Ako SAD aktivira ovaj sistem, Rusija bi mogla da SRAVNI SA ZEMLJOM POLA AMERIKE

Sjedinjene Države su potrošile najmanje 40 milijardi dolara na antiraketni sistem za obaranje, odnosno odvraćanje severnokorejskih interkontinentalnih balističkih projektila, ali taj sistem bi mogao da izazove slučajni nuklearni rat sa Rusijom, tvrdi Džefri Luis, vojni stručnjak i osnivač bloga “Arms Control Wonk”.

Američka Agencija za protivraketnu odbranu, operater antiraketnog štita na zemlji (Ground-based Midcourse Defense missile shield, GMD), saopštila je Biznis insajderu u maju da bi oni, u slučaju realne pretnje, lansirali nekoliko presretača kako kako bi povećali izglede za obaranje dolazećeg projektila. Luis spominje broj od četiri-pet presretača.

Međutim, samo jedan presretački projektil mogao bi da pogodi cilj, dok bi ostala tri nastavila da lete kroz visoku atmosferu prema Rusiji i Kini.

U tom trenutku, dok se budu molile da presretački projektil pogodi severnokorejsku raketu, snage američke protivraketne odbrane imaće razloga i za strepnju da će Rusija pomisliti da su ostali projektili salve američkih nuklearnih raketa.

Iako se Severna Koreja, SAD, Japan, Južna Koreja i veliki deo sveta slažu u tome da severnokorejska raketa Hvasong-14 za oko 37 minuta dostiže maksimalnu visinu od oko 1.800 milja, prema procenama ruskih obaveštajnih službi ona leti samo 14 minuta, dostižući visinu od svega 332 milje.

Moguće je da se ruske procene toliko razlikuju zato što žele da spreče osudu UN i nametanje novih sankcija Severnoj Koreji, suprotstavljajući se opštem stavu da je projektil interkontinentalna balistička raketa (ICBM).

Takođe je moguće da Rusija opravdano veruje da projektilu malo nedostaje da bude ICBM zato što njihov sistem za rano upozavanje “ne valja”, kako je Luis opisao ne Tviteru.

Rusija je godinama iznosila ocene o ispaljenim severnokorejskim raketama koje se veoma razlikuju od globalnog konsenzusa. Za razliku od Sjedinjenih Država, koje koriste kombinaciju satelita i radare na zemlji, Rusija se oslanja samo na radare za detektovanje dolazećih projektila.

Američki sistem za praćenje omogućava SAD da u roku od 20 do 30 minuta detektuje aktivnost projektila i odredi na koji način će reagovati. Nasuprot tome, ruski sistem daje svega par minuta da se utvrdi da li je ono što se vidi na ekranu nenaoružani presretač ili ICBM sa nuklearnim bojevim glavama.

S obzirom na slabu komunikaciju i saradnju SAD i Rusije, Luis upozorava da bi pokušaj presretanja severnokorejskog nuklearnog napada mogao toliko da uplaši Ruse da bi reagovali totalnim nuklearnim napadom, u kome bi najveći deo Amerike bio sravnjen sa zemljom.

(Blic)