Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Tursko, ničim izazvano, obaranje ruskog vojnog aviona iznad Sirije izaziva neka zanimljiva pitanja. Prilično je neverovatno da bi turska vlada uradila tako nešto mnogo jačem susedu, osim ako Vašington nije odobrio napad. Turska vlada nije baš nekompetentna, ali čak i takva, nesposobna, ne bi se dovela u situaciju da se sama suoči sa Rusijom.
Ako je Vašington odobrio napad, da li su konzervativci, koji i inače kontrolišu vladu, zaobišli Obamu, ili je Obama u tome saučestvovao? Jasno je da su neokonzervativci uznemireni zbog apela francuskog predsednika na jedinstvo s Rusijom u borbi protiv Islamske države, pa je vrlo moguće da su iskoristili svoje turske veze za organizovanje događaja koji bi Vašington mogao iskoristiti za sprečavanje saradnje s Rusijom.
Za saučesništvo Vašingtona svakako ima indicija, ali ne treba odbaciti ni mogućnost da su se uticajni Turci, oni koji od Islamske države kupuju naftu, svetili Rusiji za uništavanje svojih investicija i profitabilnog posla. Ali da je napad izveden zbog privatnih ili poluprivatnih razloga i saradnje gangsteraja i vojske, da li bi predsednik Turske obaranje ruskog aviona pravdao na tako klimavoj osnovi, kao „nacionalnu odbranu“? Nema toga ko će poverovati da je jedan ruski avion pretnja bezbednosti Turske.
Ne očekujte da će se prestitutke baviti ovakvim pitanjima. Prestitutke tipa Bi-Bi-Sijevog dopisnika iz Moskve Sare Reinsford spinuju priču da gubitak vojnog i, prethodno, putničkog aviona, dokazuje da se Putinova politika vazdušnih napada na Islamsku državu sveti Rusiji, jer Rusi ne postadoše bezbedniji.
Zanimljive su i pojedinačne reakcije. Kako čuh sa Obamine konferencije za novinare, njegova definicija „umerenih sirijskih pobunjenika“ obuhvata sve džihadističke grupe – od Al nusre do Islamske države, sve što je na meti ruskih napade. Jedino je Asad ekstremista. Obama, sledeći liniju neokonzervativaca, kaže da su Asadu ruke previše krvave da bi mu se moglo dozvoliti da ostane predsednik Sirije.
Obama nije rekao šta podrazumeva pod krvi na Asadovim rukama, ali možemo mi. Krv na Asadovim rukama je krv pripadnika Islamske države koji se bore protiv sirijske vojske. Obama ne misli na krvave ruke glavoseča Islamske države, ali su čak i prestitutke umele da ispričaju pokoju jezivu priču o krvavim rukama Islamske države, s kojom nas Obama utera u savezništvo.
A krv na rukama Obame? Tu se već radi o ogromnim količinama, krvi čitavih zemalja – Libije, Avganistana, Jemena, Sirije, krvi što su je Obamine kijevske marionete prolile Rusima iz Ukrajine, i palestinskoj krvi što je Izrael proliva koristeći oružje kojim ga snabdevaju Sjedinjene Američke Države.
Ako krv na rukama Asada diskvalifikuje Asada kao predsednika, onda neizmerno krvavije ruke Obame diskflifikuju predsednika Obamu. Isto važi za Kamerona. I Olanda. I Merkelku. I Netanjahua.
Za svo vreme sukoba koje je Vašington orkestrirao na Bliskom istoku, po Africi i u Ukrajini, ruska vlada se ponašala i govorila razumno, i na bezbrojne provokacije odgovarala na diplomatski način. Ruska vlada se nadala da će evropske vlade shvatiti da Evropa nema koristi od sukoba koje izaziva Vašington, i da će se jednom ograditi od politike suprotne evropskim interesima. Ali ništa od toga. Evropa je pokazala da je skup američkih vazala, da je ne čine nezavisne države sposobne da vode nezavisnu spoljnu politiku.
U svojoj kampanji protiv Islamske države, ruska vlada se oslanjala na dogovore sa zemljama NATO-a da se izbegavaju međusobni vazdušni sukobi. Turska je sada takav dogovor prekršila.
Vrlo bih se iznenadio ako bi se ruska vlada i nadalje uzdala u reči Zapada i diplomatiju u odnosima sa Zapadom. Ruska vlada i ruski narod su shvatili da Volfoviceva doktrina znači tačno ono što kaže i da je usmerena protiv Rusije.
Ruska vlada je iz ukrajinskih napada na dalekovode i presecanja struje Krimu shvatila da marionetska kijevska vlada Vašingtona planira da nastavi sukob sa Rusijom.
Vašington je od samog početka bio jasan: meta Vašingtona je Asad, a ne Islamska država. I pored nedavnog napada Islamske države na Francusku, portparol američkog Stejt departmenta, admiral Džon Kirbi, reče da Rusija ne može biti u koaliciji protiv Islamske države sve dok podupire Asada.
No u svakom zlu ima i dobra. Obaranje aviona je verovatno rusku vladu izbavilo od koalicije u kojoj bi Rusija izgubila kontrolu nad svojim ratom protiv Islamske države, i poraza, kakav bi bio Asadovo uklanjanje.
Ruska vlada je sve vreme držala adute u svojim rukama – ali ih nije odigrala, uzdala se u diplomatiju. Sada se pokazalo da je diplomatija slepa ulica. Ako Rusija ne zaigra pravu igru i odigra adute, biće poražena.
Autor: Pol Krejg Roberts
Izvor: Turkey Has Destroyed Russia’s Hope Of Western Cooperation — Paul Craig Roberts – PaulCraigRoberts.org
Prevod: Aleksandar Jovanović / Ćirilizovano
