Home / TEMA DANA / Analitičari otkrivaju: Evo koji sve potresi očekuju Evropu u ovoj godini…

Analitičari otkrivaju: Evo koji sve potresi očekuju Evropu u ovoj godini…

 Ishod referenduma o Bregzitu bio je na neki način neočekivan ako se uzme u obzir paradigma funkcionisanja Ujedinjenog Kraljevstva, a pre svega funkcionisanja Londona, u poslednjih 56 godina.
spanija- policija- neredi- protesti

Činjenica da su Britanci izglasali napuštanje EU u velikoj meri će uticati na situaciju u Evropi u narednih 12 meseci, kaže za Danas Miša Đurković, naučni savetnik Instituta za evropske studije, prognozirajući geopolitička kretanja na Starom kontinentu u 2017. godini.

Naš sagovornik objašnjava da su Britanci s kraja 1950-ih i na početku 1960-ih imali veliku dilemu kako se odnositi i prema SAD i prema tada nastajućoj Evropskoj ekonomskoj zajednici.

– Čuveni britanski premijer Harold Mekmilan je početkom 1960-ih rekao da će Britanija za novu silu koja još nema diplomatiju biti ono što je bila Grčka za Rim, kao i da će štititi američke interese tako što će ući u kontinentalnu Evropu i iznutra usmeravati procese na način na koji to Americi odgovara.

Ne mislim da je odluka o Bregzitu rezultat samo demokratskog izjašnjavanja naroda, već i jednog značajnog i, izgleda, dominantnog dela britanske elite.

Ozbiljna i dramatična promena paradigme engleske percepcije Evrope i EU jeste velikom delom reakcija na značajan uspon Nemačke u proteklih šest-sedam godina, što se videlo i prilikom Junkerovog izbora 2014, kada je Britanija, uz Češku, ostala potpuno majorizovana od strane Evrope koja na neki način sve više postaje Nemačka.

Stoga, Bregzit, uz Trampovu pobedu, koja je došla na liniji iste percepcije, odnosno sukoba sa „klintonijanskom“ politikom, predstavlja najsnažnije pomeranje i okvir za procese koji će uslediti, uključujući porast evroskepcizma, ističe Đurković.

Sagovornik Danasa ukazuje da su promene već vidljive, poput poraza Matea Rencija, dosadašnjeg italijanskog premijera, „koji je pokušao, zapravo, da još više veže državu za Nemačku“.

„Očekujem da se talas evrospekticizma, koji pojedini nazivaju i populizmom, nastavi i u narednoj godini, budući da nas očekuje ceo serijal izbora, najpre u Holandiji u martu, pa u Francuskoj u aprilu, zatim parlamentarni izbori u Nemačkoj u septembru…

Evroskeptici idu protiv onoga što je vladajući sistem i strahovito jačaju na antimigrantskom talasu dovodeći u pitanje dosadašnji sistem vrednosti. Ilustracije radi, Frauke Petri i Alternativa za Nemačku insistiraju na tome da zatvaranje granica za migracije neće značiti ništa ukoliko se ceo sistem vrednosti ne promeni tako da i ljudi u Evropi počnu više da rađaju decu“, navodi on.

Đurković napominje da je teško proceniti da li će Marin le Pen postati nova predsednica Francuske. „Francuska elita je izvukla iz rukava Fransoa Fijona, koji se protivi NATO, proruski je orijentisan i klasični je degolista, tako da on može da pacifikuje deo birača Le Penove“, ističe naučni savetnik IES.

Naš sagovornik kaže i da je Holandija veoma bitna, jer radikalni desničar Gert Vilders, „čija partija funkcioniše po menadžerskom sistemu – on i dva čoveka“, uspeva da sa „tako nedemokratskim sistemom organizacije dobije 20-25 odsto glasova“.

Govoreći o mogućem ishodu izbora u Nemačkoj, Đurković navodi da je sve veće nezadovoljstvo naroda zbog ponašanja muslimanske populacije, zbog čega je osnažena Alternativa za Nemačku, koju podržava oko 10 odsto birača, uglavnom bivših pristalica Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

„Dakle, CDU je najviše oštećen, a može se desiti da socijaldemokrate budu najveći dobitnici tih izbora, kao što se već dogodilo na nedavnim izborima u Berlinu i još nekim mestima“, konstatuje on.

Prema Đurkovićevom mišljenju, ostaje pitanje i da li će administracija novoizabranog predsednika SAD preurediti sistem vođenja politike prema drugim zemljama, u skladu sa Trampovom najavom da CIA više neće rušiti režime.

– Ukoliko Trampova administracija zaista resetuje odnose sa Rusijom, to će za jedan deo Evrope značiti modifikovanje ili ukidanje sankcija Rusiji. Odnos Evrope i Rusije će biti vrlo zanimljiv i za nas na Balkanu jer je pitanje šta će biti sa ulaskom Crne Gore u NATO, kao i kakav će biti odnos Srbije prema NATO.

Za ovaj prostor bitan je i položaj Turske. Sadašnja administracija je u proteklih godinu i po dana imala velike probleme sa Obamom pa će biti vrlo zanimljivo videti kako će se Tramp odnositi prema Erdoganu, napominje naučni savetnik Instituta za evropske studije.

Proširenje na dugom štapu

Đurković poručuje da je što se tiče same EU veoma značajno na koji način će Nemačka pokušati da konsoliduje i produbi ono što od EU ostane, u smislu daljeg kretanja ka nekoj vrsti poreske harmonizacije, definisanja ekonomskog prostora, stvaranja vojske, „dakle, ostaje da se vidi šta će biti identitet Evrope i kako će se odgovoriti na talase evroskepticizma“.

„Pitanje proširenja EU ostaje na relativno dugom štapu, ali ima glasova koji smatraju da krizu u Evropi treba iskoristiti za pojačavanje proširenja na ovaj prostor“, zaključuje Miša Đurković.

(Danas.rs)

 

Check Also

“EVROPA IMA DOGOVOR SA VUČIĆEM, OVDE IMAJU NEŠTO VAŽNO PA ĆUTE” EVO ŠTA SE KRIJE..

Profesorka Beogradskog univerziteta u penziji Srbijanka Turajlić ocenila je komentarišući hapšenje IT stručnjaka iz Krušika …