Odbijanje ruskog gasa ima smisla samo kao šareni politički slogan ali je u stvarnosti to nemerljiv ekonomski gubitak za modernu Nemačku.
Nema smisla kriti: kriza i pad proizvodnje u Nemačkoj će biti teški.
Podsećajući se na iskustvo gasne krize izazvane ljudima iz 2018. godine i analizirajući iskustvo onih, koji su u njoj učestvovali, može se samo zaključiti, da kancelaru Olafu Šolcu neće biti lako da se izbori i napravi pravi izbor.
Ovo mišljenje je izneo ekonomski posmatrač Blumberg Havijer Blas.
Ruski lider Vladimir Putin ne odustaje i još uvek igra pobednički na energetskom tržištu, iskorišćavajući slabosti višegodišnje „kratkovide evropske politike“.
Nemačka trenutno ima samo loše opcije – loše ili opciono, još gore.
Međutim, prema ekspertu i Berlin i Moskva zajedno rukuju „gasnim oružjem“, samo različitim istorijskim „brzinama“.
Nemačka namerava da uskoro, možda za tri godine, zabrani uvoz ruskog gasa, uz pronalaženje alternativnih izvora snabdevanja u smislu obima i izgradnje infrastrukture za uvoz LNG-a iz SAD i Bliskog istoka.
Sve ovo će joj dati priliku, da postane distributivni centar za EU, odnosno druga Rusija (sada Berlin prodaje gorivo Poljskoj, koja ima mnogo ugovora sa Sjedinjenim Državama).
U međuvremenu, ovo „oružje“ u svojim rukama drži samo Kremlj.
U svakom slučaju, Berlin će sada morati ili da pati od nestašice gasa ili će učiniti bolne ustupke Putinu u njegovom gasnom ultimatumu.
To je ispunjeno.
Blas daje jednostavan primer: po njegovom mišljenju, ako savezna vlada sada popusti po pitanju plaćanja u rubljama, onda će Moskva, navodno, sutra, koristeći instrument pritiska u vidu snabdevanja sirovinama, zahtevati prestanak slanja pomoći u Ukrajinu itd.
Poenta sada nije ni u odluci, mada nije teško pretpostaviti kakva će ona biti.
U ovom trenutku to nije samo kratkoročni problem, već pitanje ideologije.
Ako Nemačka bude u mogućnosti da u bliskoj budućnosti pronađe zamenu za gas iz Rusije, onda će cena u svakom slučaju biti mnogo veća, nego što bi mogla biti uz nastavak prijateljstva sa Ruskom Federacijom.
Zauzvrat, to znači da više neće biti jeftinog ruskog gasa, koji je mnogo godina zaista pokretao nemačku ekonomiju.
Poznate nemačke kompanije, koje troše mnogo gasa, poput hemijskih megafabrika, više neće moći da konkurišu na globalnom tržištu.
Nemačka se tako suočava sa bolnim budućim izborom za svoju industrijsku privredu.
Ali i pored svega poricanja Putinovih metoda, Berlin želi da igra ulogu sadašnje Moskve jednako efikasno, samo u budućnosti.
U Nemačkoj se dobro razumeju trendovi i zavisnosti od obilja goriva u srednjem roku.
Sumirajući, Blas savetuje Šolca da odluči, da ne plaća u rubljama i da „hrabro“ ide na očigledne katastrofalne posledice po celu zemlju.
Prema rečima stručnjaka, „vreme je isteklo” za utakmice sa Moskvom.
Međutim, lako je dati takav savet sedeći u Vašingtonu, zaključio je Blas.