ČOVEK IZ VRHA VLASTI TVRDI: Sprema nam se rat! EVO KO GA SPREMA I ŠTA JE CILJ!

Kome je bilo potrebno iživljavanje nad Markom Đurićem i pokušaj bestidnog ponižavanja Srbije time što funkcionera Vlade, glavnog pregovarača u dijalogu sa predstavnicima Šiptara sa Kosova i Metohije, vučeš kao psa po prištinskim ulicama? Svakako, onome ko želi mir, tako nešto nije bilo neophodno. No, da li su ti koji su to uradili takvo nepočinstvo sami osmislili? Ne, naravno da nisu i to je ključ kompletnog problema.

PONIZITI SRBIJU, POSLATI PORUKU

Dakle, poenta je bila poniziti Srbiju i poslati joj poruku ko gazduje Kosovom i Metohijom. Ne, nisu to Šiptari, jer oni su pešadija. Gazde su zapadne sile koje nijednu reč osude nisu uputile na besramno hapšenje i maltretiranje Marka Đurića, što je samo dodatni pokazatelj da su sva ona kundačenja i batinanja naših sunarodnika u Kosovskoj Mitrovici, pa i samo hapšenje Đurića, osmišljeni na Zapadu, a operativna akcija je isplanirana u nekoj od baza KFOR-a.

Čak sam ubeđen da su pojedini komandanti KFOR-a selektirali specijalce i određivali ko će operativno na terenu da komanduje akcijom.

Cilj je bio provera Srbije i njene trpeljivosti, odnosno opipavanje pulsa kako ćemo da reagujemo. Zato i verujem da će se slične svinjarije ponavljati, jer sve dok se budemo borili za naša prava na Kosovu i Metohiji, tako će se dokazivanje ko gazduje našom pokrajinom dodatno pojačavati. Dok se ne privolimo da odustanemo od te borbe, na šta inače nemamo pravo.

Do koje granice će se to provociranje pomerati? Sve dok nas ne uvuku u sukob, kako bi nas okrivili za početak istog i kako bi dobili legitimitet da nam nekakvim blickrigom proteraju stanovništvo.

Da uprostim, plašim se da vašingtonski i briselski kreatori sukoba imaju za cilj da naprave novi rat na Balkanu, koji bi po njihovom mišljenju sa slabom Srbijom vrlo kratko trajao i bio ograničen na akciju šiptarske pešadije, dobro logistički potpomognute snagama KFOR-a i Euleksa.

Cilj bi bio etničko čišćenje severa Kosova i Metohije i konačno uspostavljanje vlasti Prištine, te dovođenje Srbije pred svršen čin da prihvati realnost na terenu.

Naravno, Srbija će moći ovakve provokacije da trpi do određene granice. Na svu sreću, prilikom terorističkog akta i kidnapovanja Marka Đurića niko od prisutnih Srba nije potegao oružje. Što ne znači da neki naredni put to neće u samoodbrani da učini.

Šiptarski mediji su odmah po kidnapovanju Marka Đurića pokrenuli priču da su izveli antiterorističku akciju, što nam pokazuje da su unapred planirali da će neko od Srba potegnuti pištolj ili pušku, a to bi im dalo legitimitet da opravdaju navodnu borbu protiv terorizma.

KAKO SE ODBRANITI BEZ SUKOBA?

Otuda su hladne glave naših Srba u Kosovskoj Mitrovici bile ključ da do totalnog haosa ne dođe već u ponedeljak. Beskrajno hvala našem narodu na suzdržanosti, jer to nas je spaslo šireg sukoba. Zamislite da je samo jedan od onih terorista kojim slučajem poginuo u ponedeljak od srpskog metka?

Složićete se, imali bismo haos nad haosima koji niko živ ne bi mogao da zaustavi. Ono čega se istinski plašim je osmišljavanje novih sličnih scenarija u nastupajućem periodu gde će neko od Srba, možda i ubačen u naše redove, uzvratiti i time započeti ludnicu.

Srbija mora da bude svesna da neće moći beskrajno da bude trpeljiva, no to opet mora da nam sugeriše da probamo da se odbranimo raznoraznim alternativnim rešenjima, a da ne budemo uvečeni u sukob. To je vraški težak zadatak za naše rukovodstvo i nisam siguran da je realno ostvariti ga.

Državna logistika u što boljem organizovanju Srba na Kosovu i Metohiji, najpre kroz određeni vid civilne zaštite, ali i uspostavljanje istinske izvršne vlasti kroz Zajednicu srpskih opština, dovoljno je dobra za početak.

Rat na Balkanu, koji je uveliko počeo, vodiće se u nastupajućim godinama raznoraznim metodama. To definitivno nije širi frontalni rat u kome masovno gine stanovništvo. To je rat raznoraznim subverzijama, terorističkim upadima, spinovanjem informacija, političkim pritiscima. Na nama je da budemo odgovorni, da se za taj dugi rat dobro spremimo i da nikako ne damo povod da nas neko optuži za bilo kakav sukob, a opet da očuvamo dostojanstvo i da se borimo za ono što nam pripada.

Spremite se, borba će biti izuzetno duga.

(Vladimir Đukanović, Standard)