Cvijanović otkriva: „Dva su razloga zašto je Vučićeva iznenadna poseta Putinu uznemirila zapadne ambasade i agenture u Beogradu!“

Putin je susretom poručio Zapadu da Rusija ne krije interese na Balkanu

DVA su razloga zašto su Vučićeva iznenadna poseta Moskvi i sastanak sa Vladimirom Putinom uznemirili zapadne ambasade i agenture u Beogradu. Prvi je pitanje tajminga: Vučić se video sa ruskim predsednikom uoči formiranja vlade, u momentu kad ambasadori Kvinte čine sve da suzbiju svaki trag ruskog uticaja u Srbiji. Drugi razlog je iznenađujuće otvorena izjava Putina posle sastanka u kojoj je pokazao očekivanje da će u Vučićevoj vladi „dostojno mesto zauzeti ljudi koji će obratiti ozbiljnu pažnju na razvoj naših međudržavnih odnosa“.

Naravno, to je bilo dovoljno da Vučićevi protivnici pokažu bojazan da Putin „sastavlja“ srpsku vladu, nagađajući ko bi mogli da budu „ruski ljudi“ u njoj. Osim što su dodatni zapadni pritisak na Vučića, takve reakcije su na pogrešnom tragu.

Iako se Rusija i zapadne sile bore za uticaj u Srbiji, želeći da vide što više „svojih“ ljudi u vladi, ta vrsta pritiska nije svojstvena Putinu, i, kad se on pominje, obično se Moskvi pripisuju svojstva pritisaka kakvim je Srbija izložena sa Zapada. Simetrija ne stoji i po tome što zapadni uticaj na površinu izbacuje ljude koji se bore protiv srpskih nacionalnih i državnih interesa, dok svaki ruski uticaj afirmiše njihovu odbranu.

Putinova „sporna“ želja da u srpskoj vladi budu ljudi koji će raditi u interesu odnosa Rusije i Srbije nije bila poruka upućena Vučiću i srpskoj javnosti. Bila je to poruka Zapadu da Rusija više nema potrebu da krije svoje interese na Balkanu, gde se poslednjih godina pojavljuje i kao zaštitnik srpskih interesa. Ne samo da kao velika sila motrimo na Srbiju nego već jesmo u Srbiji, suštinski je bila Putinova poruka.

Ona je utoliko značajnija što centralni Balkan ulazi u period destabilizacije, koju izaziva ponašanje SAD i Velike Britanije. Iako je pritisak mnogo vidljiviji u Makedoniji, Srpskoj i Crnoj Gori, njegova centralna tačka je Srbija, zemlja antinatovski raspoloženih građana, koja se našla u zaleđu američkog raketnog štita u Rumuniji, okrenutog ka Rusiji. Taj „štit“, koji Moskva doživljava kao otvorenu ratnu pretnju Zapada, još više komplikuje položaj Srbije, koja se našla u pozadini natovskog fronta prema Rusiji.

Nema sumnje da će vodeće zemlje NATO, što njihove namere prema Rusiji budu agresivnije, utoliko biti manje spremne da trpe uticaj Moskve u svojoj pozadini.

Otuda, ono što su Putin i Vučić imali da kažu jedan drugom mnogo je više od sastava vlade. Mračni oblaci, opasnosti od obojenih revolucija i slamanje poslednjih tragova otpora nadvili su se nad centralnim Balkanom.

Očekivano je da u takvoj situaciji oni razmene svoja gledišta, budući da je teških pitanja i previše: na koji način Srbija može da zadrži svoju neutralnost?; šta je crvena linija čiji prelazak bi Rusija smatrala neprijateljskim ponašanjem Srbije?; koji je nivo i šta su garancije ruske pomoći Srbiji da zadrži stabilnost i trenutnu međunarodnu poziciju?…

Vučićeva izborna lista tražila je i dobila političku podršku ruske vlasti. Isto to iz Moskve imale su koalicija Ivice Dačića i Šešeljevi radikali, koji su za savez sa Rusijom. Lista Dveri-DSS takođe je govorila o oslanjanju na Rusiju. Prema tome, čak 195 poslanika u parlamentu čine stranke koje se protive tome da Srbija okrene leđa Rusiji, što iznosi 78 odsto poslaničkih glasova.

Ali to ne znači da će Vučićeva vlada biti isključivo proruska. On će, kao i u prethodnom kabinetu, nastojati da zadrži dosadašnji međunarodni balans. Ono, međutim, što će biti promena u narednoj vladi u odnosu na prethodnu jeste ono što Vučić naziva njenim „borbenim“ karakterom.

Biće to vlada čiji sastav će, pored ostalog, pokazati i nameru Beograda da se odupre destabilizaciji i pretnjama obojenom revolucijom. Utoliko pre što jedva skrivena zapadna podrška protestima u Beogradu (Hercegovačka) i Novom Sadu (RTV) ukazuje da je mobilizacija snaga protiv još nesastavljene vlade daleko odmakla.

Ima li išta logičnije nego da mandatar takve vlade poseti Moskvu, koja je, uz Peking, najveća sila koja se protivi destabilizujućim obojenim scenarijima? Prethodna Vučićeva vlada imala je dva međunarodna prioriteta: prvi, ničim ne izazvati Zapad na brutalnu reakciju; i, drugi, nikako ne okrenuti leđa Rusiji. Biće logično da njegova sledeća vlada zadrži oba ta prioriteta. Samo na izmenjenim mestima

(Večernje Novosti)