Home / TEMA DANA / Da li Erdogan sedi na TEMPIRANOJ BOMBI?

Da li Erdogan sedi na TEMPIRANOJ BOMBI?

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kritikuje finansijska tržišta, agencije za rejting i sopstvenu Centralnu banku. Da li je sve to samo predizborna kampanje ili je zemlja u teškom ekonomskoj situaciji?

Oko mesec dana uoči izbora turski predsednik je pod velikim pritiskom između ostalog i zbog ekonomske situacije. Erdogan se doduše može pozvati na privredni rast od 7,4 posto u protekloj godini, ipak brojni ekonomisti sumnjaju da ovaj podatak predstavlja stvarno stanje turske privrede.

Čak i ako su zvanični podaci tačni, problemi su očigledni. Nezaposlenost je visoka pre svega među mladima.

– Značajan deo privrednog rasta se temelji na domaćoj potrošnji kaže Erdal Jalcin, profesor za međunarodne ekonomske odnose na Univerzitetu Konstanz (HTWG). Tu on ubraja velike državne građevinske projekte kao i izdatke preduzeća i domaćinstava, sve finansirano kreditima, piše nemački list „Dojče vele“.

Posledica toga je da je turska lira stalno gubila na vrednosti. To je stvarni problem za zemlju koja više uvozi nego što izvozi. Stopa inflacije trenutno iznosi oko 11 posto, više nego duplo od pet procenata koje je turska Centralna banka sebi postavila kao cilj.

Centralna banka je zapravo trebalo da podigne kamate kako bi suzbila pad valute.

– Turskoj treba strani kapital kako bi održala privredni rast zasnovan na potrošnji. Ipak poverenje ulagača je sve manje, to je tempirana bomba – kaže Jalcin.

 Jer Centralna banka ne odugovlači samo sa povećanjem kamata. Erdogan vrši pritisak na formalno nezavisne finansijske kontrolore da smanje kamate. Visoke kamate su „izvor svog zla“, rekao je on i za TV izjavio da će pojačati kontrolu Centralne banke ukoliko pobedi na izborima.

Kod jednog dela birača on time dobija poene jer naravno da su zadužena preduzeća i porodice protiv povećanja kamata. Ali, tržištima kapitala u inostranstvu Erdogan time šalje katastrofalan signal jer lira gubi na vrednosti.

To donosi teškoće pre svega velikim koncernima u zemlji jer su često zaduženi kreditima u stranoj valuti. Pad vrednosti lire čini te dugove još većim i neke dovodi na rub insolventnosti.

Čak su pogođene i manje firme i domaćinstva, jer slaba valuta dovodi do toga da u Turskoj, koja zavisi od uvoza, raste inflacija.

Pitanja o kreditnoj sposobnosti

I dobit od turskih državnih obveznica je porasla na rekordni nivo. To znači da ulagači nisu spremni da zemlji pozajmljuju novac po dosadašnjim uslovima. Američka agencija za rejting „S&P“ je početkom maja smanjila ocenu turskog kreditnog rejtinga na „BB-„. Druga agencija za rejting, „Moody“, je već u martu smanjila ocenu kreditne sposobnosti Turske.

Sve to državi, preduzećima i građanima ostavlja manje manevarskog prostora. I to baš sada, kada zavise od povoljnih kredita postoji opasnost da presuši priliv kapitala.

Predsednik, kao već toliko puta, reaguje generalnim razračunavanjem kako bi prikupio poene na unutarpolitičkom planu.

– Špekulanti devizama, kamatni lobiji i neprijatelji Turske pod velom agencija za rejting nisu naša stvar – rekao je on u obraćanju predstavnicima preduzeća.

Da li preti odliv kapitala?

To su jake reči koje Erdogan koristi ne obazirući se na kolateralnu štetu.  To zapravo nije ništa novo.

– Ali ovaj put bi zaista moglo da pukne. Ako turska lira bude i dalje gubila na vrednosti može doći do „Fajr Sejla“, što znači da strani kapital napusti zemlju u roku od nekoliko dana – kaže ekonomista Jalcin.

To Erdogan ne može da spreči, čak ni sa kontrolom tokova kapitala, smatra Jalcin. Ekonomska istina je da se Turska nalazi pred teškim vremenima, kaže on.

– Doći će do insolventnosti i bankrota za preduzeća i porodice jer politika, bazirana na zaduživanju, ne može dugoročno da funkcionše – navodi Jalcin.

Jalcin smatra da je upravo pogoršanje stanja jedan od razloga zbog kojeg je Erdogan odlučio da izbore, koji su bili planirani za novembar, prebaci na 24. juni. Prvi put će istovremeno biti održani predsednički i parlamentarni izbori.

Šta čini Turska?

Nezavisno od ishoda izbora postavlja se pitanje koliko je moguće poboljšati ekonomsko stanje u kojem se zemlja nalazi.

– Osnovni problem je naravno nesigurnost – kaže Erdal Jalcin.

Investitori su sve više uplašeni s obzirom na napete odnose sa EU, najvažnijim trgovinskim partnerom Turske. Erdogan je u martu ove godine rekao da se i dalje zalaže za punopravno članstvo u EU. Evropska komisija je reagovala hladno: „Turska se velikim koracima udaljila od EU“, navodi se u izveštaju EU o napretku Turske koji je objavljen u aprilu. „Pod sadašnjim okolnostima se ne razmišlja o otvaranju novih poglavlja u pregovroima o pristupanju“, navodi se takođe u izveštaju.

Check Also

ZAPANJUJUĆI FRANCUSKI PLAN: SRBIJI ĆE PLATITI DA NIKAD NE UĐE U EU- EVO ŠTA SE DEŠAVA..

Jedino novo što donosi predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o „obnovljenom pristupu” u procesu proširenja …