Od ove bolesti u Srbiji na svakih sat vremena UMRE ŠEST OSOBA, a sve počinje od jedne tegobe..

Od bolesti srca i krvnih sudova najčešće se oboleva i umire u Srbiji. Kardiovaskularne bolesti godišnje „potpišu“ više od 52.000 umrlica što našu zemlju svrstava na neslavno treće mesto odmah posle Rusije i Ukrajine.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ od bolesti srca i krvnih sudova češće umiru žene nego muškarci. Neslavna statistika kaže da od ove grupe bolesti na svakih sat vremena umre šest osoba.

Sve mlađi obolevalju

Zabluda je da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe iz ekonomski razvijenijeg društva. Danas je starosna granica sve niža, nijedan stanovnik planete nije pošteđen bez obzira gde živio i kakvog je socijalno-ekonomskog statusa.

Boljom prevencijom i kontrolom glavnih faktora rizika – pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana, moguće je sprečiti više od 50 odsto obolevanja.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ tokom 2016. godine od kardiovaskularnih bolesti umrlo je 52.102 osobe i to 28.314 žena i 23.788 muškaraca, a među najčešćim obolenjima je infarkt srca.

I dalje alarmantne brojke

Preduzete mere u Srbiji u poslednjih 10 godina dale su rezultate, te je stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova u padu, ali su podaci i dalje alarmantni.

Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. dr Branko Beleslin kaže da Srbija i dalje pripada zemljama koje su sa visokim kardiovaskularnim rizikom iako je poslednjih 10 do 15 godina sistemski dosta urađeno da se smanji broj umiranje od ove grupe bolesti otvaranjem angio sala u celoj Srbiji.

– Kroz otvaranje angio sala u celoj Srbiji napravljena je dobra mreža i to je doprinelo da se smanji stopa smrtnosti od infarkta srca, ali to je dovelo i do manjeg invaliditeta posle infarkta miokarda. Funkcija srčanog mišića je više očuvana ukoliko brzo reagujete i na vreme lečite infarkt miokarda – rekao je Beleslin za Tanjug.

On je pojasnio da je zahvaljujući mreži angio sala koje su otvorene po celoj Srbiji smanjen pritisak i na najveću zdravstvenu ustanovu – Klinički centar Srbije koji ima tri angio sale.

Beleslin kaže da je u KCS-u godišnje intervenisalo u slučaju 1.300 do 1.400 infarkta miokarda, a da se sada radi nešto više od 1.000 intervencija.

Ne ignorišite bol u grudima

Podseća da je važno da se pacijent javi lakaru za pomoć čim se pojave prvi simptomi bolesti kao što su bolovi u grudima. Što pre pacijent stigne do lekara to će više mišića biti sačuvano, a samim tim će i oporavak pacijenta i kvalitet njegovog života i njegovo lečenje biti lakše.

Beleslin pojašnjava da su pacijenti koji su preživeli infarkt miokarda u većem riziku da ponovo dobiju infarkt i zato je važna prevencija – da pacijenti piju redovno terapiju, rigorozno kontrolišu holesterol, krvni pritisak, telesnu težinu, pravilno se hrane, da su fizički aktivni.

Bolesti srca i krvnih sudova su među vodećim u svetu po smrtnosti. Godišnje od njih umre oko 17,5 miliona ljudi, a procena SZO je da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona ljudi.

Radio sve kao da želi infarkt

Baš na dan kada se obeleževa Svetski dan srca, Borislav Lubradić (51) iz Beograda borio se za svoje srce. Uspeo je da preživi infarkt u 41 godini, promenio neke ružne navike i naučio da osluškuje svoj organizam.

– Znam da sam ja bio najveći krivac za sve što mi se dogodilo. Kao i svaki mlad čovek nisam ni razmišljao o svom zdravlju. Ni kod lekara nisam odlazio. Pušio sam, nisam se bavio nikakavom fizičkom aktivnošću, nezdravo i neredovno sam se hranio. Najgore od svega je što sam u mladosti bio sportista i onda sam naprasno prestao da se bavim bilo kakvom fizičkom aktivnošću. Na sve to imao sam i genetske predispozicije, zbog kojih sam još sa 25 godina trebao da vodim računa o svom zdravlju – ispričao je Lubradić u nedavnoj ispovesti…