Home / TEMA DANA / DA LI NAS ČEKAJU GLADNE GODINE?

DA LI NAS ČEKAJU GLADNE GODINE?

„Imaćemo dovoljno hrane i vode“ „i ne pravite zalihe“, poručio je predsednik Srbije iz Monaka dok se kriza između Ukrajine i Rusije zaoštrava. Gde ima dima, ima i vatre, a ovaj sukob se dešava u trenutku kada cene već dobrih godinu dana rastu. Inflacija je u svetu postala ponovo ekonomski problem broj jedan.

U SAD u januaru inflacija je dostigla 7,5 odsto na godišnjem nivou, a u evrozoni 5,1 odsto gurane pre svega zahvaljujući cenama hrane i energenata.

Upravo su Rusija i Ukrajina najveći svetski izvoznici žitarica i uljarica, a pored toga Rusija je najveći snabdevač Evrope gasom i naftom.

Ova kriza dešava se u trenutku kada su cene hrane u svetu povećane za skoro 36 odsto na godišnjem nivou. Indeks cena hrane FAO (UN Organizacija za hranu i poljoprivredu) u januaru je zabeležio najveći rast od 2004. godine, od kada se prati.

U odnosu na januar 2021. najviše su poskupela jestiva ulja za čak 86 odsto, a žitarice su skuplje za 40,6 odsto. Mlečni proizvodi su zabeležili rast cena od 32 odsto, a meso i šećer od po skoro 13 odsto.

Poskupljenje hrane posebno pogađa najsiromašnije, jer pravilo je da što je niži dohodak, to domaćinstva veći procenat budžeta troše na hranu i piće. U Srbiji hrana bez voća i povrća čini četvrtinu indeksa potrošačkih cena kojim se meri inflacija, a sa voćem i povrćem 31,4 odsto. Kada se dodaju naftni derivati, više od 37 odsto indeksa potrošačkih cena u Srbiji odlazi na ovu grupu proizvoda. Samim tim i njihovo poskupljenje natprosečno pogađa najsiromašnije.

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ističe da na dva načina kriza može da utiče na našu ekonomiju.

„Jedan je preko cene nafte i gasa, gde je izloženost Srbije veća nego u većini balkanskih privreda, mada ne i svih. Drugi su sankcije i taj će uticaj zavisiti od toga koliko će se one strogo primenjivati, na Balkanu kao u Evropi uopšte. Ako se izuzmu nafta i gas, evropsko tržište i finansijski sistem su neuporedivo važniji od ruskog.

Uz to, kineska privreda nije zamena za evropsku. Opet, ruski politički pritisak, pre svega na Srbiju, će biti problem. Inflacija, opet, može da se ubrza zbog rasta cena energenata. Ali mimo toga, ruska privreda nema neki veliki uticaj ni na ponudu niti na tražnju, jer nije povezana proizvodnim lancima i ne učestvuje značajno u uvozu druge robe ni u Evropi niti u svetu“, napominje Gligorov.

U poljoprivredi, međutim, Rusija i Ukrajina su veliki igrači. One čine 30 odsto svetskog izvoza pšenice i 20 odsto kukuruza. Takođe su i ogromni izvoznici uljarica. @ito iz ovog dela Evrope ide u najsiromašnije delove sveta, Bliski Istok i Afriku.

Što se tiče žitarica, Srbija je neto izvoznik i pšenice i kukuruza, kao i uljarica, i snabdevanje ne bi trebalo da bude problem, ali i tu je pitanje cena, pošto se radi o berzanskoj robi.

„Kovid kriza je ipak mnogo veća od ove u Ukrajini i videli smo veliki rast cena. Srbija je ostvarila u 2020. rekordan prihod od izvoza poljoprivrednih proizvoda i zbog veće količine i zbog viših cena. Ipak, kako će kriza u Ukrajini uticati na svetske cene jako je teško reći. Tek je februar i ne mogu se davati procene o poljoprivrednom rodu“, napominje Natalija Bogdanov, saradnica Instituta za agroekonomiju.

Prema podacima NBS kukuruz je u 2021. u odnosu na 2020. na međunarodnom tržištu poskupeo 119 odsto, pšenica 62 odsto, a soja 86,8 odsto.

Situacija u kojoj visoka inflacija već počinje da pogađa i razvijene ekonomije je argument nekih stručnjaka zašto neće doći do dalje eskalacije sukoba, a samim tim i ekonomskih posledica. Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih trendova i analiza, ističe da se na međunarodnim tržištima ne može videti veliki efekat konflikta Ukrajine i Rusije.

„U ovom trenutku je sve iznenađujuće dobro, izbegnut je čak i potres na berzama koji se očekivao i po pitanju roba i energenata, a i valuta. Začuđujuće je da rublja nije značajnije oslabila. Mislim da će tako i ostati, osim ako ne bude radikalizacije sukoba. To ne odgovora nikome, ni zapadu zbog nestašica energenata i cena, jer je inflacija značajno iznad prihvatljivog nivoa i njihovih ocena za početak ove godine. Osim toga, svaki lom bi delovao recesiono i potkopao mlak oporavak u EU.

Krajem prošle godine EU ekonomija se vratila na pretkrizni nivo, ali taj rast ne vuče realni sektor već usluge. Industrija i prerađivački sektor stoje jako slabo i sa lošim izgledima, jer će se tek videti efekat viših cena

energije. Ukrajina i Rusija su veliki izvoznici žitarica i uljarica i drugih sirovina i baš zbog tolikog značaja sumnjam da će se desiti eskalacija sukoba. To bi bila katastrofa i za evropsku ekonomiju. Deluje kao da će se svesti na tinjajući odloženi konflikt, kao što je stanje i od 2014. godine“, smatra Nikolić.

On, upravo po odluci mnogih zapadnih zemalja da uvedu sankcije protiv Rusije, ocenjuje da niko nije spreman da prihvati veliku štetu.

„Ove sankcije koje uvode Rusiji nisu ni blizu sankcijama nama 1990-ih godina. Jugoslavija je bila potpuno izolovana iz svetskih tokova. Ovo nije ni blizu tome“, ističe Nikolić.

S druge strane, dugoročno, zamrzavanje konflikta će pogoditi i rusku i ukrajinsku ekonomiju. On podseća da Rusija od 2014. stagnira bez nekih pokazatelja preokreta i poboljšanja standarda građana.

„Ni za Ukrajinu nije dobra situacija dugoročno. Izgubiće privredne veze sa Rusijom na koju se oslanjala, a ne znam koliko se mogu oslanjati na pomoć zapada. Upravo je pad standarda Ukrajine i Rusije uticao na smanjenje isporuka nemačke industrije i posledično na EU ekonomiju. Nemačka industrija čini trećinu evropske prerađivačke industrije“, ukazuje on dodavši da se nemačka industrija od trećeg kvartala prošle godine nalazi u blagom recesionom trendu.

Nikolić smatra i da se s druge strane ni Rusiji ne isplati da obustavlja isporuke energenata ili sirovina Evropi.

„Nikome nije u interesu da smanjuje prihode i prazni rezerve, da ne isporučuju robu kada su cene iznad proseka. Ko će da se liši tih prihoda? To bi značilo unutrašnju političku destabilizaciju“, zaključuje Nikolić.

Cene metala će i dalje rasti

Rusija je značajan proizvođač nekih metala i sirovina koje su input u velikom broju industrijskih proizvoda. Recimo, nikl se koristi u proizvodnji baterija, a Rusija je vodeći proizvođač. U prethodnih godinu dana nikl je poskupeo za 38 odsto i nalazi se na decenijskom maksimumu. Bakar je poskupeo za godinu dana 10 odsto, ali u prethodnih godinu dana cena mu se udvostručila i najviša je u poslednjih 30 godina. Rusija je i najveći svetski proizvođač aluminijuma, a njegova cena je povećana za 54 odsto za godinu dana. Trenutno se nalazi na najvišem nivou od 2008. godine.

U jednoj domaćoj firmi koja se bavi trgovinom metalima i metalskim proizvodima kažu da je u zavisnosti od proizvoda u poslednjih godinu dana cena skočila za 60 do 100 odsto.

„Rast cena je počeo još od carina prema Kini, pa su onda Kinezi ugasili neke fabrike za proizvodnju metala zbog ekologije, tako da u kontinuitetu već imamo rast cena poslednje dve godine. U Rusiji se prave proizvodi od legure koja se koristi u vojnoj industriji, ali kod nas toga ima malo. Ostali proizvodi dolaze iz Turske, Kine, a nešto se pravi i u Evropi. Međutim, sirovina najviše dolazi iz Rusije, tako da se može očekivati i dalji rast cena“, kažu u preduzeću Nikomado.

Poskupljenje mineralnih đubriva nas ne pogađa

Rusija i Belorusija su drugi i treći proizvođač potaše, kalijumovog đubriva u svetu, a Rusija je i među najvećim proizvođačima azotnih đubriva. Od početka februara do aprila Rusija je zabranila izvoz amonijum-nitratnog đubriva. Ali, cene su skočile i pre toga zbog poskupljenja gasa koji sa 80 odsto učestvuje u ceni proizvodnje mineralnog đubriva.

Ovo bi moglo da ugrozi poljoprivrednu sezonu ove godine, ali prema rečima Natalije Bogdanov, to ne bi trebalo da bude problem za nas jer su komponente za mineralno đubrivo već uvezene. „Ipak cene su više, a poskupeli su svi inputi za poljoprivredu. Ja ne znam odakle procena Narodnoj banci da će hrana pojeftiniti od leta. Ogroman rast troškova oko setve i ovogodišnje proizvodnje gura individualna gazdinstva u siromaštvo“, upozorava Bogdanov.

Check Also

Britanija poslala brodove u Odesu..– Moskva: Ulazimo u nuklearnu fazu!

Rusija ceni želju Britanije, da pošalje ratne brodove u Odesu. „Pojava ratnih brodova NATO-a u …