Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Zorana Mihajlović i Ivica Dačić, članovi Vlade Republike Srbije i visoki i najviši funkcioneri svojih stranaka (Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije), koje su i koalicioni partneri većine u parlamentu, nagoveštavaju u pojedinim medijima kako bi za Srbiju i za njihovu koaliciju najbolje bilo kad bi i Aleksandar Vučić, predsednik Vlade i predsednik SNS-a, ušao u trku za predsednika Srbije.
Razmišljanje Mihajlovićeve je, za sada, isključivo njeno. Dok se kod Dačić pominje i njegova partija.
A šta u stvari može iza tog njihovog kontanja da se krije?
Kao prvo: možda je to želja da ga se reše sa funkcije predsednika Vlade. Jer njih, pored njega ovako sveprisutnog, gotovo kao da nema. Retko se gde pojavljuju. A i kad se pojave, to su u većini slučajeva izjave povodom ovoga, onoga… gotovo nevažnoga.
Jer predsednik je svagde, svuda i na svakom mestu i Srbije, i regiona, i Evrope i sveta.
On otvara, zatvara, prima, najbolje obrazlaže reforme, investicije i investitore, on najjasnije tumači bolji život u Srbiji i njenu svetlu budućnost. On je u kabinama kamiona, migova, u tunelima…
On je, kad god stigne, i na Pinku, gde je (a ima tome…) obećao da će proveriti da li je vlasnik te medijske kuće platio porez.
On se tu, u emisijama uživo, žestoko i veoma uspešno obračunava sa onima koji ne razumeju to što on tako pobedonosno radi i ostvaruje. Jer kad on govori, sve pršti od Ja pa Ja!
Nema Vlade, nema ministara… Stoga bi bilo dobro da se uhlebi onde gde mu je funkcija protokolarna, gotovo kao počasna. A sadašnji predsednik, pitaće neko.
On može da odmrzne svoje člantsvo i da se vrati na čelo stranke (mogu da ga počaste i titulom počasnog predsednika), a kao bivši predsednik ima po zakonu i druge uslove za miran penzionerski život: i u Beogradu i u Bajčetini.
A posebno u Bajčetini, uz vreo rakijski kazan.
Kao drugo: gde stoji da Mihajlovićeva i Dačić ne pucaju na funkciju predsednika Vlade?!
Dačić se već oprobao na tom poslu, a Mihajlovićeva, vidljivo je i na malim ekranima naših televizora, stremi i ka tim visinama.
Što, naravno, nije za zameriti: mlada je, ambiciozna, pametna, rečita… Jedino, za razliku od Dačića, ne zna se kako stoji sa sluhom. To jest ne zna se kako peva.
Mada, ako i ne zna, bar za sada, ima vremena – propevaće. Dug je put srpskih reformi. A o dužini makadamskog puta u Evropsku uniju da se i ne priča.
Kao treće: strah od Vojislava Šešelja. Janković, Jeremić, Obradović ili bilo ko drugi, procena je „naprednjaka“, neće biti ozbiljnija konkurncija Nikoliću. Ali Šešelj! To je već druga pesma.
Ipak do Sretenja ništa se neće znati. Kad je Srpska napredna stranka u pitanju. Tako oni kažu.
A za stav Socijalističke partije Srbije moglo bi se i ranije čuti. Ukoliko se u međuvremenu i njen predsednik, drug Dačić, ne kandiduje.
(M. K. Intermagazin)
