Home / TEMA DANA / DOMINO EFEKAT: AKO SE SUKOB AMERIKE I IRANA PRETVORI U OTVORENI RAT, SVET ČEKA KATASTROFA..

DOMINO EFEKAT: AKO SE SUKOB AMERIKE I IRANA PRETVORI U OTVORENI RAT, SVET ČEKA KATASTROFA..

Iran se zakleo na osvetu američkim snagama za ubistvo generala Kudsa Kasima Sulejmanija i doveo Bliski Istok na ivicu sukoba koji bi brzo mogao da preraste u treći svetski rat.

Iransko veće za nacionalnu bezbednost kojim prvi put predsedava vrhovni vođa ajatoah Ali Hamnei trenutno se sastaje u Teheranu kako bi razmotrilo odgovor na likvidaciju drugog najmoćnijeg čoveka u zemlji.

Na raspolaganju im je 13. najmoćnija vojska na svetu, mnoštvo milicija raspoređenih po Bliskom Istoku i savezničke sile poput Sirije i jemenskih pobunjenika. Njihove mete će verovatno biti američke trupe i vojne baze u Iraku i Siriji, izraelske snage na Golanskim visoravnima, tankeri u Ormuskom moreuzu i naftna infrastruktura Saudijske Arabije.

Iako će početni napadi verovatno biti ograničeni oni bi mogli da naprave domino efekat koji bi doveo do izvlačenja ruskih snaga stacioniranih u Siriji koje bi branile ključnog iranskog saveznika Bašara al Asada, kao i turskih snaga koje se bore na severu zemlje.

Kina takođe ima brodove stacionirane u Ormuskom moreuzu i nedavno je izvela zajedničku vežbu sa Iranom i Rusijom, što povećava mogućnost da bi i Peking mogao da se uključi.

Saudijska Arabija je već upletena u sukob sa pobunjenicima u Jemenu koje podržava Iran, a bilo koja eskalacija Teherana povukla bi odgovor Rijada.

Trupe turskog predsednika Redžepa raspoređene su na severu Sirije. On je blizak Rusiji i Iranu, ali je i član NATO-a, zbog čega je njegovu akciju u slučaju eskalacije sukoba najteže predvideti.

SAD, Kina, Rusija i Izrael poseduju nuklearno oružje, a najmanje tri od ove četiri zemlje poseduju hipersonične rakete nove generacije koje su sposobne da razbiju sve odbrambene sisteme.

Ako Iran odluči da blokira Ormuski moreuz, kao što je često pretio, mnoge svetske sile, uključujući i evropske zemlje koje se oslanjaju na naftu koja teče plovnim putem, morale bi da brane svoje interese.

Konačno, ako sukob dovoljno eskalira, zamislivo je da će bi se on okončao nuklearnom razmenom na globalnom nivou.

Iran

Ova zemlja ima vojsku za koju se pretpostavlja da broji oko pola miliona aktivnih vojnika, zajedno sa stanovništvom od oko 82 miliona ljudi iz koga će crpeti rezerve. Vojsci je na raspolaganju arsenal balističkih raketa, tenkova, helikoptera, brzih mlaznjaka i pušaka.

Iako se iranske snage verovatno neće uvući u početne borbe, ako situacija eskalira one bi mogle da uđu u kopneni rat sa Amerikom.

U slučaju da se američke snage raspodele u samom Iranu, najjače oružje Teherana biće geografija – zemlja je okružena sa planinama i okeanom, a u njenom centru je pustinja koja je velika prepreka čak i za američke vojnike.

Postoji i niz „nevojnih“ pretećih akcija koje bi Iran mogao da preduzme, uključujući obnavljanje nuklearnog programa.

Sajber napadi su postali sve popularnija metoda ratovanja i njih bi mogli da koriste Iran, Amerika, ali i njihovi saveznici. Ciljevi bi verovatno bila iranska nuklearna postrojenja, komunikaciona oprema, radari i elektroenergetske mreže.

Kako bi neutralisao pretnju od američkih dronova, Iran bi mogao da koristi protivavionske rakete kao što je to uradio u junu prošle godine. Iranske rakete bi, takođe, mogle da se obračunaju sa američkim ratnim brodovima oko arapskog poluostrva.

Irak

Trenutno je oko Iraka stacionirano 5.000 američkih vojnika, još više ih je na putu do tamo, a svi oni su meta šiitske milicije koja se u prošlosti borila za Iran – u nekim slučajevima i direktno za Sulejmanija.

Američka ambasada u Bagdadu koja je bila meta napada pre nekoliko dana, verovatno bi doživela istu sudbinu, dok bi vojne patrole i baze mogle da budu napadnute kopnenim trupama i IED-om, Sulejmanijevim omiljenim oružjem tokom invazije 2003. godine.

Sirija

Bašar al Asad je blizak saveznik Irana i opstanak svog režima duguje delom i ličnoj intervenciji Sulejmanija koji mu je pomogao da preokrene građanski rat.

Iako Asad verovatno neće biti direktno uključen u sukob, on bi mogao da „zažmuri“ na napade proiranskih snaga na nekoliko stotina američkih trupa koje su ostale u zemlji nakon što je Donald Tramp naredio povlačenje.

Napad bi se najverovatnije odigrao na Golanskoj visoravni koju kontrolišu izraelske snage.

Ako te borbe eskaliraju, ruske snage raspoređene širom zemlje bi mogle da uskoče. U tom slučaju bi i ISIS pokušao da iskoristi situaciju da povrati teritoriju koju je proteklih godina izgubio.

Liban

Zemlju kontroliše Hezbolah, iranska saveznička borbena sila, koja se nakon Sulejmanijeve smrti zavetovala na „svetski otpor“. Grupa bi mogla da izvede raketne napade na ciljeve u Izraelu, kao i protivraketne napade na izraelske avione i dronove.

Saudijska Arabija

Pustinjsko kraljevstvo je još jedan od američkih ključnih saveznika u regionu. Rijad je pre nekoliko meseci optužio Teheran za napade na svoju naftnu infrastrukturu.

Iran bi mogao da presreće ili uništava saudijske naftne tankere koji plove Persijskim zalivom i na taj način poremeti ključni izvor prihoda Saudijaca. Jedna od najekstremnijih opcija bi bila da Iran potpuno zatvori Ormuski moreuz i time blokira petinu svetskih dnevnih zaliha nafte.

Katar

U ovoj zemlji se nalazi Al Udeid, najveća američka vojna baza na Bliskom istoku. U njoj se nalazi 10.000 vojnika i desetine bombardera. Ako izbije rat između Amerike i Irana, ta baza će biti glavna meta Teheranu i njegovim saveznicima.

Rusija

Desetine hiljada ruskih trupa i letelica nalaze se u Siriji kao podrška Asadovom režimu, uključujući specijalne jedinice i najnapredniji raketni sistem S-400.

U slučaju eskalacije, Rusija se može osećati primorano da brani svoje saveznike, ili bi došla u situaciju da se sveti ukoliko njene trupe budu kolateralna šteta.

(Blic)

Check Also

ŠOKANTAN OBRT KOJI NIKO NIJE PREDVIDEO: LUKAŠENKO IPAK ODLAZI- EVO ŠTA SE DEŠAVA..

Rusija se odlučila za naslednika Aleksandra Lukašenka. Godinu dana kasnije, Belorusija će dobiti novog predsednika, …