Home / TEMA DANA / DR PREDRAG MITROVIĆ: EKONOMSKI GENOCID NAD SRPSKOM PRIVREDOM

DR PREDRAG MITROVIĆ: EKONOMSKI GENOCID NAD SRPSKOM PRIVREDOM

Intervju dr Predraga Mitrovića za najnoviju Geopolitiku o „razgraničenju“, Kosovu i Metohiji, Preševu, Medveđi i Bujanovcu, NATO interesima na Balkanu, albanskoj mafiji, razmerama i modalitetima pljačke Srbije, „investiranju u strane investitore“, regionalnim razlikama i razvojnom zaostajanju juga Srbije, ali i načinu rešavanja ekonomskih i drugih problema Srbije…

*G. Mitroviću, deo teritorije R. Srbije je okupiran, nakon NATO agresije 1999.g. Sada se pojavio novi izazov, bolje reći pretnja po suverenitet, kroz inicijativu Predsednika Republike o “konačnom rešenju problema Kosova i Metohije”, kroz “razgraničenje”. Kako Vi ocenjujete ovu inicijativu?

Želim da podsetim javnost da sam novembra 2017. u okviru Pete NATO nedelje u Beogradu u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelene Milić, bez straha pred NATO generalima, agentima CIA, sa ratnim ordenom iz 1999. na grudima izjavio da agresija nije završena potpisivanjem Kumanovskog primirja, te da je umesto ratnih dejstava, koja jesu nanela štete, ali nisu slomila ni vojsku ni narod, NATO promenio metodologiju okupiranja Srbije. Ta metodologija ogledala se kroz oblikovanje političko-medijskog prostora, uz onemogućavanje bilo kakve javne kritike iste. Oslabljen je sistem nacionalne bezbednosti.

Institucije državne vlasti i nacionalnog suvereniteta podređene su međunarodnom pravu i nadnacionalnim institucijama (EU, MMF), a nacionalne ekonomske strukture potčinjene su interesima transnacionalnog kapitala, uvlačenjem u dužničku zavisnost srpske države, privrede i stanovništva, podsticanjem haosa u društvu, podrivanjem autoriteta države, korumpiranjem i demoralisanjem njene nacionalne elite, relativizacijom ustaljenog sistema vrednosti, pozitivnog nasleđa nacionalne istorije i oblikovanjem javnog mnjenja kroz sredstva šund masovnog (dez)informisanja.

Za metodološku realizaciju ovog „projekta” unapred su birani i pripremani „kompradori” (ljudi koji pristaju da rade za interese stranaca; koji su u ranijem periodu života imali sukob sa zakonom, neku „fleku” iz mladosti, bez adekvatnog stručnog zvanja ili znanja; poslušni, moralno labilni, oni čiji je sistem vrednosti sveden isključivo na novac, skloni manipulacijama, POGODNI DA BUDU UCENjENI). Takvi su u Srbiji zauzimali ključna mesta u državi, postavljani su na najodgovornije dužnosti i to su oni kojima se bez obzira na neznanje, afere, očit kriminal i kršenje najviših zakona Srbije mora obezbediti što duži opstanak na vlasti.

Ovaj događaj sam spomenuo samo iz razloga da iznesem stav da ideja razgraničenja i nije inicijativa Vučića. Reč je o inicijativi NATO zemalja, pre svega SAD i Engleske. U više navrata od 6. oktobra 2016. narodni poslanici Dveri su podnosili predsedniku Skupštine Srbije zahteve za sazivanjem posebne sednice na kojoj bi se raspravljalo o KiM. Nijedna sednica nije zakazana, ni održana. Tema „Kosovo i Metohija” nije smela da se nađe na dnevnom redu parlamenta po ličnom nalogu Vučića Maji Gojković.

Preuzete obaveze dovođenjem Vučića na vlast 2012. godine dolaze na naplatu u narednim mesecima. Tramp ne kontroliše svoju kompletnu administraciju, ali reziduali prethodne američke administracije ne praštaju dugove, a još manje nepoštovanje preuzetih obaveza. Vučić i njegovi bliski saradnici su u popriličnom problemu i nalaze se između preuzetih obaveza prema zapadnim mentorima, kriminala, uzurpacije svih nivoa vlasti u državi i Ustava i zakona Srbije , sa druge strane, koji ne prepoznaju termin „razgraničenje”, već isti karakterišu kao veleizdaju i doprinos stvaranju „Velike Albanije” pod blagoslovom i u interesu pre svega NATO-a i SAD.

*Osnova te inicijative je podela KiM, a sve se više govori da bi ona podrazumevala i “razmenu teritorija”, odnosno da bi Srbija za severni deo trebalo Albancima da preda, ostali ubedljivo najveći deo KiM, plus teritorije na jugu Srbije, pre svega Preševo. Koje bi to imalo geopolitičke posledice po Srbiju i kako karakterišete ovu naopakost?

Prilikom posete albanskog predsednika Nišanija Preševu u martu 2017. javno sam postavio pitanje Vučiću i državnim organima da li su svesni da se situacija na jugu Srbije komplikuje i da nakon „Tiranske platforme”, namenjene makedonskim Albancima, šiptari kreću u ofanzivu na jug Srbije? Naravno, zvanični Beograd je ćutao, jer je još 14.10.2016. prilikom posete Edi Rame u Nišu Vučić dao pristanak na „razmenu teritorija”.

Godinama unazad pišem o dešavanjima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi i ulozi vrha SNS, SPS, srpske policije, kriminalaca i albanske mafije u realizaciji projekta stvaranja „Istočnog Kosova”. Ono što su lična zapažanja jeste da su bitni resursi juga centralne Srbije i severnog dela Kosova već duži niz godina pod eksploatacijom političke mafije i kriminalnih struktura i albanske i srpske strane.

Imam utisak da je taj posao bio važan za punjenje stranačkih kasa i lično bogaćenje visokopozicioniranih političara na vlasti pre budućeg ustupanja na eksploataciju američkim, engleskim, nemačkim, francuskim multinacionalnim korporacijama, a što nalazi potvrdu u najnovijim predlozima ugovora o razgraničenju Srbije i Kosova. Da spomenemo rudnik Lece, Trepču, jezero Gazivode, Bujanovačku, Vranjsku, Sijarinsku i Kuršumlijsku banju, npr. Imao sam prilike da vidim nekoliko različitih „dokumenata o razgraničenju” o kojima se pregovaralo. Ono što je ostavilo jak utisak na mene jeste da je svaki naredni predlog „dokumenta o razgraničenju” bio gori po srpsku stranu i sa izraženijim zahtevima albanske strane i predstavnika NATO.

Jako je važno naglasiti da je kroz poslednje „ponude” Vučiću da potpiše zvaničan dokument o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova motiv Albanaca i NATO da dobiju kontrolu nad moravsko-vardarskom dolinom i Koridorom 10, pripajajući Preševo Kosovu, proglašenjem Bujanovca specijalnim distriktom i proglašenjem Koridora 10 „internacionalnim zaštićenim putem”, koji će strateški služiti za brzi transport NATO trupa iz Egejskog ka Crnom moru pravcem Solun-Niš-Burgas.

*Koliko je ideja o razmeni teritorija albanska, a koliko se naslanja na planove NATO-a o povezivanju albanskih luka na jadranskom i bugarskih luka na Crnom Moru, koridora koji bi išao preko Kosova i Metohije i juga Srbije, a sa ciljem ekspanzije Severnoatlanske alijanse na Istok?

Vrlo burno, ali nažalost bez efekata u medijima, reagovao sam na donošenje Rezolucije o pravima Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, Skupštine Kosova od 06. juna 2013. godine. Donošenje te rezolucije ukazivalo je na buduće korake Prištine i njenih mentora sa zapada da se u konačno „rešenje pitanja Kosova” uključe opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Pre više od dve godine saopštio sam stav da izgradnja auto-puta Niš–Priština nije u interesu građana, već da je reč o zadatku koji Vučićev režim mora da završi uz „najpovoljnije kredite” koje će dobiti od finansijera.

Suštinski, pomenuti deo puta Niš–Priština predstavlja deo koridora Drač-Priština-Niš-Burgas za transport trupa iz Jadranskog u Crno more, u pravcu Krima i Rusije. Vidi se to i kroz „predlog razgraničenja” gde NATO traži mandat na Kosovu u naredne 33 godine, a uzimaju i bitnu vojnu bazu „Cepotina” i vezuju je sa bazom „Bondstil”, dok strateški iste štite izgradnjom baze u Vljori i vazduhoplovne baze u Kučova u Albaniji. Valja naglasiti da pored halabuke koja je trajala tri dana oko tzv. Vojske Kosova, ni u medijima ni među političarima u Srbiji se ta tema više ne spominje.

*Vi ste ukazali i na opasnost da albanska mafija pokušava da da dođe u vlasnički posed resursa na jugu Srbije, pre svega u opštini Medveđa. Pored Agroindustrijskog kombinata, koja su još preduzeća na meti albanske mafije. Da li je to ekonomska operacija ili je i ona deo ovog šireg plana gde Srbija treba da bude presečena na najosetljivijem geostrateškom delu i da se tako još više udalji od mora i luke Solun i tradicionalnog saveznika Grčke?

Projekat stvaranja „Velike Albanije” na tlu centralne Srbije obuhvata teritorije od Preševa, Bujanovca i Medveđe do Leskovca i Niša, koju Albanci nazivaju „Istočno Kosovo”. S tim u vezi sprovode se dve nezavisne, a povezane aktivnosti. U Preševu i Bujanovcu gde Albanci raspolažu demografskim resursima, sprovode taktiku kroz političke institucije i iseljavanjem Srba. U Medveđi gde nemaju tu moć sprovode „ekonomsko osvajanje” kupovinom preduzeća i kupovinom nepokretnosti od Srba i fiktivnim prijavljivanjem boravišta Albanaca sa KiM, uz pomoć korumpiranih policajaca u PU Medveđa. Ova strategija delo je Kočo Danaja, promotera tzv. „Prirodne Albanije”.

Sredstva kojima kupuju preduzeća na jugu dolaze od prodaje narkotika, od novca koji prikuplja mafija. Trag novčanih tokova treba pratiti preko Sicilije do Torina. Neki idu preko Ženeve, gde se mešaju sa sredstvima iz IPA fondova EU, što znači da i EU, finansira „Veliku Albaniju”. Deo sredstava ide na crno, a deo preko Privredne komore Srbije za realizaciju grantova. Drugi transferi idu preko fonda za Balkan za razvoj turizma. Na osnovu oglasa Agencije za privatizaciju, bila je najavljena prodaja Agroindustrijskog kombinata „Leskovac” D.P. u stečaju iz Medveđe, koju sam uz pomoć pojedinih savesnih ljudi uspeo da sprečim.

Reč je o zemljištu površine od nešto više od 584 hektara na parcelama u KO Medveđa, Pusto Šilovo, Stubla, Negosavlje, Gazdare, Maćedonce, Borovac, Bogunovac, Petrilje, Retkocer, Sponce, Tulare, Mala Braina, Poroštica, Medevce, Mrkonje, Sijarinska Banja, Sijarina, Ravna Banja, Stara Banja, Marovac, Bučumet, Rujkovac, Gurgutovo, Gornja Lapaštica, Đulekare, Drence, Lece i Gajtan. Početna cena bila je 650.000 evra. Za kupovinu imovine pomenutog preduzeća bili su zainteresovani albanski „privrednici”. Reč je o 11 % teritorije Medveđe.

Srce operacije stvaranja „Istočnog Kosova” je rudnik „Lece” u Medveđi, zahvaljujući čijim rezervama Albanci mogu bez dodatnih ulaganja da otkupe celu Medveđu. Kako se to radi, Šiptarima je pokazala tadašnja vrhuška Demokratske stranke koja je za 4 godine vlasti iz rudnika izvukla i u džepove stavila milijardu evra, ali su iste poslove nastavili da rade i naprednjaci od 2012. godine. „Farmakom MB” M. Bogićevića kupio je 2008. rudnik „Lece”.

„Farmakom” zapada u probleme likvidnosti, a niotkuda se pojavljuju – Ivica Kojić, tada državni sekretar i Siniša Mali, danas ministar finansija (koga po zlu Leskovčani pamte i zbog malverzacija sa „FHI Zdravlje”). Od predstavnika banaka, poverilaca, pomenuti su tražili da odustanu od naplate od „Farmakoma” kako bi preduzeće nastavilo da radi do dolaska konačnog kupca. Plan nije realizovan, jer su i neki od poverilaca otišli u stečaj. Umesto dokapitalizacije dolazi se do drugog rešenja.

Kompanija „Life Stone Capital”, čiji je vlasnik Mark Brajant, osnovala je 24. aprila 2015. osnivačkim kapitalom od 100 dinara i sa jednim zaposlenim, „L.C. Lece” d.o.o. Beograd i odmah od stečajnog upravnika, preuzela rudnik u zakup. Samo iz „Zlatne Glave” mesečno se izvuče 1.000 tona rude čija je vrednost 350 dolara po toni. Ukupna vrednost je 17,7 miliona dolara godišnje. To je samo privremeno rešenje. Za rudnik „Lece” interesuje se „Metalfer” sa sedištem u Milanu, koje ima predstavništva u Poljskoj i Brazilu. Još dok su demokrate bile na vlasti uspostavljena je veza sa predstavništvom „Metalfer”-a u Brazilu, a pregovarači ispred DS-a bili su Dušan Petrović i Ružica Đinđić.

Po preuzimanju vlasti SNS je samo preuzeo „biznis” i pomenute kontakte. Kontrolu na terenu su vršile su perjanice naprednjaka: sada pokojni Predrag Mikić i Dragan Stevanović Boske, aktuelni državni sekretar u Ministarstvu privrede i koordinator SNS-a za Pčinjski okrug, koji je u jako bliskim vezama sa albanskom mafijom, i čije je službene zloupotrebe Vučić progutao „višim interesima”. Valja povesti računa i o Ljajićevoj aktivnosti prodaje srpskih banja na jugu koje se nude turskim, arapskim i albanskim „investitorima”.

*Koje su razmere pljačke, koliko je novca izneto iz zemlje? Vi ste o tome govorili otvoreno i sa konkretnim podacima?

Tako je. Vašingtonski Global Financial Integrity 2015. potvrdio je moje analize da je iz Srbije u periodu od 2002-2015. godine izneto 53,708 milijardi dolara. NBS i Ministarstvo finansija raspolažu ovim podacima i imaju instrumente kako bi sprečili nelegalno iznošenje novca. Nažalost, ne reaguju. O korupciji u lokalnim samoupravama, svedoči moja analiza, potvrđena od Državne revizorske institucije da je samo u periodu od 2008. do 2014. godine nenamenski potrošeno neverovatnih 59 milijardi evra. Za ove malverzacije, kao i štetu koju su načinili od 59 milijardi evra, podneto je samo 1.364 prijava.

Krivične prijave protiv funkcionera se ne rešavaju, već zastarevaju u sudovima. Želim na naglasim, prvi sam i za sada jedini građanin Srbije, ekonomista koji je još 2013. godine zbog analiza o poslovanju stranih korporacija bio krivično gonjen i koji je na sudu dokazao da deo stranih investitora isisava kapital i novac iznosi na privatne račune u inostranstvu; da projektuju poslovanje sa gubitkom kako bi izbegli plaćanje poreza na dobit Srbiji; dokazao slučajeve neljudskog ophođenja stranih „gazdi” prema radnicima; ukazao na metode nelegalnog iznošenja novca od strane stranih banaka iz Srbije i „samo” uz opomenu pred otkaz na poslu bio pravosnažnom presudom oslobođen svih optužbi tužioca – konzorcijuma stranih kompanija. To za okupiranu Srbiju nije bila vest.

*Kako komentarišete ekonomsko stanje u Srbiji. Da li se slažete sa ocenom da postoji kontinuitet ekonomske politike Srbije od 5. oktobra do danas, koji se zasniva na neoliberalnom modelu i predaji resursa u ruke strancima. Šta treba uraditi da bi se sprečio sunovrat privrede?

Tranzicioni procesi su u fazama sprovođeni: privatizacija, makroekonomska stabilizacija, spoljnoekonomska deregulacija i liberalizacija, privatizacija banaka, zakonska prilagođavanja, pokušaji reformi poreskog sistema, javnog sektora, usklađivanje fiskalne politike, razvoj finansijskih tržišta, generalno, reforme koje bi trebalo da povećaju kredibilitet, konkurentnost, sprovođene su parcijalno, nesistematski, izostankom kontrole efekata i pod uticajem političkih faktora, dodatno su multiplikovale negativne razvojne efekte. Recesionim talasom 2012. oporavak je zaustavljen.

Odsustvo vizije u koncipiranju i nekritička primena modela koji su prepisani od međunarodnih institucija, dovela je Srbiju do propasti, a za protagoniste, može se reći da su izvršili ekonomski genocid nad srpskom privredom. Država prioritetno mora zaustaviti nenamensko trošenje para, mora prestati da pronalazi strane „investitore” i da im plaća da „investiraju” u srpsku privredu. Pomenuta sredstva treba preusmeriti ka podsticanju domaćih preduzeća. Prioritetno je urediti tržište rada. Potrebno je zatražiti reprogram dugova prema međunarodnim institucijama. Suštinski je važno sačuvati domaće banke, osnovati nacionalnu razvojnu-investicionu banku, koja nije profitno, već razvojno orijentisana. U cilju kontrole novčanih tokova, potrebno je vratiti Zavod za obračun i plaćanja i poslove platnog prometa iz poslovanih banaka u isti.

Poreski sistem treba bazirati na oslobađanju plaćanja poreza i doprinosa za novoosnovana preduzeća u inicijalnim godinama. Smatramo korisnim da se uvedu progresivne poreske stope. Izvršiti reformu penziono-invalidskog fonda osnivanjem Kapitalnog penzionog fonda. Uposliti sektor građevinarstva. Zaustaviti procese depopulacije i sprečiti naseljavanje migranata. Državno zemljište ne sme biti prodavano strancima.

Unaprediti strateško planiranje i determinisati strateški okvir razvoja zemlje, pomagati grane i preduzeća koja imaju perspektivu. Ta politika ne ide protiv tržišta. Naprotiv, ona maksimalno podstiče konkurentnost, ali u okviru razvojne politike i zaštite nacionalnih interesa.

*Mi vidimo da postoji oštar politički sukob vlasti i najvećeg dela opozicije (prozapadne), koje se uprkos netrpeljivosti u osnovi ne razlikuju po važnijim pitanjima ekonomije (neoliberalan model), ulasku u EU, podršci NVO, pa i odnosu prema KiM. Vi ste dokazani nacionalni intelektualac u partiji Dveri koja zagovara nedvosmislene nacionalne stavove. Znamo da je teško pitanje, ali kako da se stvori i u okviru države odbrani nacionalni program na planu ekonomije, obrazovanja koji bi odgovarao interesima najvećeg broja građana Srbije, koji uprkos, svim iscrpljujućim dugogodišnjim pritiscima su i dalje ostali rodoljubi?

Mišljenja sam da je prioritet promena vlasti i očuvanje KiM u sastavu Srbije, bez razmene teritorija naše za naše. Glasao sam protiv ulaska Dveri u Savez za Srbiju. Sa druge strane, poštujem odluku Glavnog odbora Dveri i smatram da je dobro što su Dveri u tom Savezu svojevrsna protivteža zahtevima drugih stranaka. Srpski sam nacionalista i na to sam ponosan. Ono što primećujem je da su Dveri po mnogim pitanjima bile ispred vremena, ali narod nije uspeo da prepozna sve šta smo ukazivali godinama unazad.

Neke ideje su drugi prisvojili, ali modifikacije programa Dveri u okviru neoliberalnog modela, bez korenite promene privrednog sistema i stavljanja u fokus čoveka i porodice ne može biti. Privredni razvoj se suočio sa dodatnim izazovima: imamo trend demografske regresije, infrastrukturnog jaza; obrazovnih disproporcija; smanjen je priliv kapitala, akumulacije domaće privrede i nema, manji su privatizacioni prihodi, fiskalna neravnoteža – koja se rešava smanjenjem penzija, plata u javnom sektoru…

Otimanje Kosmeta, prirodnih dobara, nameću potrebu promene strateškog opredeljenja. Shodno tome smatram da i u ostatku opozicionog bloka Saveza za Srbiju ima razumnih ljudi koji će ove argumente uvažiti.

*Dolazite sa juga Srbije gde je narod vredan, štedljiv, nije nestrpljiv i ima poseban osećaj odanosti državi. Koje su još vrline čoveka sa prostora Stare i Južne Srbije i da li je vreme da u Srbiji na odgovorne položaje dođu malo više ljudi sa ovih prostora ili oni koji baštine ovakve vrednosti?

Na osnovu komparativne analize privrednog rasta BDP po kupovnoj moći po glavi stanovnika (BDP PPS), Srbija se nalazi na 35% od proseka stepena razvijenosti zemalja EU. Beograd je na 60% od proseka, Vojvodina na 35%, a region Južne i Istočne Srbije na 20%. To u prevodu znači da je region Južne i Istočne Srbije najnerazvijeniji region u Evropi, čiji je BDP PPS, 5 puta manji od proseka zemalja EU. Danas se 60% BDP Srbije ostvaruje na prostoru od 100 km između Novog Sada i Beograda, dok se na 80% naše teritorije ne dešava ništa. Vratimo život u srpsko selo i manje gradove.

U cilju zadržavanja i vraćanja stanovništva i aktiviranja privrede, poslodavci u nerazvijenim krajevima moraju da se oslobode dela državnih nameta i nekih poreskih zahvatanja, da se pruži podrška ženskom preduzetništvu na selu. Jug Srbije, a posebno Leskovac, je bio industrijski i trgovinski centar između dva svetska rata. Ima potencijal u resursima, a pre svega u inteligentnom i snalažljivom narodu.

Poslednjih decenija nebrigom države ovi krajevi na jugu Srbije su devastirani, a kao logična posledica, ljudi su emigrirali, a teritorija i resursi postali meta kriminalaca i albanskih pretenzija. Posle specijalističkih studija i rada u Beogradu i inostranstvu, vratio sam se u nameri da svojim znanjem pomognem svoj grad. Imam utisak da su me, zbog svojih stavova i doslednosti, i bivša i sadašnja vlast proglašavale „državnim neprijateljem”. Srećom, ima još dosta nepokorenih prkosnih Srba na jugu Srbije, potomke Gvozdenog puka i Moravske divizije. Imajmo to u vidu. Srbija još ima Obiliće.

Dr Predrag Mitrović je član Predsedništva i koordinator Saveta za ekonomiju, privredu i finansije Srpskog pokreta Dveri

Izvor: GeopolitikaDVERI

Check Also

IZA KULISA DRŽAVNOG UDARA U BOLIVIJI: OSVETA SAD RUSIJI ZA NEUSPEH U VENECUELI- OVO SE DEŠAVA..

U Boliviji se dogodio vojni puč, što je dovelo do svrgavanja predsednika Evo Moralesa, koji …