Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Srbija ima istorijsku priliku da kroz dva kapitalna projekta izađe iz višedecenijskog ekonomskog, političkog i kulturnog poniranja, u koje je ubačena kao jedna od žrtava radova na novoj bezbednosnoj arhitekturi i geometriji jugoistoka Evrope.
Oba naša predloga mogla bi da budu pomenuta tokom razgovora premijera Vučića u Pekingu. Reč je o izgradnji kanala Beograd – Solun, kao i o ponudi Kinezima (i Rusima) da se u srpskoj deonici toka Dunava oformi i bescarinska ekonomska zona.
Odavno je vreme da se okonča strategijska inferiornost srpske države. BRIKS izranja kao moćna međunarodna institucija, udružena oko pravednijeg organizovanja značajnog dela planete, kao prostor koji jasno želi i harmoničnije odnose i život za budućnost.
Srbiju muči izbor puta, a politička klasa i dalje nije načisto gde su joj saveznici. Finansijske institucije BRIKS najjeftinije će nam pomoći da se oslonimo na noge i krenemo u razvoj. Srpskoj političkoj klasi je saradnja sa Evroazijom garancija ostvarenja stogodišnjeg sna, gradnje srpsko-makedonsko-grčkog „balkanskog Panamskog kanala“, koji je u interesu i Nemačke i EU.
Projekat je 1909. osmislio profesor Tehničkog fakulteta, Nikola Stamenković, koji je izračunao da bi gradnja plovnog sistema stajala 66.380.000 dolara, danas suma od nekoliko milijardi, pred kojom Razvojna banka u Šangaju ne bi ni trepnula. Ministar dr Bačević je 2013. ponovo predložio ovu ideju. Zaslugu za njeno oživljavanje imao je prethodno tim Dušana Mihajlovića, lidera „Nove demokratije“, koji je, 1995. u Valjevu, organizovao naučni skup „Vodeni most Beograd – Solun. Plovni put Morava – Vardar“.
Profesor Stamenković danas je gotovo nepoznat Srbima. Njegovu ideju je 1909. prihvatilo da finansira Društvo američkih inženjera iz Nju Džersija. Original projekta je izgoreo tokom Prvog svetskog rata, ali je deo objavljen 1932. Iz njega se vidi da je postojala koncesija srpske vlade američkom društvu „za obavljanje svih radova na teritoriji Srbije, obuhvaćene projektom profesora Stamenkovića“. On je, međutim, umro 1910. godine i projekat je stao, a potom je Srbija prošla kroz Balkanske ratove 1912. i 1913. i Veliki rat 1914.
Čim je obelodanjena namera da kineski stručnjaci prouče ovu ideju i procene mogućnost njene današnje realizacije, naši stručnjaci su tvrdili da je zadatak nemoguć. Samo nekoliko meseci kasnije, pozitivne rezultate potvrdila je studija kineske firme „Čajna gezuba korporejšn.“ Saopšteno je da „projekat ima više funkcija i osim plovidbenog sistema sadržao bi izgradnju od pet do sedam hidroelektrana, zaštitio bi obale Morave od poplava i erozija, omogućio navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i kvalitetno vodosnabdevanje stanovništva, kao i razvoj turizma u tom području.“
Prema ranijim podacima, procenjena dužina kanala iznosi oko 650 kilometara, a predviđena je izgradnja 58 prevodnica i 5 liftova za brodove. Korist za Srbiju je dugoročno ogromna. BRIKS finansiranje Kanala bilo bi potvrda da smo konačno naučili da vodimo računa o nacionalnom interesu i stekli iskrene saveznike.
Lideri EU, prostora sa 500 miliona stanovnika, iznalaze moduse za povezivanje sa prostorom od 3 milijarde stanovnika, koji suvereno vlada neophodnim energetskim resursima, gasom i naftom. Početkom 2013, 7.148 kineskih kompanija aktivno je u 35 zemalja Evrope. U Nemačkoj ih ima oko 900, a mnogo su investirali u Španiji, Italiji, Grčkoj i Portugaliji. U poslednje dve godine otvorili su čak 2.500 kompanija.
Srbija ne treba da se usteže u razvijanju dugoročnih veza sa BRIKS. To je najvažniji zaokret koncepta spoljne politike buduće Srbije, koja bi promenom paradigme, ostvarila i uspostavljanje bezbednosnog kišobrana sa Istoka, zbog čijeg nedostatka je i bombardovana 1999.
(Novosti)
