Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Dragan Radović je ugledni ekonomista koji konstantno ukazuje na pogubnu politiku vlasti od 90-ih godina do danas. Za razliku od drugih koji kao i on odlično detektuju probleme ali ne nude rešenja on ima rešenja za probleme. Konstantno nudi rešenja ali to ne odgovara onima kojima bi ova rešenja pokvarila poslove.
1. Kao čovek od struke više puta ste naglasili da je Srbija u veoma teškoj ekonomskoj situaciji, zbog čega je to tako?
Postoje dva važeća mišljenja naših eksperata koji tumače razloge teške ekonomske situacije u Srbiji: po jednima je to neoliberalni koncept i potpuna otvorenost naše privrede, drugi pak kažu da neoliberalni koncept nikada nije zaživeo, da se država previše upliće u privredne tokove i da zbog toga privreda sve više tone. Mislim da obe grupe greše, glavni razlozi teške ekonomske situacije su jednostavno rečeno pljačke, pljačke i samo pljačke zaštićenih političara i velikih biznismena. Ako godišnje neocarinjeno granicu prođe 3 do 4 milijarde evra robe, ako se iz zemlje od 5. oktobra pranjem iznese preko 50 milijardi dolara, više nego jasno je zašto smo u teškoj ekonomskoj krizi.
2. Ko je kriv za veoma lošu finansijsku situaciju u zemlji?
Najveći krivci, na prvom mestu, su političari, sve garniture vlasti od 1990. godine pa do danas.
3. Pisali ste o malverzacijama u EPS-u, zbog čeg je to tako ako u obzir uzmemo da EPS ima monopol u Srbiji i da bi po svim parametrima morao da bude profitabilna firma?
EPS je posle svake smene vlasti najveći miraz, stranački plen bolje rečeno pobednicima izbora. Na čelo našeg najvećeg JP uvek se postavljaju poslušni stranački kadrovi koji imaju tri zadatka:
1. isisavanje što više novca preko izmišljenih i „prenamumpanih“ tendera,
2. urušavanje sistema preko ogromnih krađa struje
3. udomaljavanje stranačkih aktivista.
Apsolutno nikoga ne zanima da li EPS posluje pozitivno ili negativno, rezultati obično nisu relevantni zbog „štimovanja“, niko i ne proverava poslovanje i istinitost prikazanih podataka u godišnjim obračunima.
4. Da li je to priprema terena za prodaju EPS-a po nižoj ceni strancima?
EPS je verovatno odavno obećan strancima, više je scenarija, jedan se već primećuje: Od 1.jula JP prerasta u akcionarsko društvo. Radnicima i građanima će biti podeljene besplatne akcije koje će najverovatnije biti otkupljene od „širokih narodnih masa“ po niskoj vrednosti. Vrlo ozbiljne analize rađene ranijih godina govore da naš energetski gigant vredi između 15 i 16 milijardi evra. Na žalost, neke nepoznate agencije i pojedini vrlo uvaženi profesori smatraju da je „dobro vreme“ za prodaju EPS-a za iznos između tri do četiri milijarde evra!!!
Ako se nastavi scenario koji se uveliko ostvaruje, mišljenja sam da će EPS otkupom akcija preći u ruke stranaca najviše za iznos do tri milijarde evra. Bude li se ostvario ovaj scenario, za građane Srbije više uopšte neće biti bitno da li će do kraja 21. veka i dalje biti izbora, da li će vlast činiti uvek predstavnici istih ili različitih stranaka. Narodski rečeno: u tunelu neće biti više svetla, ŽIVELO ROBOVLASNIŠTVO!
5. Pisali ste da je siva ekonomija veliki problem Srbije, kako ga rešiti?
Siva ekonomija je prvi i najvažniji problem Srbije, iz ovog zla rađaju se svi drugi problemi: ogromne utaje poreza, iznošenje novca van granica zemlje, nelikvidnost privrede, visoke poreske stope, zatvaranje radnih mesta, rad na crno, migracije mladog stanovništva u inostranstvo, korupcija, pad nataliteta, pad standarda i sve veće siromaštvo i još mnogo toga. Problem sive ekonomije je vrlo lako rešiv, u jednom ciklusu od samo godinu dana. Kada je nedvosmisleno dokazano da glavni uzroci sive ekonomije nisu svetska ekonomska kriza i mnogi drugi ekonomski razlozi, već korupcija kriminalizovanog dela birokratije koja ne dozvoljava njeno suzbijanje, rešenje se jasno nameće: smene u svim inspekcijskim organima kao i u ministarstvima kojima pripadaju, blic reforme tih službi, potpuna reforma poreske politike počev od značajnijeg smanjenja svih poreskih stopa, preko otpisa ogromnih, često nepostojećih, kamata, i uvođenjem svih privrednika i građana u legalne tokove i poresku evidenciju.
6. Da li za Srbiju ima spasa i ako ga ima kako do njega doći?
Spasa ima, kao što je rečeno u odgovoru na prethodno pitanje: u ekspresno kratkom roku od samo godinu dana!
Sprečavanjem:
1. krijumčarenja robe na Carini u vrednosti od 3 do 4 milijarde evra
2. iznošenja iz zemlje pranjem novca 4 do 5 milijardi dolara
3. sprečavanjem neregistrovanog prometa robe i usluga od deset milijardi evra i uvlačenjem u legalne tokove
4. utaja poreza koje su dostigle četiri milijarde evra,
5. prevođenja akcizne robe iz legalnih u nelegalne tokove do sada podržane od najkorumpiranijeg dela birokratije (kriminalizovane)
Kao i sprovođenjem svega rečenog u tački 5. (uz još više mera ekonomske prirode: dalje snižavanje referentne kamatne stope, osnivanje razvojne banke i dr…)
Kao što vidite građani Srbije, i te kako nam ima spasa u vrlo kratkom roku, uopšte nije situacija kritična kao što nam se predstavlja. U stvari, jeste, ako se nastavi sa razvojem svih kriminalnih aktivnosti koje su nas dovele ovde gde se danas nalazimo.
(Srbin.info)
