Home / U FOKUSU / PUTIN OTVARA NOVI FRONT: Gomila se ruska vojska u Tadžikistanu!

PUTIN OTVARA NOVI FRONT: Gomila se ruska vojska u Tadžikistanu!

Rusija povećala borbenu gotovost u Tadžikistanu zbog bojazni od napada islamista iz Avganistana. Tamo se nalazi najveća baza ruske vojske u inostranstvu.

rusija- tenkovi- vojnici

Rusija je podigla bojevu gotovost u svojoj vojnoj bazi u Tadžikistanu, a zadatak tamošnjih jedinica je da spreče ulazak radikalnih islamista iz susednog Avganistana. O tome se krajem decembra razgovaralo na sastanku Saveta organizacije država kolektivne bezbednosti (ODKB) koji je održan u Moskvi. Članice te vojne organizacije su neke od bivših sovjetskih republika, a sada samostalne države.

Eksperti kažu da, ukoliko se otvori front u Tadžikistanu i Kirgiziji, Rusija će tamo morati da angažuje pet do sedam divizija. Neki postavljaju pitanje da li će ona imati snage da duže vreme ratuje i tamo i u Siriji.

U Tadžikistanu nije dobra ni unutrašnja situacija. Prošle godine su radikalni islamisti, na čelu sa zamenikom ministra odbrane Abdulahom Nazarzodi, organizovali pobunu, ali su bili likvidirani.

Zbog svega toga, zbog realne opasnosti širenja Islamske države na zemlje centralne Azije i Kavkaz, Rusija ove godine namerava da glavnu bojevu pripremu armije sprovede na strateškim manevrima „Kavkaz 2016″, kazao je ministar odbrane RF Sergej Šojgu.

Predsednik Rusije i vrhovni komandant Vladimir Putin naredio je da glavni akcenat u bojevoj pripremi vojnika bude na teškim uslovima, da se odvija u brdovitom i planinskom delu. „Prevedeno“ sa vojnog jezika, to znači da će ruska armija imati jedan od osnovnih zadataka da spreči prelazak „terorista povratnika“ preko granica na brdovitom i planiskom Kavkazu.

Lani su glavni manevri bili „Centar-2015″, u okviru kojih su obavljene pripreme za vojnu operaciju u Siriji.

Analize i predviđanja ruskog ministarstva odbrane upozoravaju na to da bi se mogao otvoriti još jedan front s radikalnim islamistima. Zbog toga što se situacija u Avganistanu ne popravlja, Rusija i njen saveznik Tadžikistan stoje pred opasnošću koju mogu da izazovu radikalni islamisti u postsovjetskom prostranstvu u centralnoj Aziji. Islamisti su već imali značajne pobede protiv jedinica lojalnih vlastima u Avganistanu.

Za vreme razgovora u Moskvi, ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je kazao svom gostu iz Tadžikistana, ministru odbrane Šeraliju Mirzu, da je dolazak radikalnih islamista u Avganistan doneo dopunski rizik. Zbog toga Rusija namerava da pruži pomoć Tadžikistanu u vojnoj tehnici i oružju.

Nedavno su islamisti pokušali da osvoje avganistanski grad Kandagar. Oni su napali aerodrom tog grada koji koriste američki vojnici i druge jednice iz sastava NATO-a. Za vreme napada na aerodrom poginulo je 37 ljudi. Upravo zbog opasnosti od radikalnih islamista Amerikanci nameravaju da ostave u Avganistanu do kraja 2016. godine deset hiljada vojnika i oficira koji će pomagati vojsci lojalnoj rukovodstvu u Kabulu.

– Neosporno je da će glavni destabilizujući faktor u centralnoj Aziji biti Avganistan. Ali ako Moskva bude dobro koordinisala svoje akcije sa zemljama Šangajske organizacije, onda se može slobodno reći da većih opasnosti od prodora radikalnih islamista iz Avganistana neće biti – objašnjava nekadašnji prvi ruski vojni diplomata a sada ugledni profesor doktor Leonid Ivašov.

Na teritoriji Tadžikistana nalazi se najveća baza ruske vojske u inostranstvu. Zajedno sa ruskim vojnicima i oficirima u toj 201. diviziji su i građani Tadžikistana. Ukupan broj vojnika u toj bazi je oko sedam hiljada. Još jedna ruska baza nalazi se u Kirgiziji, gde su stalno locirani eskadrila „Su-25″ i helikopteri „Mi-8MTV“.

 putin-rusija-vojska

Eksperti su jednoglasni u proceni da Tadžikistan i Kirgizija bez ruske vojne pomoći nisu u stanju da zadrže prodor radikalnih islamista iz Avganistana.

– Potencijal oružanih snaga Kirgizije i Tadžikistana je slab jer su vojnici slabo obučeni i tehnika koju su do sada imali je loša – objašnjava moskovski vojni ekspert Aleksandar Kramčihin iz Instituta političkih i vojnih analiza.

Ako te zemlje budu napadnute odredima radikalnih islamista, jasno je da će se Rusija umešati. Tada bi se Rusija obratila i svom glavnom savezniku u centralnoj Aziji Kazahstanu, čija je armija u tom regionu respektabilna. Ali ni Kazahstan sam ne bi mogao da ratuje s radikalnim muslimanima ukoliko nasrnu na Tadžikistan i Kirgiziju. Zbog toga bi, po oceni Aleksandra Kramčihina, Rusija bila prisiljena da angažuje nekoliko pešadijskih brigada svoje armije.

Kad milijarde nisu dovoljne

Od 2002. do sada Amerikanci su potrošili u Avganistanu čak 43 milijarde dolara, ali se, ipak, željeni cilj nije postigao. Do početka krize u Ukrajini, Rusija i SAD su sarađivali u Avganistanu. Tako je Pentagon kupovao ruske helikoptere jer su avganistanski piloti lakše njima upravljali. Ovih dana avganistansko rukovodstvo je obavestilo Rusiju da namerava da od nje nabavi vojnu tehniku, pre svega helikoptere „Mi-35″, tenkove i mitraljeze velikog kalibra.

U Ukrajini samo čarke

Moskovski vojni eksperti prognoziraju da u 2016. godini u Donbasu neće biti većih vojnih operacija nego samo manje čarke.

– Ukrajinsko rukovodstvo mašta da vojnim putem vrati Krim i Donbas, ali to zasada nije realno. Jedno su želje i maštanja, a drugo realno stanje ukrajinske armije. Rukovodstvo u Kijevu je zaista nepredvidljivo, ali ono dobro zna da im vojska nije sposobna da krene frontalno prema Rusiji jer bi doživela strašan poraz – smatra general-pukovnik i najcenjeniji ruski gepolitičar Leonid Ivašov.

Izvor: Novosti

 

Check Also

OTKRIVENA MISIJA UHAPŠENOG AMERIČKOG MARINCA: Ubistvom ovog čoveka, planirao da izazove najgori mogući scenario za Srbiju! Evo o čemu se radi..

Bivši američki marinac Danijel Korbet, koji je 31. januara uhapšen u Beogradu, imao je zadatak …