DUGIN OTKRIVA POZADINU PUČA U TURSKOJ: Dolaskom vojne hunte na vlast, Amerikanci bi u potpunosti zapalili i Kazahstan i Jermeniju u kojoj se već odvija novi ukrajinski Majdan, A OVO ĆE SE SLEDEĆE DOGODITI

Piše: Aleksandar Dugin

Toliko smo toga rekli o Trampu da su Demokrate i neokonzervativni demoni iz Nacionalnog interesa čak pokušali da iskoriste moje pozitivne komentare o njemu i simpatije Moskve prema ovom kandidatu, kako bi ga diskreditovali. Ali, jednostavno nisu u stanju da izbace Trampa, jer očigledno vodi u ovoj trci.

O, kakvi li su to ostaci demokratije u Sjeinjenim državama! Ali sada ne bih toliko o Trampu – o njemu malo kasnije – sada bih o Sjedinjenim država.

Šta danas rade Sjedinjene države i koje je njihove mesto u savremenom svetu? Ovo nije samo retoričko pitanje. Vidimo i dalje osećamo Amerikance i njihovu globalnu mrežu, a i dalje se mešaju u unutrašnje poslove njihovih saveznika, neutralnih zemalja, pa čak i u poslove njihovih neprijatelja.

ALEKSANDAR DUGIN: Ovo je istina o vojnom udaru u Turskoj, Erdogan se previse približio Rusiji

Pre nekoliko dana su bukvalno pokušali da izvedu vojni puč u Turskoj i izazovu nemire u Jermeniji i Kazahstanu. Ali, postaje jasno da su sve slabiji i slabiji. Vašington je probao da spreči Bregzit, ali bez uspeha.

Gilenistička pobuda u Turskoj se, takođe, završila neuspehom. Dakle, da li bismo mogli nedvosmisleno reći da je sa unipolarnim svetom gotovo i da sada živimo u novom, post-američkom svetu?

Mislim da bi takav optimizam bio preuranjen. Još uvek ne možemo otpisati Vašington.

Kraj američkog sveta je proces i trajaće. I verovatno će se razvući. Teško je reći koliko, ali je proces raspadanja unipolarnog sveta opasan period. Ovo što se sada dešava sa Sjedinjenim državama, nazvao bio “ranjeni zmaj”. I, ta metafora opisuje mnogo, gotovo sve.

Posle ukidanja Sovjetskog saveza i Istočnog bloka, pojavio se model unipolarnog sveta u kome je američki zmaj dostigao vrhunac svoje moći. Mreže američkih agenata koji utiču na događaje, najčešće u obliku liberalne ideologije, ali i koristeći mimikriju i lokalne političke i ideološke trendove, prožimaju gotovo sve države. Zmaj se ušunjao u političke elite, velike biznise, obrazovanje, medije i neke bezbednosne krugove u evropskim i azijskim državama.

U Rusiji su proameričke snage gotovo otvoreno dominirale devedesetih i tek posle 2000.godine je Putin počeo da ih gura u stranu malo po malo. Ove mreže su se raširile po islamskim državama gde su njihova vojna krila postajala radiklano islamistička i prave sluge američkog zmaja.

Ali je zmaj dobio udarac, i seriju udaraca, po svemu sudeći fatalne udarce i to na vrhuncu svoje moći. Sve zemlje koje se pre devedesetih nisu klanjale američkoj hegemoniji i koje nisu potpuno prihvatile unipolarni model kao nezamenljiv polako su počele da stvaraju neformalni klub za otpor zmaju. Kina je veoma oprezno igrala na ovoj liniji, pokušavajući da jaše tigra i da sprovede modernizaciju i liberalizaciju, ali da istovremeno sačuva, ili čak da ojača nacionalni suverenitet.

Početkom dvehiljaditih, Rusija je počela da sledi ovaj put. Iran je zauzeo sličnu poziciju. Kontemplativna Indija je pokušala da izbegne neposredan američki diktat. Opozicija je počela da se stvara među sledbenicima zmaja u EU; Turskoj i čak mežu proameričkim salafističkim ekstremistima.

Najvažniji zadatak je da Amerikanci, koji su dobili istorijsku šansu da upravljaju svetom, jednostavno nisu u stanju da to i učine. Možda nemaju dovoljno istorijskog, imperijalnog iskustva, pameti ili resursa. Hegemonija se pregrejala. I tada je zmaj ranjen.

Danas je pred nama globalno ranjeno čudovište. Sjedinjene države su još uvek jake i njihova mreža još uvek radi. Liberali, islamski ekstremisti. Atlantisti, skriveni agenti uticaj su i dalje jaki u mnogim društvima. Ali, vrhunac američke dominacije je za nama.

Činjenica da je zmaj ranjen je postala jasna još dvehiljaditih kada su Sjedinjene države prestale da se bave uvođenjem reda, već im je kontrolisani, krvavi haos postao jedini cilj. Obojene revolucije, pučevi. Prevrati, zapadne trupe u invaziji Bliskog istoka i post-sovjetskog prostora su dokazi.

Suština svega ovoga je da je zmaj ranjen. I dalje je jak, a pojavni oblik njegove moći pokazuje da i dalje ima cilj. Ali, u stvarnosti, on je pobesneo od bola koji mu zadaje propast njegove moći. Stoga Sjedinjene države počinju da se ponašaju tako neprimereno u mnogim slučajevima.

Napadaju sopstvene sluge, uništavaju ono što se može sačuvati, a bolno i nesrazmerno reaguju na sitne napade. To je krajnje opasno. Ranjeni zmaj ima nuklearno oružje i sva njegova velika moć može jednim malim bljuvanjem vatre poslati čitavo čovečanstvo u provaliju.

(Katehon)