ĐUKANOVIĆ IZ SNS- OTKRIVA: Moramo da raščistimo da ratna opcija nije nemoguća, a udar na Srbiju kreće čim Vučić postane predsednik…

Piše: Vladimir Đukanović

Ne kaže se bez razloga: jednom obaveštajac, uvek obaveštajac. Vilijam Voker je nejbolja potvrda te rečenice. Ponovo je aktiviran da pripremi scenario, nadam se ne onakav kakav je pripremio u Račku posle koga su Srbiju zasuli bombama.

Ali biće to svakako nešto mučno po Srbe jer je Voker u startu najavio da će dalje da komada Balkan za račun Šiptara.

Da se razumemo, nije Voker nekakva ključna figura za našu muku. On je bio i ostao obaveštajac, koji je ponovo angažovan da pripremi scenario kako da se isprovocira Srbija. Glavni režiseri u liku Madlen Olbrajt, Veslija Klarka, porodice Klinton i ostalih njima bliskih zlikovaca razrađuju ostatak scenarija.

Finansijski podmazani albanskim krvavim i mafijaškim novcem, zatim poslovno izuzetno zainteresovani jer su i agresiju protiv Srbije vodili kako bi nam na Kosovu i Metohiji oteli resurse i u lažnoj i kriminalnoj državi koju su stvorili otvarali firme preko kojih vrše besomučnu pljačku i eksplataciju našeg prirodnog bogatstva, nema nikakve dileme da će se iz petnih žila potruditi da nam do kraja zagorčaju život.

ŠTA SRBIJI PREOSTAJE?

Akademik Čedomir Popov je jednom prilikom postavio čuveno pitanje: koliko Srbija mora da bude mala kako ne bi bila velika? Bez obzira na istorijsku činjenicu da nikada nijedno srpsko rukovodstvo nije imalo kao svoj politički program ideju o Velikoj Srbiji, gotovo da nije bilo optužnice u Haškom tribunalu da se ta ideja srpskim rukovodiocima nije spočitavala kao politički program u kome su oni navodno aktivno učestvovali. Ni krivi, ni dužni, satanizovani smo kao narod koji je tobože želeo da širi svoju teritoriju i da se, zamislite, zbog toga raspala SFRJ.

Valjda su nam zapadne zemlje zato i otele sve što je moglo da se otme, pa čak i Kosovo i Metohiju kao deo avnojevske Srbije, za koji su se sami zalagli početkom 90-tih da budu naše granice kada su čerečili Jugoslaviju. Međutim, danas, kada program proširenja teritorije od strane Šiptara na račun drugih država i naroda kao fakat postoji, to izgleda nikom ne smeta.

Naprotiv, tako nešto se podstiče i pozdravlja, pa se čak i angažuju lobisti poput Vokera da svojim izjavama za početak ispipaju puls kako će druge države, posebno Srbija, reagovati.

Šiptarima je sve dozvoljeno. Njihovi rukovodioci bez posledica mogu da daju ratnohuškačke izjave, da najavljuju nove sukobe, da pričaju kako će se širiti do Niša, da u Makedoniji stavljaju svoje zastave umesto makedonskih, da izjavljuju kako je Makedonija njihova treća država, da veličaju najgore ratne zločince i da slave klanje Srba, da pale crkve, uništavaju i otimaju srpsku kulturnu baštinu i da za sve nabrojano što čine dobiju podršku i jedno veliko bravo.

Šta Srbiji preostaje? Najpre da u našim glavama raščistimo da ratna opcija nije nemoguća. Sama pomisao je strašna, ali to je nešto što realno može da se dogodi. Zatim, moramo stvari da postavimo realno. To znači da se ne nadamo ničemu od nastavka pregovora u Briselu, ali da ih svakako vodimo i da nikako ne damo povod da nas okrive za njihovu propast.

S obzirom da Šiptari angažuju Madlen Olbrajt i ostale jastrebove da im budu savetnici u pregovorima, nema dileme da će se oni u tom poslu postaviti kao i u Rambujeu. To znači da će naše pregovoarače gađati tamo gde su najosetljiviji kroz sistem postavljanja dovoljno visokih lestvica koje nijedno normalno rukovodstvo neke suverene zemlje, pa čak ni banana-države, ne bi moglo da prihvati.

NOVI RAMBUJE

Da bi taj pritisak bio što delotvorniji, moraće da dodatno aktiviraju unutrašnje probleme u samoj Srbiji, odnosno da kreiraju političke krize, a za to svakako imaju domaće političke aktere što u opoziciji, a, bogami, i u vlasti. Onog momenta kada Vučić napusti kormilo vlade i pređe na mesto predsednika, tada kreće cirkus i već sada vidim da će mnogi, po zadatku iz određenih ambasada, krenuti da nameštaju one ministre koji nisu na liniji prozapadnih struktura.

Posebno će na udaru biti novi predsednik vlade kome Vučić poveri mandat, ako to ne bude ličnost koja odgovara soroševskom establišmentu. Ponovo će se izmisliti neki događaj poput Savamale, jer je neophodan razlog za nove proteste, što je takođe vid pritiska.

Suština je Vučića pritiskati na unutrašnjem planu, kako bi na spoljnjem bio što slabiji i ucenjeniji. Kako će se sve ovo što sam napisao odvijati i kojim intenzitetom, to je ono što pravi režseri trenutno razmatraju. Finale bi trebalo da bude ratni sukob u kome bi se nama vezale ruke, a Šiptarima dala sva logistika.

Ostaje nam da se borimo. Znanjem, pameću, mudrošću, pa i, nedajbože, oružano ako dotera cara do duvara. Zato moramo da jačamo diplomatiju, vojsku, policiju i službe. Ne bi bilo loše da se aktiviraju i oni koji su penzionisani a koji su u svom radnom veku u ovim segmentima ostavili veliki trag kao profesonalci. Stručnost nam nikad nije bila potrebnija nego danas.

(Standard)