Epidemija otkaza radnicima stranih subvencionisanih preduzeća sa juga Srbije se nastavlja. Posebno je pogođen Niš, u kome je predatorska praksa stranih investitora, izdašno plaćanih novcem građana, pokazala najmračnije strane – od otkaza radnici koja je na hemoterapiji do zabrane delovanja sindikata i koruptivnih kupovina skupocenih limuzina niškoj Inspekciji rada.
I pored toga što sa bilbordova u Nišu južnokorejska kompanija „Šinvon“ i dalje poziva nove radnike koji žele „podsticajni radni ambijent“ da se zaposle, na oglasnoj tabli ove fabrike najavljeno je zatvaranje prozvodnje, a razlog je veliki poslovni gubitak.
Radnike niko pre toga nije obavestio i vesti o otkazu su saznali nakon dolaska na posao. Dok je od početka godine u nekoliko navrata više od dve stotine radnika ove kompanije iz SMS poruke saznalo da ostaju bez posla, sada će bez posla ostati gotovo 400 radnika koji rade na određeno vreme, dok 264 radnika koji imaju ugovore za stalno, ponuđeno da nastave da rade na određeno vreme, još 6 meseci, u drugom pogonu, u kompaniji „JURA“.
Izbor se svodi na „uzmi ili ostavi“ jer oni koji to odbiju, ne samo da će ostati bez posla, već i bez otpremnina i bez naknade za nezaposlene. Kompanija „Jura-Šinvon“ u koju je država uložila tri miliona evra podsticajnih sredstava za zapošljavanje 300 radnika, odnosno 10.000 evra po radnom mestu, samo je jedna od onih koje je predsednik SNS slavodobitno otvarao u Nišu, nastavljajući Dinkićev slogan „Niš zaslužuje najbolje“.
Talas otpuštanja radnika u Nišu otpočeo je još u maju prošle godine, tokom vanrednog stanja, kada je više stotina radnica kooperanata „Olimpias grupe“, nekadašnjeg „Benetona“ dobilo
informacije da će ostati bez posla. Isto kao i u „Šinvonu“, a pre toga toga u vranjanskom „Geoksu“, svi zaposleni radili su i tokom vanrednog stanja, kao i prekovremeno i vikendima u strahu da posao ne izgube.
Kao što je Srpski pokret Dveri više puta upozoravao, sva se ova preduzeća, a sada i niški „Šinvon“, u ekonomskoj koloniji Srbiji ponašaju po modelu „Uzmi profit i beži“.
Sve ove firme – strani ulagači – u zemlji su dok traju subvencije i dok ima profita. Nakon toga, prodaju kapital, otpuštaju radnike i odlaze iz zemlje. U periodu od 2007. do 2019. godine prosečan udeo stranih direktnih investicija iznosio je 6,51% , dok je u 2019. godini iznosio 8,33% BDP. U strukturi investicija i njihovim kvalitativnim karakteristikama, od 2006. do 2019. godine od ukupne vrednosti subvencija, 49,2% subvencija je podržalo projekte niske i srednje niske tehnološke vrednosti, dok je samo 2,1% subvencija podržalo projekte visoke tehnologije. Od ukupnog iznosa subvencija 93,5% podsticajnh sredstava dodeljeno je stranim ulagačima, a samo 6,5% domaćim investitorima.
Kompanija „Šinvon“ primer je štetočinske politike subvencionisanja stranih ulagača. Sudbina više stotina otpuštenih radnika „Šinvona“ i njihovih porodica kao i do sada neće biti briga ni države koja je zaboravila šta je njena socijalna funkcija, ali ni gradonačelnice Sotirovski, koja izjavljuje da radnici „ne treba da brinu“.
Zbog toga Ekonomski Proglas Dveri „Za pametnu državu i blagostanje građana“ predviđa da domaća privreda i preduzetništvo moraju postati prva briga promenjenog sistema. Dveri se zalažu za ekonomski patriotizam i privilegovan status domaće privrede.
(prof. dr Tamara Milenković Kerković, Srbin.info)