EVO ŠTA STOJI IZA SASTANKA VUČIĆ- PALMER I ŠTA SE ZAPRAVO KRIJE…

Poruke koje je u Beogradu uputio zvaničnik Stejt departmenta Metju Palmer svakako nisu najava izbalansiranijeg odnosa Amerike prema Srbiji, ocenjuje politički analitičar Saša Adamović, koji posetu zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara tumači i kao pripremu sastanka u Parizu.

Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Palmerom imao bi nekog smisla da je američki gost doneo vest kako je Priština pristala da ukine tarife koje je uvela na robu iz Srbije, ističe Adamović za Sputnjik, podsećajući da je to „minimum minimuma svih uslova koje je Srbija postavila da bi se vratila u dijalog“.

Na sastanku Vučića i Palmera ocenjeno je da prištinske takse na robu iz centralne Srbije ostaju prepreka za dijalog. Vučić je kazao američkom sagovorniku da su neistinite priče u delu zapadne javnosti kako je Srbija iskoristila to što je Priština uvela takse da „zatvori“ dijalog Beograda i Prištine.

Sa druge strane, odgovarajući na pitanje da li će se Amerika aktivnije uključiti u dijalog Beograda i Prištine, Palmer je istakao da SAD u potpunosti podržavaju ono što njihovi evropski partneri i saveznici rade na olakšavanju dijaloga Beograda i Prištine. Posle sastanka sa srpskim predsednikom, Palmer je obišao i američke kompanije koje posluju u Srbiji, kako bi ispitao da li i one trpe štetu zbog prištinskih tarifa.

Govoreći o eventualnoj šteti koju zbog tarifa trpe američke kompanije koje posluju u Srbiji, Adamović ocenjuje da to svakako nije bitna stavka u američkom spoljnotrgovinskom bilansu i da je ta šteta veoma ograničena. „U odnosu prema Srbiji, Priština je odavno prešla crvenu liniju.

Nisu samo tarife u pitanju, već i neispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma, odnosno odbijanje Prištine da formira Zajednicu srpskih opština. Problematična je i platforma kosovske skupštine o pregovorima sa Beogradom, osnivanje suda za navodne srpske ratne zločine, namera Prištine da traži isplatu ratne odštete od Srbije i, naravno, odluka da se formira vojska Kosova. To su mnogo važnije stvari koje je Priština u međuvremenu uradila.“

Naš sagovornik ocenjuje da su Palmer, Merkelova i Makron na sličnom političkom zadatku – da se posao na Balkanu što pre završi. On napominje da se pomoćniku zamenika američkog sekretara Metjuu Palmeru pridaje preveliki značaj. „Palmer je deo Stejt departmenta koji se protivi politici Donalda Trampa na svim nivoima.

On nije trampovac, on je deo onoga što kolokvijalno nazivamo američkom dubokom državom. Bilo bi dobro da se u budućnosti službenici američke administracije, koji su na nivou pomoćnika zamenika, bez obzira što su SAD u pitanju, ne primaju na tako visokom nivou, već bi trebalo da ga dočeka neki naš pomoćnik zamenika“, primećuje Adamović.

Naš sagovornik podseća da je raniji Palmerov stav bio da na kraju dijaloga Beograd mora da prizna nezavisno Kosovo. „Nisam siguran da od Metjua Palmera možemo očekivati zaštitu srpskih nacionalnih interesa. Za mene je on ono što je u prethodnom periodu bio Brajan Hojt Ji. Pojavio se novi Hojt Ji koji ima nameru da, kako je to ranije govorila Hilari Klinton, kojoj je Palmer ideološki i politički mnogo bliži od Donalda Trampa, završi posao na Balkanu.“

Adamović smatra da se Palmerov dolazak sigurno ne može tumačiti kao najava izbalansiranijeg odnosa Amerike prema Srbiji. „U ovom trenutku, i kada je u pitanju Brisel, i kada je u pitanju Vašington, nema uslova za rešavanje kosovskog pitanja na način na koji bi bili uvaženi srpski nacionalni interesi. Očigledno je da neko žuri da završi posao na Balkanu pre nego što se u Briselu ili na nekim drugim mestima dese važne promene koje su do sada sprečavane.“

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD prethodno se sastao sa Vučićem u oktobru prošle godine, kada je poručio da SAD podržavaju dijalog Beograda i Prištine u cilju postizanja dogovora koji bi vodio ka punoj normalizaciji odnosa, kao i da je Vašington posvećen tome da Srbija napreduje i postane članica EU. Palmer je tada pozvao Beograd i Prištinu da iskoriste istorijsku priliku i postignu sporazum koji bi bio trajan i koji bi bio „vin-vin“ situacija za obe strane, odnosno nešto što donosi dobitak i jednima i drugima, ocenivši da je vreme za kompromis i fleksibilnost.

(Sputnik)