EVROPA PO HITNOM POSTUPKU ODOBRAVA SEVERNI TOK 2? RUSKI EKSPERT IZNEO ŠOK SCENARIO! EVO ŠTA SE DEŠAVA!

Koje su političke odluke bile primarni izvor ove krize – i da li će Evropa uspeti da se sačuva od smrzavanja ove zime?

Godina 2021. ući će u istoriju kao jedinstven vremenski period za tržište gasa. Mnoge okolnosti su se dogodile ili poklopile prvi put u istoriji – i to je dovelo do kolosalnih posledica po celokupnu evropsku, pa i svetsku ekonomiju. Koje su političke odluke bile primarni izvor ove krize – i da li će Evropa uspeti da se sačuva od smrzavanja ove zime?

Evropsko tržište gasa se 2021. okrenulo naglavačke. Do tada, tradicionalno su tražnja i cene na spot tržištu gasa rasle do zime, do grejne sezone. Letnji period je bio povoljan za kupovinu gasa u evropskim podzemnim skladištima. Čak i uzimajući u obzir troškove skladištenja gasa, to je bio profitabilan posao za trgovce gasom: leti su kupovali jeftin gas, pumpali ga u skladište, a zimi prodavali skuplje.

Međutim, 2021. godine stvari su krenule potpuno drugačije. Paradoksalno, cene gasa su počele da rastu od početka proleća. U martu 2021. hiljadu kubnih metara koštalo je manje od 300 dolara, ali je u maju cena otišla na 350 dolara. Do početka leta gas na tržištu fjučersa je porastao na 400 dolara, a do kraja leta na 600 dolara.

U septembru je došlo do još oštrijeg skoka – do 800 dolara, au oktobru je bilo moguće probiti 1.000 dolara i skoro dostići 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara. Istorijski rekord cena gasa u Evropi postavljen je i

pre početka grejne sezone. Drugi vrhunac – skok cena iznad 2.150 dolara – dogodio se sa prvim mrazevima u Evropi, sredinom decembra sa logičnim snažnim povratkom usled zagrevanja.

“Ove godine se odjednom spojilo nekoliko faktora, što je dovelo do ogromne nestašice gasa i povećanja cena”, kaže Igor Juškov, stručnjak sa Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije i Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost. Prvi od njih je rastuća potražnja za gasom iz Azije i posebno Kine, čija je privreda prva počela da se oporavlja nakon pandemije.

“Kina se ponaša kao usisivač koji usisava sav slobodni gas“, kaže stručnjak. Logično je da je skoro sav TPG projurio pored Evrope u Aziju. Nestašica gasa u Evropi dovela je do poskupljenja.

Drugi faktor su vetroelektrane, koje su takođe donekle izneverile evropsko tržište energije.

“Tokom 2021. vetroturbine su proizvele znatno manje električne energije u Evropi nego prethodnih godina. Jer godina nije bila jako vetrovita”, kaže stručnjak. Kada nema energije vetra, morate sagoreti više uglja i gasa.

Pogrešna procena

Četvrti faktor je vreme. Posle duge ledene zime, došlo je sparno leto. Za klimatizaciju je bilo potrebno mnogo struje, pa se leti nije dešavao uobičajeni pad potražnje i cena gasa.

“Evropske kompanije početkom leta bile su veoma neoprezne i nisu pumpale gas u podzemna skladišta – smatrale su da je nenormalno da gas bude skuplji leti nego zimi. Verovalo se da treba da se sačeka i da će se situacija normalizovati. Tada je cena porasla na 500, a mnoge kompanije su odlučile da je ovo vrhunac cene i da treba još malo sačekati. Međutim, opet su se pogrešili – cene su još više porasle, pa je u podzemna skladišta pre grejne sezone upumpano vrlo malo gasa“, objašnjava Juškov.

Istovremeno, u Evropi se nisu pojavili novi izvori gasa. Naprotiv, sopstvena proizvodnja gasa u EU opada – i to je peti faktor koji je uticao na cenu goriva.

“Polja u Severnom moru se iscrpljuju, a rudarstvo u Norveškom i Barencovom moru je skupo. U isto vreme, evropske birokrate vrše pritisak na kompanije sa potrebom za energetskom tranzicijom. Sredinom godine došlo je do značajne odluke – holandski sud je tužio Šel i naložio kompaniji da pooštri svoj program dekarbonizacije. Zbog ovog pritiska, mnogi se jednostavno plaše da ulažu u proizvodnju gasa”, kaže Juškov. Dobavljači iz drugih zemalja (Alžir, Norveška) ne povećavaju zalihe iz svojih razloga.

Tako su Evropljani postali aktivniji u kupovini gasa od Rusije. U prvoj polovini godine Gasprom je izvezao 100 milijardi kubnih metara gasa – rekordna cifra. Međutim, od septembra, kada su cene počele naglo da rastu, potražnja Evropljana je opala.

Preskup gas po spot cenama

“Naš izvoz je opao ne zato što Gasprom ne želi da prodaje, već zato što Evropljani ne mogu da priušte tako skupi gas”, kaže Juškov.

Evropljani su preuzeli sve ugovorene količine gasa od Gasproma, jer je ugovorna cena vezana za spot tržište, ali dolazi sa popustom (koeficijent smanjenja) i kašnjenjem od šest do devet meseci. Međutim, količine prekoračene u ugovoru se prodaju po spot ceni. A Evropljani nisu spremni da uzimaju ruski gas po spot tržišnim cenama – preskup je.

Otuda se pokazalo da je velika tražnja dovela do nestašice gasa i rasta cena, a povećanje cena do pada tražnje. Mnogi proizvođači azotnog đubriva, hemijska postrojenja i farme u Evropi su se jednostavno zatvorili.

U novoj 2022. godini malo je verovatno da će se situacija mnogo promeniti.

“Ako govorimo o trgovini fjučersima na berzi, onda ćemo ove zime videti nove rekorde cena. Cena hiljadu kubnih metara može dostići i do 3.000 dolara, jer najintenzivniji period grejne sezone tek predstoji, reč je o

drugoj polovini februara i martu. Najgore što može da se desi je mraz u martu. Do ovog trenutka gasa u podzemnim skladištima nema, odnosno Evropa gubi još jedan izvor gasa”, kaže Igor Juškov.

Ovim tempom će podzemna skladišta u Evropi najverovatnije biti ispražnjena krajem januara, a kako će povećati sadašnji uvoz nije sasvim jasno, rekao je ruski stručnjak.

Dve opcije

Međutim, postoje opcije. Prvo, u januaru-februaru ruski TPG sa Jamala može doći u Evropu. Druga opcija je pokretanje Severnog toka 2. Za ruski gasovod, 2021. je takođe bila posebna godina. Ove godine, uprkos sankcijama, gasovod je u potpunosti završen. Štaviše, do 1. januara oba cevna ogranka su u potpunosti napunjena gasom i, sa tehničke tačke gledišta, potpuno su spremna za rad.

S druge strane, Evropljani su pronašli birokratski trik da odlože izdavanje sertifikata za Severni tok 2 do kasnog leta ili čak do jeseni. Evropskom regulatoru nije odgovarala registracija operatera cevi – Nord Stream 2 AG – u Švajcarskoj, kompanija mora da se preregistruje u Nemačkoj. Tek nakon toga će se nastaviti proces sertifikacije, i to od nule.

Puštanje Severnog toka 2 ove zime bez sertifikacije moguće je u dva slučaja. Prvi – ako se ispostavi da je tranzit gasa kroz ukrajinsku cev iz ovog ili onog razloga blokiran, kaže Juškov. Na primer, to bi moglo biti da Kijev krade gas iz tranzitne cevi ili da dođe do velike havarije u ukrajinskom delu. U ovom slučaju, Gasprom može da otpočne isporuku gasa Evropi preko Severnog toka 2 kako bi ispunio svoje ugovorne obaveze.

Druga opcija je da sami Evropljani daju zeleno svetlo za pokretanje Severnog toka 2 pod plaštom tehničkog testiranja gasovoda, kako je bi ispalo da su bili prinuđeni da se ponize. To je moguće u slučaju velikih mrazeva i kritične nestašice gasa na ukrajinskom ili evropskom tržištu.

Šta će biti po završetku grejne sezone? Svi faktori koji utiču na cenu gasa ostaće i 2022. godine. Još se ne vide preduslovi za promenu situacije, rekao je Juškov. Ponovo će se isprazniti podzemna skladišta, TPG se neće vraćati u Evropu i neće se pojaviti drugi „novi“ gas. Mnogo će zavisiti od vremena – da li je leto toplo ili mirno. Zbog toga mislim da će potražnja za gasom biti velika tokom 2022. godine“, zaključuje izvor.