Izveštaj spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta vodi ka pritisku na Srbiju i pokušaju da se od Srbije isposluje odustajanje od nezavisnosti i sopstvenih nacionalnih interesa i državnih potreba time što će uvesti sankcije Rusiji i revidirati pregovarački proces sa Kosovom i Metohijom, ističu sagovornici Sputnjika
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (EP) je sa 50 glasova „za“ i pet glasova „protiv“ usvojio tekst izveštaja o Srbiji kojim se izražava podrška EP „budućem članstvu Srbije u EU“, ali i zahteva priznanje takozvane nezavisnosti Kosova i uvođenje sankcija Rusiji.
Evropa skinula rukavice
Zoran Milivojević, diplomata u penziji, podseća da ovaj izveštaj nacrt Rezolucije o kome će se početkom jula glasati u Evropskom parlamentu.
„Usvojena je tvrda linija tako što su prihvaćeni amandmani sa kojima se menja i stav prema Srbiji i prema ključnim pitanjima vezanim za evrointegracije Srbije i njen odnos sa Evropskom unijom.
To je drastično izraženo u dva slučaja: punom insistiranju na uvođenju sankcija Rusiji i vezano za stav oko Kosova i Metohije,“ navodi Milivojević.
Kada je reč o sankcijama Rusiji, ističe naš sagovornik, radi se o prenošenju političkog stava koji se Srbiji inače i iznosi u svim susretima u poslednje vreme i nastojanju da se po svaku cenu izvrši pritisak na Srbiju da se priključi sankcijama Rusiji.
„Ne radi se o principijelnom pristupu, jer se Srbija vezano za rusko-ukrajinski sukob već izjasnila na principijelnoj osnovi glasanjem u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, već se radi o pritisku koji treba od Srbije da isposluje odustajanje od njene nezavisnosti, odnosno, od njenog zauzimanja političkog stava na osnovu sopstvenih nacionalnih interesa i državnih potreba,“ objašnjava Milivojević.
Njihov je zahtev, tumači naš sagovornik, da se Srbija do kraja priključi zapadnom jezgru u njegovoj političkoj platformi prema Rusiji u ovom trenutku.
Nemačka politika postala i evropska
„Druga stvar koja je novina i koja predstavlja značajnu opasnost za budući proces evrointegracija Srbije jeste ugrađivanje stava o međusobnom priznanju Kosova i Srbije. To je nešto što smo zvanično čuli tokom posete nemačkog kancelara Prištini, što je pridruživanje stavu Vašingtona. U tom trenutku je to odražavalo stav Nemačke i njeno tumačenje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i
Prištine i njegove finalizacije. Međutim, ugrađivanje ovog stava u nacrt Rezolucije EP, ako bude usvojena, na neki način će predstavljati, iako je neobavezujuću, neku vrstu političke platforme u budućem postavljanju EU prema nama,“ uveren je Milivojević.
Vidi se, napominje on, da se radi o političkom stavu koji se sada ne može samo locirati na Nemačku i koji ovim glasanjem pokazuje da i neke druge političke strukture u Evropi dele nemački stav.
„Treba naglasiti da formalno-pravno za Srbiju važi pregovarački okvir u kome takav stav ne figurira, već samo pravno obavezujući sporazum koji nije definisan kao međusobno priznanje i u tom smislu što se Srbije tiče ona nema obavezu da na bilo koji način prihvati ovakav stav. Ali je ovo signal da se stav o međusobnom priznanju definiše kao nešto što je uslov i što bi trebalo da znači pravno obavezujući sporazum na kraju procesa normalizacije,“ ističe Milivojević.
Dokument ničim ne obavezuje Srbiju
Srbija se, naglašava naš sagovornik, nalazi pred ozbiljnim izazovom i ukoliko ovo bude dalje institucijalizovano na nivo organa izvršne i centralne vlasti EU, odnosno, Saveta EU koje je vrhovno telo to bi značilo reviziju pregovaračkog procesa i novo uslovljavanje za Beograd nečim što do sada nije bilo nigde prisutno.
Vladimir Dobrosavljević, politički konsultant, ima nešto drugačiji stav po pitanju ovog izveštaja. On smatra da taj dokument ne menja bilo šta u poziciji Srbije, jer nadležnosti Evropskog parlamenta su takve da on u upravljanju institucijama Evropske unije nema nekog uticaja.
„Dakle, može da donese štagod hoće, to ne uobličava niti određuje ni obim ni vrstu politike koja će se voditi u EU. To na neki način jeste problem Evrope jer je u velikoj meri postala birokratizovana institucija a manje predstavničko telo i izraz zajedničke ili dogovorene volje većine građana Evrope putem njenih političkih predstavnika,“ smatra naš sagovornik.
Zapadna homogenizacija oko politike prema Rusiji
Dobrosavljević ističe da na ovo gleda pre svega u kontekstu homogenizacije zapadnih saveznika oko politike prema Rusiji i izolacije ruskog uticaja na prostor koji Evropa smatra svojom zonom interesa.
„Ne mislim da će to nešto dramatično promeniti u odnosu prema Srbiji i Kosovu iz prostog razloga što mi na kraju krajeva imamo činjenicu da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo i Metohiju, ali sa druge strane isto tako znamo to neće ni na koji način poremetiti ulazak Srbije u EU, jer poslednja izjava grčkog premijera daje okvir u kome bi zapravo Balkan mogao da se integriše u EU tek 2033. Godine“, kaže ovaj ekspert.
To su datumi koji su se i ranije pominjani, tako da Dobrosavljević ne vidi da ovo nešto menja dramatično našu realnu političku poziciju.
„S druge strane, ovo jeste jedna vrsta pojačanog pritiska na Srbiju, ali ne toliko u smislu Kosova i EU, koliko je to pokušaj da se Srbija uvede u sistem ostalih evropskih zemalja i njihove politike prema Rusiji a to je uvođenje sankcija i potpuna izolacija u odnosu na ruski uticaj koji postoji na ovim prostorima. Dakle, to je pritisak na Srbiju da usaglasi svoje stavove i spoljnu politiku sa EU prema Rusiji a ne toliko u odnosu Beograda i Prištine,“ zaključuje on.
Izvestilac EP za Srbiju, Vladimir Bilčik rekao je kako je posle izbora u aprilu 2022. godine i usled krize u Ukrajini „neophodno da partneri u Srbiji shvate koliko je hitno napredovati na evropskom putu“.
Brankica Ristić (sputnik)