Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Na turskom provladinom TV-kanalu Haber Turk emituje se emisija u kojoj se govori o tursko-grčkoj granici. U pozadini se vidi karta Turske i Grčke.
Jedan od gostiju u studiju, novinar Gürkan Zengin, stao je sa štapom ispred karte i usmerio ga na najistureniju zapadnu tačku turskog kopna, povlačeći okomitu crtu prema jugu. On veruje da bi to trebalo da bude stvarna granica između Grčke i Turske.
To bi međutim značilo da bi nekoliko grčkih ostrva, kao što su turistička središta Rodos i Kos, postali turska teritorija, piše Dojče Vele.
Ovaj TV isečak se poslednjih dana poput požara proširio društvenim mrežama u Grčkoj, jer to što je novinar Zengin prezentovao na televiziji na izrazito populistički način, odgovara onome što se poslednjih dana i sedmica može čuti od visokih turskih političara.
Erdoganova pretnja
Prošle nedelje je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otišao na veliki vojni manevar u Izmiru, gradu i luci na Egejskom moru, u koji su bili uključeni i saveznici iz NATO-a.
U svom je govoru više puta optužio Grčku da militarizuje niz egejskih ostrva kršeći međunarodno pravo i upozorio Atinu od posledica daljnjeg naoružavanja.
– Atina bi trebalo da izbegava snove, izjave i postupke zbog kojih bi mogla zažaliti. Takvi postupci mogli bi da imaju katastrofalne posledice – rekao je Erdogan i dodao: – Ne šalim se.
Potom je ove izjave objavio i na engleskom i grčkom jeziku putem svog Tviter kanala.
Grci mirni, ali oprezni i budni
U Grčkoj se to shvata kao jasna pretnja ratom. Ipak, vlada u Atini je do sada reagovala mirno. Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas je na samitu zemalja jugoistočne Evrope u Solunu rekao da neće „doprineti eskalaciji sa susednom Turskom uvredljivim izjavama, nezakonitim i neprimerenim zahtevima i optužbama“.
Grčko ministarstvo spoljnih poslova takođe je objavilo 16 karata namenjenih dokumentovanju „razmera turskog revizionizma“. Namera im je da pokažu turske teritorijalne pretenzije od 1923. do danas.
S obzirom na ove pretnje, koje dolaze iz Turske, Atina vidi potvrdu u svojoj odluci da ne demilitarizuje ostrva u istočnom delu Egejskog mora. Grčka tako ostvaruje svoje pravo na samoodbranu.
Uostalom, na zapadnoj obali Turske postoje brojni desantni brodovi. Osim toga, turski borbeni avioni trenutno gotovo svakodnevno narušavaju grčki vazdušni prostor. Preleću čak i velike naseljena ostrva poput Rodosa, Samosa i Kosa.
Osećaj mučnine
To, a pre svega verbalna eskalacija, stvara kod mnogih Grka osećaj mučnine. Većina se nada da je ratna retorika turskog predsednika samo deo strategije u okviru izborne kampanje.
U Turskoj se iduće godine održavaju predsednički izbori, a Erdogan je najavio da želi ponovo da se kandiduje.
No, privredna situacija u Turskoj je loša, a inflacija, prema službenim podacima, iznosi više od 70 odsto. Zašto onda, u cilju odvraćanja pažnje, ne raspaliti ponovo sukob koji je tinjao decenijama?
Niko se zapravo ne usuđuje da predvidi dokle će Erdogan ići. No, Grci se još dobro sećaju kasnog leta 2020. kada su se turski i grčki ratni brodovi suočili u istočnom Mediteranu.
U fokusu teritorijalnog spora prvenstveno je skupina ostrva pod nazivom Dodekanezi, koja uključuje i Rodos, ali i druga naseljena ostrva poput Lezbosa, Samosa i Kosa.
Tursko-grčka granica zapravo je regulisana gotovo 100 godina, ali je pitanje suverenih prava u istočnom delu Egejskog mora komplikovano – kada se ima u vidu međunarodno pravo.
Sporazum iz Lozana (1923) i sporazum iz Pariza (1947), na primer, određuju koja su ostrva dodeljena kojoj zemlji, ali i da se pojedina ostrva ne smeju militarizovati.
Postoji međutim i Sporazum iz Montroa (1936), koji je pak trebalo delimično zameniti Ugovor iz Lozana. Između ostalog, Turska svoje sporne teritorijalne zahteve izvodi iz tog sporazuma.
