Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Cene osnovnih namirnica poput jestivog ulja u supermarketima porasle su širom sveta.
Pre rata Ukrajina je bila najveći svetski izvoznik suncokretovog ulja. Sukob je sada paralisao žetvu i ostavio mnoge zemlje s ograničenim zalihama jestivog ulja i rastućim cenama, pogoršavajući prehrambenu krizu na istoku Afrike i dovodeći do ograničenja izvoza u Indoneziji.
„Lanci snabdevanja, koje je već prekinuo kovid 19, zakomplikovani su ratom u Ukrajini jer on uzrokuje nestašicu suncokretovog ulja i povisuje cenu zamenskih ulja“, poručuje Kejt Halivel, glavna naučna direktorka Federacije hrane i pića, organizacije koja predstavlja najveći britanski proizvodni sektor.
Zemlje ograničavaju kupovinu ulja
„Proizvođači čine sve što mogu kako bi smanjili troškove, ali neke će neizbežno morati da prenesu na potrošače“, dodaje.
Lanci supermarketa u Španiji, Grčkoj, Turskoj, Belgiji i drugim zemljama koji su ograničili kupovinu jestivog ulja opisuju taj potez kao meru predostrožnosti zbog povećane tražnje.
U Tesku, velikom britanskom lancu, kupci mogu kupiti do tri flaše jestivog ulja, „tako da svako može dobiti ono što mu je potrebno“, stoji u letku objavljenom na polici.
Ruski napad na Ukrajinu opustošio je ukrajinske gradove, domove, bolnice i škole, ali i poljoprivredu, sprečavajući žetvu i uništavajući useve u regiji koja je poznata kao „žitnica Evrope“.
Setva, proizvodnja i trgovina su se smanjili, a cene roba naglo su porasle, objavila je ovog meseca Svetska trgovinska organizacija. Agencija Ujedinjenih nacija za hranu izvestila je o oštrom porastu cena biljnih ulja pod uticajem rata i dugotrajne suše u državama poput Brazila i Argentine, prenosi tportal.
Proizvođači zamenjuju suncokretovo ulje repičinim
Vlasnici prerađivačkih kompanija u Britaniji oklevaju da prenesu troškove na kupce, utrkujući se u pronalaženju alternativnih ulja kako cene rastu. Britanske agencije za standarde hrane prošlog meseca izvestile su da proizvođači zamenjuju suncokretovo ulje repičinim uljem takvom brzinom da neki nisu stigli da promene svoje etikete, prenosi Poslovni dnevnik.
To je podstaklo Emili Majls, izvršnu direktorku Agencije za standarde hrane, koja pokriva Englesku, Vels i Severnu Irsku, da izda umirujuće obaveštenje potrošačima o tome da je rizik od alergije na repičino ulje „vrlo nizak“.
„Prehrambene kompanije izveštavaju da će zalihe suncokretovog ulja u Velikoj Britaniji verovatno nestati za nekoliko nedelja, a neke kompanije već imaju ozbiljne poteškoće“, stoji u saopštenju agencije.
Firme su se takođe pokušale da se prilagode onome što je dostupno preformulišući recepte sa palminim ili sojinim uljem.
I druge zemlje suočene su s problemima u snabdevanju. Glavna izvozna tržišta Ukrajine prošle godine uključivala su Indiju, Kinu, Bliski istok i severnu Afriku te Evropsku uniju, prema američkom ministarstvu poljoprivrede.
Rema 1000, norveški lanac supermarketa, razmatra povratak na prodaju palminog ulja, koje je prethodno zabranio iz ekoloških razloga, a njegova danska podružnica ograničila je kupovinu na tri flaše ulja.
Ali taj pristup mogao bi biti pogoršan indonezijskom zabranom izvoza palminog ulja, globalnim nestašicama uzrokovanim vremenskim prilikama i zategnutošću na tržištu zbog rata, izjavila je grupa analitičara industrije Oil World u izveštaju u sredu.
„Gorka i teška istina“ nemačkog ministra: „Naviknite se na visoke cene“
„Moraćemo i dalje da očekujemo visoke cene“, rekao je Habek u Berlinu, ističući da država ne može u potpunosti da apsorbuje povećanje cena energije, ni za kompanije, ni za potrošače.
„To je gorka i teška istina“, dodao je.
Vlada je sastavila više programa pomoći kako bi osigurala likvidnost i zadržala dobavljače energije na tržištu, podsetio je Habek, prenosi HR portfolio.
„Ali – i ja ne mogu nikoga poštedeti ove teške poruke – oni ne mogu sprečiti prenošenje cena (na potrošače)“, rekao je Habek nakon sastanka s udruženjima malih i srednjih preduzeća.
Većina kompanija sklopila je s dobavljačima dugoročne ugovore o snabdevanju, s fiksiranim cenama, rekao je. To znači da brojne kompanije neće osetiti posledice sve do 2023. godine kada će cene nekih proizvoda još više porasti.
Paket pomoći nemačke vlade uključuje program zajmova državne razvojne banke KfW i subvencije troškova energije za kompanije.
Međutim, direktne subvencije vezane su za vrlo stroge uslove, napomenuo je Habek, dodavši da bi se za podršku prema proceni njegovog ministarstva trebalo kvalifikovati oko 4.000 tvrtki, tek delić ukupnog broja kompanija u Nemačkoj.
Ekonomija je trenutno pod ogromnim pritiskom, naglasio je nemački ministar, osim turbulencija na energetskim tržištima, očigledno je da nedostaje radnika. Lanci snabdevanja takođe su postali krhki zbog rata u Ukrajini i pandemije koronavirusa, primetio je.
