Florens Artman, bivša portparolka glavne haške tužiteljke Karle del Ponte, smatra da je zahtev glavnog tužioca Serža Bramerca za vraćanje Vojislava Šešelja u Hag „uzaludan potez“.
To je očajnička poruka svih onih unutar Haškog tribunala koji su zgroženi odlukom o puštanju Šešelja i želeli su javno da se distanciraju, rekla je Artmanova. Prema njenim rečima, „haške sudije mogu slobodno da nastave odlaganje presude i čekaju smrt optuženog“.
Ona ne sumnja i da će se Tribunal potruditi kako bi presuda protiv osumnjičenih za ratne zločine, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, bila donesena „u razumno vreme“. Artman je, kako kaže, zgrožena činjenicom da ni nakon skoro mesec dana nema nijednog odgovora na brojna važna pitanja koja nameće slučaj oslobađanja Šešelja bez izrečene presude.
Prema njenim rečima, predsednik Haškog tribunala Teodor Meron smatra da javnost ne zaslužuje nikakvo objašnjenje, iako njemu kao predsedniku svih sudija, pripada uloga posrednika između javnosti i sudskog veća u slučaju „Šešelj“.U odsustvu racionalnih odgovora, smatra ona, ostalo je dosta prostora za nagađanje.Ona je ocenila i da je svaki „udar“ na kredibilitet Haškog tribunala udar i na utvrđene činjenice o masovnim zločinima devedesetih godina, kao i na žrtve. Artman je zaključila zato da je „puštanje Šešelja na slobodu skoro bezuslovno strašna stvar za regiju jer on nastavlja da propoveda mržnju i nasilje“. Nju, takođe, čudi poziv Evropskog parlamenta, koji je usvojio osuđujuću rezoluciju o Šešelju, da se Srbija distancira od njega, jer nije osuđen, a pretpostavka nevinosti temeljno je pravo Evropske konvencije o ljudskim pravima.
EP je trebalo da apeluje na Haški tribunal da poštuje međunarodne i evropske vremenske standarde koji se primjenjuju u pravosuđu i da izrekne presudu Šešelju, a takođe je mogao da traži od Srbije da se, kako je rekla, bez daljeg odlaganja, suoči sa svojom nedavnom prošlošću i osudi velikosrpsku ideologiju koju Šešelj nastavlja da propagira.
(Tanjug/Dnevni avaz)