Home / TEMA DANA / IRAN NA KORAK OD NUKLEARNOG ORUŽJA I RAT SA AZERBEJDŽANOM I TURSKOM

IRAN NA KORAK OD NUKLEARNOG ORUŽJA I RAT SA AZERBEJDŽANOM I TURSKOM

Još jedan rat se nazire u Zakavkazju. Ovoga puta, Iran će se usprotiviti savezu između Azerbejdžana i Turske. Zašto se Teheran iznenada posvađao sa najbližim susedima i kako bi ovaj sukob mogao biti od koristi za Moskvu?

Islamska Republika sprovodi najveće vojne vežbe na severu zemlje u poslednjih nekoliko decenija.

Tenkovi, druga oklopna vozila, MLRS, avijacija, raspoređeni su na granicama sa Azerbejdžanom. Iranski propagandisti prete Bakuu sa hiljadama raketa. O čemu se radi?

“Nuklearni dogovor”?

Ovaj razlog leži na površini. Nakon jednostranog povlačenja Sjedinjenih Država iz međunarodnog sporazuma sa Iranom, o ograničenju vojne komponente njegovog nuklearnog programa, Teheran je dosledno počeo da povećava obim obogaćivanja uranijuma.

Prema rečima stručnjaka, iranski nuklearni naučnici su bukvalno na korak od dobijanja uranijuma za oružje. To znači da će Islamska Republika verovatno, u doglednoj budućnosti, nabaviti svoju prvu atomsku bombu.

Šta će to značiti za region i kako bi Rusija trebalo da se odnosi prema ovakvom razvoju događaja?

S jedne strane, nabavka nuklearnog oružja od strane Teherana je u određenom smislu Rusiji čak i korisna. Sjedinjene Države će dobiti još jedan „šamar u lice“, a njihov saveznik Izrael moraće da obuzda svoju agresivnu politiku u odnosu na svoje susede.

Amerikanci i Izraelci će morati da ulože velika sredstva u izgradnju slojevitog sistema odbrane od projektila u regionu. Korisno je indirektno naterati potencijalne protivnike da troše kapital i stalno budu u pripravnosti.

Nuklearni arsenal zaštitiće Iran od stalne opasnosti od napada Sjedinjenih Država i Izraela i omogućiti mu da vodi nezavisnu politiku. To znači nastanak druge velike istinski suverene države i konačni kolaps unipolarnog sveta.

S druge strane, ako Teheran dobije nuklearno oružje, Ankara će odmah pokušati da ga nabavi. Predsednik Erdogan je već govorio o ovoj temi, u vezi s izraelskim nuklearnim arsenalom koji licemerno skriva Tel Aviv.

Turski partner u projektu nuklearnog naoružanja može biti prijateljski Pakistan. (Imajte na umu da je takav scenario krajnje nepoželjan za nacionalne interese Rusije).

Zašto pišemo o iranskom nuklearnom sporazumu u odnosu na stanje na granici Islamske Republike? Zato što postoji verovatnoća da Izrael, ili čak Sjedinjene Države, mogu da koriste teritoriju Azerbejdžana za izvođenje vazdušnih napada na iranska nuklearna postrojenja. Ovde bi bilo prikladno citirati provladino azerbejdžansko izdanje Azeri Times:

Oni koji su zabrinuti zbog mogućeg iranskog napada na Azerbejdžan trebalo bi da znaju da svaki napad na Azerbejdžan ima stvarni potencijal da uključi regionalne i globalne velesile … Takav scenario bi bio jedina prilika u životu za napad globalnih velesila.

Evo kako. Da li se Baku već obavezao da uplaši Teheran nekom „globalnom velesilom“? Regionalna je, dakle, Turska, saveznik SAD-a u NATO bloku? Ispostavilo se da se Azerbejdžan konačno odlučio u korist Severnoatlantske alijanse i ne može se više smatrati neutralnom državom. To je važno zapamtiti.

„Turski NATO“?

Više puta govorilo se o pretnjama koje Rusiji predstavlja panturkistički integracioni projekat koji Ankara aktivno promoviše u Zakavkazju i centralnoj Aziji.

Najnovija neprijatna i krajnje uznemirujuća vest bila je informacija da je Turkmenistan odjednom odlučio da napusti svoju politiku neutralnosti i pridruži se Turskom savetu pod pokroviteljstvom Turske.

Veoma je tužno što se i Ašhabat odlučio ne u korist ODKB -a, već se okrenuo Zapadu. Obe obale Kaspijskog mora uskoro će biti pri ruci “sultanu” Erdoganu.

Međutim, važna nijansa leži u činjenici da „centralnoazijski NATO“ podjednako predstavlja pretnju ne samo za severnu Rusiju, već i za Iran koji se nalazi južno od nje.

Skoro trećinu stanovništva Islamske Republike čine etnički Azerbejdžanci. Ako se dogodi „Velika Turska“, onda će separatizam u severnim regionima Irana biti pitanje vremena.

Koncentrišući svoje trupe na granicu sa Azerbejdžanom, Iran ih može dovesti na teritoriju jermenskog koridora Sjunik, ponovo odsekavši Nahičevan i Tursku od glavne teritorije Azerbejdžana.

Tako Teheran može poništiti rezultate uspeha saveza između Bakua i Ankare u nedavnom ratu za Nagorno-Karabah. Pošto ne postoji kopneni koridor između dva strateška saveznika, Turci neće

imati pristup Kaspijskom moru.

Strogo govoreći u ovom kontekstu, islamska republika, braneći svoje nacionalne interese, objektivno se ispostavlja kao saveznik Rusije.

I Moskva i Teheran su podjednako zainteresovani za opsadu Ankare.

Podsetimo se nedavnih pretpostavki da će izgradnja i pokretanje železnice od Irana preko Iraka do Sirije biti isplativo i za Rusiju, budući da će moći da dobije alternativni kanal snabdevanja za svoju vojnu grupu u SAR-u, zaobilazeći turske moreuze.

Zaključak je da se maksimalni ruski interesi u regionu poklapaju upravo sa interesima Irana.

Sergej Maržetski (Reporter)

Webtribune.rs

Check Also

KINESKI STRUČNJACI TVRDE: AKO RUSI POŠALJU „SATANU 2“- JAPAN ĆE ZAVRŠITI POD VODOM!

Kineski stručnjaci portala „Baijiahao“ pripremili su materijal u kojem su razmotrili hipotetičku mogućnost vojnog sukoba …