IZ BRISELA NAM STIŽE NOVI ŠOK: EVO ŠTA ČEKA SRBIJU KAD UĐE U EU…

Nakon nedavne skandalozne odluke Evropske komisije o privatizaciji navodnjavanja, iz Brisela nam stiže novi šok.

Evropska komisija 6. maja poslaće Evropskom parlamentu novu uredbu kojom će poljoprivrednicima i povrtlarima zakonski propisati obavezno korišćenje standardizovanog i unificiranog semenja, pri čemu će korišćenje starih, retkih i autohtonih sorti – koje nemaju gotovo nikakve šanse dobiti dozvolu za promet – biti kažnjivo, čak i onda kada se seju ili sade u privatnom vrtu!

Evropske ekološke organizacije i brojne udruge čiji članovi pokušavaju očuvati stare autohtone sorte semenja – a koje su već dugo trn u oku multinacionalnim kompanijama – ovih su dana izazvale veliku uzbunu zbog namere Evropske komisije čija bi odluka mogla ugroziti suverenost evropskih država u očuvanju genetičke raznolikosti.

Bez konkurencije

Trenutno tri najveće korporacije – Monsanto, DuPont i Syngenta – kontrolišu 53 posto svetskog tržišta semenjem (deset najvećih kontroliše čak 73 posto!), a velike su kompanije došle do tog rezultata tako što su pokupovale gotovo sve manje tradicionalne i porodične semenare, tako da, zapravo, više i nemaju konkurenciju.

Međutim, kod takvih kompanija tržište semenja samo je sredstvo. Naime, reč je ponajprije o velikim proizvođačima herbicida, dakle hemijskim kompanijama, a tek onda i o proizvođačima semenja, koje uz svoje seme poljoprivrednicima, povrtlarima i voćarima nude herbicide i hemikalije bez kojih te sorte nije moguće uzgojiti.

Autohtone sorte semenja, međutim, za razliku od ovih »visokoproduktivnih i intenzivnih« sorti, prilagođene su lokalnim prilikama. Osim što je neusporedivo ukusnije i bogatije hranjivim sastojcima – što više nikome ne treba posebno dokazivati – povrće i voće dobiveno iz autohtonih sorti zahteva manje vode i veštačkog đubriva, a i nije ga potrebno štititi tolikim količinama hemikalija, jer je otpornije na bolesti, što smanjuje zagađenje okoline.

Stroge kazne

Međutim, multinacionalne kompanije u ovom slučaju očito imaju drugačije interese, koje je u ovom slučaju odlučila uvažiti i Evropska komisija, koja funkcioniše kao produžena ruka velikih multinacionalnih kompanija i kapitala, a ne vlastitih građana.

(Novi list.hr)