Home / TEMA DANA / Jesu li igru sa „državnim udarom” stopirali stranci i kolika će joj biti krajnja cena..?

Jesu li igru sa „državnim udarom” stopirali stranci i kolika će joj biti krajnja cena..?

Vučić hvata zalet za dugotrajan rat, uveren da mu šanse za dobitak rastu u srazmeri koliko će se u njemu dugo održati na nogama.Neophodan, iako ne i dovoljan, deo tog rata biće i prevremeni izbori kao dobra prilika za resetovanje odnosa sa strancima. Sa druge strane, protivnik se prvi put suočava s tim da se borba neće završiti ni nokautom ni brzo, i verujem da sada pripremaju nove strategije sa više aktera, širim frontom i direktnijim mešanjem.

vucic

Veći  deo naroda sigurno je posle priznanja Aleksandra Vučića da u Srbiji nije bilo pokušaja „državnog udara”, koji su njegovi saradnici danim najavljivali, sigurno je pomislio: tresla se gora, rodio se miš.

Ali, da li je baš tako – šta u svemu bilo «gora», a čiji je „miš”?

Zbog čega je Vučiću bio potreban «državni udar» kojeg nije bilo?

Koliko će to poigravanje sa „državnim udarom” morati da plati i kojom „valutom”?

Da li je državnoudarni gard promenio zbog negeč skrivenog od javnosti u vrhu vlasti i SNS ili „stop” komandovali stranci?

Ako nije bilo „državnog udara” – znači li to da su nezasnovane i teze da su strane ambasade nezadovoljne zbog Vučićevog navodnog približavanja Rusiji i širenja saradnje sa Kinom?

zeljko-cvijanovic2

Željko Cvijanović, glavni urednik portala Novi standard

Biće to dug rat – tek je počelo, trajaće dugo i sa neizvesnim ishodom

  • Premijer je izgovorio dve veoma važne poruke, koje su, uveren sam, više uznemirile zapadne ambasadore od njihovog pominjanja. Jedna je da će Srbija nastaviti saradnju sa Rusijom a druga da će za dve godine biti završena pruga Beograd-Budimpešta kao prvi deo balkanske rute kineskog Novog puta svile. To su stvari koje smetaju zapadnim ambasadama, a ne napadi na Kurir i vladina borba za uticaj u medijima

Kako se može videti prema reakcijama, najmanje zadovoljni Vučićevim istupom na RTS bili su delovi „patriotske“ javnosti i zapadne ambasade. Prvi, kako vidim iz Vaših pitanja, zato što je trebalo da otkrije neka imena, da prozove zapadne ambasadore i proglasi ih neprijateljima Srbije, da smeni Zoranu Mihajlović…

Sa druge strane, kako nas obaveštavaju preko lista Danas, zapadni ambasadori su odlučili da zahlade odnose sa Vučićem zato što su ostali u uverenju da ih srpski premijer uvlači u srpske političke sukobe, gde njih, je li, nikako nema.

Ne treba zaboraviti, zapadnim diplomatama i obaveštajcima veoma je važno da se u javnosti ne pominju kao akteri političkih događanja i afera. Jer, samo tako za sve rđave događaje u društvu ostaju krivci domaći akteri, čime ne dovode u pitanje svoje pozicije i izglede, čuvajući ih da, kada se potroše, promene lokalne aktere i nastave bez problema sa demontažom Srbije. Tu omertu uglavnom su poštovali svi domaći lideri do Vučića.

On se u svom nastupu kretao između govorenja istine o pozadini medijskog rata i političke dobiti koju u tom ratu pokušava da ostvari. Prevedeno na jezik činjenica, govoreći o sekretaru jedne ambasade koji se rapitivao o stanju njegovog obezbeđenja i unoseći kontroverzu o odnosima sa Majklom Davenportom, Vučić je osenčio uticaj stranaca u poslednjim događajima.

Sa druge strane, pokušao je da umiri stvari, zatvarajući jednu etapu bitke i razumevajući da je ovde reč o ratu koji se nije ni završio, niti je dostigao svoj vrhunac, kako se učinilo delu javnosti.

Pored toga, izgovorio je dve veoma važne poruke, koje su, uveren sam, više uznemirile zapadne ambasadore od njihovog pominjanja.      Jedna je da će Srbija nastaviti saradnju sa Rusijom a druga da će za dve godine biti završena pruga Beograd-Budimpešta kao prvi deo balkanske rute kineskog Novog puta svile. To su stvari koje smetaju zapadnim ambasadama, a ne napadi na Kurir i vladina borba za uticaj u medijima.

Dakle, Vučić je pokazao da nije uvažio poruku poslednjih događanja, istovremeno nastojeći da ugasi etapu sukoba. Oni koji su od njega očekivali više, pokazuju dobru veru u tome da se patriotizam dokazuje samo iracionalnim i samoubistvenim postupanjem. Oni koji su očekivali manje od ovoga – političku raconalnost vrednuju samo merom pokornosti zapadnim ambasadama. Zato me ne čudi da najveća kampanja protiv Vučića u ovom momentu ide pravo iz ta dva tabora.

Vučić hvata zalet za dugotrajan rat, uveren da mu šanse za dobitak rastu u srazmeri koliko će se u njemu dugo održati na nogama.

Neophodan, iako ne i dovoljan, deo tog rata biće i prevremeni izbori kao dobra prilika za resetovanje odnosa sa strancima. Sa druge strane, protivnik se prvi put suočava s tim da se borba neće završiti ni nokautom ni brzo, i verujem da sada pripremaju nove strategije sa više aktera, širim frontom i direktnijim mešanjem.

U svakom slučaju, tek je počelo, trajeće dugo i sa neizvesnim ishodom. Među prvim žrtvama tog rata za sada su pali samo oni nestpljivi.

dbvuezru328746876

Čedomir Antić, istoričar, predsednik Naprednog kluba

Sve je opereta u kojoj su oni spasioci Srbije i Balkana, a mračne sile im smetaju

  • Očekujem da ovo nije kraj senzacija i da će se ta atmosfera nastaviti, jer je reč o biračima koji su siromašan i neobrazovan svet kome treba držati pažnju. Samo ne znam dokle će to moći, to da neko kaže da je pomiritelj Zapada i Istoka i prijatelj svih, a da onda izjavljuje da postoje strane sile koje hoće da ga obore. Koje su te sile?

Demokratija je u fazi propadanja pa vladajća elita ima potrebu da fingira demokratski život.

A on se svodi na operetu kako su oni spasioci Srbije i Balkanskog poluostrva, ali, eto, postoje neke mračne sile koje pokušavaju da ih obore.

Vučić je rekao da nije bilo pokušaja državnog udara i da je Vučićević preterao, ali u toj opereti nisu učestvovali samo paradržavni privatni mediji nego i ministri zdravlja, pravde, ministar unutrašnjih poslova, ministar za rad i boračka pitanja.

Sve je urađeno tako da doprinese, odnosno da se stvori atmosfera straha.

Imamo mnogo širi problem od onoga na šta je premijer to sveo, a sveo je na sumnjive privatizacije medija (umesto borbe tajkuna i ambasada protiv reformi i pokušaja puča).

Očekujem da ovo nije kraj senzacija i da će se ta atmosfera nastaviti, jer je reč o biračima koji su siromašan i neobrazovan svet kome treba držati pažnju. Samo ne znam dokle će to moći, to da neko kaže kako je pomiritelj Zapada i Istoka, prijatelj svih, a da onda izjavljuje da postoje strane sile koje hoće da ga obore. Ko su te sile? Kina? Kina nam je prijatelj. Neke afričke zemlje? Ko su te sile? To je ostalo potpuno nejasno.

Dakle, imamo posla sa autoritarnim režimom u nastanku koji funkcioniše tako što kreira krize. A najbolja je ona kriza koju može sam da u potpunosti kontroliše.

Prosto, Vlada hoće da produži vlast.

Kao najbolji način za to, videla je prevremene izbore kojima bi kupila još dve godine, ali joj to velike sile nisu dale.

Kada se govori o nekima koji, kao, nisu odani Vladi, ti ljudi po pravilu predstavljaju eksponente nekih velikih sila (neko glasa za rezoluciju koju su pripremili Amerikanci i koja teško inkriminiše srpski narod).

janjic

Dušan Janjić, predsednik Aktivne Srbije

Postignut je kompromis da se nešto reši ostavkama, a nešto sudovima i aferama

  • Između Nikolića i Vučića je takođe postignut kompromis: napravljen je tim za zaštitu premijera, sada se zna da jeVlada ta koja komanduje vojskom, odnosno da predsednikRepublike to radi samo kad je rat, a očekujem i reformu policije koja je sada blokirana

DO KRAJA januara neće više biti ovakvih stvari, ali će biti političkih potresa i aktiviranja privremeno sklonjenih krivičnih posupaka za korupciju.

Biće otvaranje Razvojne banke, gde je mnogo političara upleteno iz sadašnje vlasti (onih koji su bili i u prethodnoj).

Očekujem afere o uključenju političara u finansijske skandale, a ne, kao do sada, u političke.

Znači, nema više vremena za ovakve senzacije, s tim da će se mediji baviti i Glavnim odborom SNS 15. decembra.

Da li postoji šansa da se Vučić predomislio tokom ove afere i odlučio da ne objavi imena? Šta god da se desilo, rezultitralo je time da je napravljeno nekoliko kompromisa unutar vladajuće stranke a videćemo koliko će to trajati.

Pri tome bih rekao da je Zorana Mihajlović tu kolateralna stvar, i da nije čudo da se panično ponašaju Tadić i ostali jer je Farmakom svedočenje protiv njega, mada je za sada njegovo ime irelevantno.

Što se Dačića tiče, sačekaćemo da vidimo šta će da uradi posle OEBS-a.

Kompromis je dobar jer bi dalja eskalacija bila teško podnošljiva. Kada se u javnosti pređe jedna granica, onda se menja odnos javnosti prema nekoj stvari. Ovako je postignut kompromis da se nešto reši ostavkama, a nešto sudovima i aferama.

Između Nikolića i Vučića je takođe postignut kompromis:  napravljen je tim za zaštitu premijera, sada se zna da je Vlada ta koja komanduje vojskom, odnosno da predsednik Republike to radi samo kad je rat, a očekujem i reformu policije koja je sada blokirana. Nikolić je potpisao zakon o legalizaciji imovine, takođe kao rezultat tog kompromisa. I, na OEBS-u nećemo slušati različite poruke u kojima bi Nikolić unapred osuđivao Tursku, to nije poželjno naročito ako ste domaćin skupa.

(Fakti.org)

Check Also

SRBIJA PRED POTPUNIM ZATVARANJEM

Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Marijan Ivanuša rekao je da se trenutna …