JOVO VUKELIĆ: ZAŠTO ĆE USKORO BITI JEDAN MILION SRBA MANjE

Ovaj dolazeći septembar prvi put dočekujem sa nekim strahovanjem, da ne kažem strahom, od onog što je najavio predsednik Srbije kao neki svoj, samo njemu znani, predlog, rešenje, ili sveobuhvatni sporazum o Kosovu i Metohiji.

I to stoga što niko u Srbiji ne zna, a trebalo bi da zna sav normalan i pristojan svet, svi Srbi, građani Srbije šta to predsednik pregovora u Evropi i svetu o budućnosti pokrajine Kosovo i Metohija.  Nije poznato da A. Vučić ima neku Platformu, neki polazni dokument Vlade ili Skupštine na osnovu kojeg pregovara. Kojih se principa on drži u tim pregovorima?

Te tajne pregovore ne mogu mu pokvariti građani Srbije, ako on pregovara u interesu naroda, pogotovu  u interesu Srba sa Kosova i Metohije. Zašto bi to bila tajna?

Da li je u redu da  znaju pre i više o sudbini Srba Angela Merkel ili Tereza Mej, ili Gabrijel Makron, a da ne znaju građani Srbije i njihovi politički predstavnici, bar ono glavno!?

Zašto ugledni Srbi sa Kosmeta ne veruju Vučiću?
Čak se jedan deo Srba sa Kosmeta, i to onih Srba sa Kosmeta koji su poznatiji i ugledniji u javnosti, protivi ovoj Vučićevoj praksi pregovaranja, jer mu ne veruju i smatraju da on te pregovore ne vodi u njihovom interesu. Tako da i oni strahuju  šta će on to saopštiti naciji u septembru.

Veliki problem za Srbiju: potpuno političko neslaganje i sukob lidera Srba sa severa Kosmeta Marka Jakšića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića

Prisetimo se, još od aprila predsednik Srbije najavljuje predlog nekog „sveobuhvatnog“ rešenja koje bi verovatno bilo, po njegovom mišljenju, bolje od sadašnjeg stanja u kome se nalazi Pokrajina Kosovo i Metohija i posebno Srbi u njoj.

Razlozi odlaganja saopštavanja od proleća za jesen ove godine tog„konačnog rešenja“ nisu poznati, i oni su tajna kao i sam predlog. Tako da su Srbi potpuno neobavešteni o onome što bi trebalo da znaju pre svih. Srbi žive u potpunom mraku, bez ikakvih informacija. Saznaće verovatno poslednji te važne stvari koje se tiču njihove sudbine, a predsednik bi trebalo da polaže račun građanima Srbije. I trebalo bi da ih je na vreme obavestio o glavnim stvarima: o tome šta kažu ključni faktori u svetu, najvažnije zemlje, šta one predlažu, s čim se slažu, a s čim ne. I naravno, šta predlaže kao rešenje Srbija, i šta je prihvatljivo za Srbiju, a šta ne.

Da podsetimo, taj užasni termin „konačno rešenje“ prvi su upotrebili nacisti u  julu 1941. godine. Tada je rajhsmaršal Herman Gering (otac Gestapoa i izabrani naslednik Hitlera) naredio Rajnhardu Hajndrihu (šefu bezbednosti Trećeg rajha) pripremu plana za konačno rešenje jevrejskog pitanja.  Hajdrih je potom razradio, do danas po veličini nenadmašen, zločin likvidacije i istrebljivanja jevrejskog naroda na području Evrope i sveta.

Tako da Srbi dočekuju predstojeći septembar kao neki sudbonosni dan u njihovim životima, kao neko spasonosno ili pogibeljno rešenje za njihove živote i budućnost. Odnekud iz tame i mraka stići će posle „teških“ pregovora sa predsednikom Rusije Putinom, predsednikom SAD Trampom i predsednikom Kine Đipingom, tako je najavljeno iz vrha vlasti, to otkrovenje, to istorijsko rešenje!

Da li će biti „smak sveta“ za Srbe, ako se problem Kosmeta ne reše sada?
Predsedik Srbije pominje i upotrebljava novi termin „razgraničenje“ sa Albancima, tačnije Šiptarima sa Kosova i Metohije. I to on podržava, to razgraničenje. Šta bliže znači to razgraničenje, šta podrazumeva, to niko od običnih građana ne zna, bar za sada.

Da li će se vršiti možda neka zamena teritorije „naše za naše“? Ni to nije nemoguće u svim tim silnim kombinacijama i trgovinama teritorijom Srbije, o kojima nemamo pojma. Srbe državni vrh drži u mraku i sa povezom na očima.

Momčilo Trajković, iz Gračanice, je ocenio pre nekoliko dana da je Vučić obmanuo Srbe sa Kosmeta, nije ispunio data obećanja

Kruže u medijima pod kontrolom vlasti samo poluistine, spinovane vesti – lažne i poluistinite informacije, a onda je logično što celokupni svet politike, politički lideri i sve partije u tom potpunom mraku napipavaju neku “pukotinu svetlosti“, neki razuman i racionalan, realan predlog. Predsednik Srbije se tada, pa i ovih dana zlurado svima smeje, izruguje se što ljudi nagađaju, pretpostavljaju, naslućuju ono što on nikako ne bi smeo da krije od njih.

Biće možda to uskoro njegov veliki problem kojeg nije sada svestan, jer nije se naivno igrati sudbinom građana Srbije.

Po odredbama važećeg Ustava Srbija se ne može cepati, deliti, niti njena teritorija, tj. delovi teritorije „zamenjivati“ iz jednog područja Srbije za drugo područje u Srbiji.

Ko to misli da predloži ili uradi (sa predlogom da se o tome na referendumu odlučuje) prekoračiće svoja ovlašćenja, kršeći Ustav države Srbije i druge zakone.

Pogotovo što  stalno i uporno nametanje ove priče od predsednika kako je neophodno naći rešenje statusa Kosova i Metohije sada, u ovom trenutku, niti stoji, niti je potrebno. Niko ne vidi nikakve razloge za to, sem njega samog. Nesporno je da ne treba žuriti. Zašto onda Vučić žuri?

Neko će reći da još nije poznato to rešenje koje predsednik namerava da saopšti javnosti, građanima. Ali, po koracima koji se preduzimaju jasno je da je sve odavno pažljivo pripremljeno i da je ovo samo finalna obrada građana i javnog mnenja za završni čin.

U ovom galimatijasu obmana najstrašnije deluje predsednikovo dramatično upozorenje da će, ako se problem Kosmeta ne reši sada, tačnije odmah – Srba će za 30-ak godina biti za jedan milion manje.

Istina je da će Srba verovatno biti za oko milion manje, a to nema nikakve veze sa rešavanjem pitanja statusa Kosmeta, već sa katastrofalnom populacionom politikom koju država Srbija vodi proteklih 15 godina.

Država i nadležni organi i institucije ne preduzimaju ništa značajno, ni efikasno od onog što bi trebalo da spreči odlazak najmanje 20.000 hiljada mladih u tuđinu svake godine (ne zna se ni približan broj emigranata), i da s druge strane, spreči pad nataliteta, jer svake godine umire oko 35-40.000 građana više od broja rođenih. Zato će Srba biti milion manje.

Ovakvo podmetanje i nekorektno povezivanje broja živih Srba u doglednoj budućnosti (2050. godine) sa rešavanjem statusa Kosmeta i položaja Srba u njemu nisu primerena i očekivana od predsednika Srbije koji se valjda nada da mu građani veruju, da imaju poverenja u njega.

A možda će Vučić ipak uspeti da ubedi građane da zaista veruju da će ukoliko on ne nađe neko spasonosno rešenje u septembru za Kosmet (koje će predložiti iz ove informativne tame i mraka) zbog toga Srba da bude 2050. godine za milion manje!?

Kako god, tužan je fakat za Srbiju da Srbi nestaju, ne treba im rat, oni izumiru. I to pre svega krivicom vladajućih elita od 2000-te godine.

A ovaj politički cirkus i zamagljivanje koji se pravi i priprema povodom “epohalnog” predsednikovog predloga sveobuhvatnog „konačnog rešenja“ biće samo novo poniranje, nova epizoda  u tom nestajanju.

(Jovo Vukelić)