Piše: Dr Dobrosav Nikodinović
U srpskim porodicama se neguje i provodi hrišćanski porodični moral i poredak. Odnosi meću članovima porodica su tradicionalno definisani porodičnim pravilima ponašanja u svim vidovima života, kao što je odnos meću članovima porodice po osnovu srodstva, pola, uzrasta, obedovanja, spavanja, verbalne komunikacije, odevanja, rada i u ostalim svakodnevnim životnim aktivnostima.
Takav porodični nepisani kodeks praktikuje se i u javnom životu van porodične sredine. On nam jednostavno pomaže da smo svesni da je naše ponašanje dopušteno, prihvatljivo, poželjno, naša osećanja, ubeđenje i mišljenje su stabilni, nema nejasnih odnosa.
Praktikovanjem ovih pravila tradicionalnih odnosa, štiti se zdrav moral i zdrav duševni život članova porodice koji se preslikava i na javni život. Bez ovih odnosa, ljudska porodična zajedinica ne bi mogla da postoji, raspala bi se. Svakodnevno bi se povređivao moralni integritet, zdrava osećanja pojedinca, menjao bi se realan pogled na život, poremetio bi se red vrednosti u međuljudskim odnosima, došlo bi do zbunjenosti, zbrkanosti, ništa ne bi bilo na svome mestu, teško bismo se snalazili, ne bismo znali šta je valjano a šta pogrešno.
Naše želje bi bile usmerene na pogrešan izbor subjekta, bili bismo napeti, anksiozni, došlo bi do promene nagona, izgubili bismo samopouzdanje, javila bi se nova osećanja, nezadovoljstva, ljutnja, agresije, smanjila bi se naša kritičnost a povećala mogućnost nedopuštenih aktivnosti kriminalnog karaktera, prestali bismo da poštujemo druge, naši zahtevi bi postali nerealni, usmerili bismo se samo na sebe, na svoja osećanja, na zadovoljenje samo svojih nagona, ne bismo mogli da procenimo da li su naši postupci dopušteni, tražili bismo samo svoja prava, ne poštujući tuđa prava.
Zašto bi se to desilo, zbog čega bi došlo do promena našeg duševnog života?
Stalnim gledanjem rijaliti programa gledaocu se sugeriše baš takvo ponašanje. Dolazi do poremećaja osećaja za dan i noć, noć se pretvara u dan i obrnuto, ritam obroka ne postoji, jede se bez reda i na neprimeren način, sami, kad nam se prohte i šta nam se prohte, stvorene su navike i sklonosti prema nadražjnim sredstvima, odevanje postaje vrlo oskudno sa isticanjem polne razlike, hod, pokreti, gestikulacije predstavljaju neverbalni poziv na seks, javlja se preglasan govor, primena agresivnosti, pežorativno izražavanje, čak vulgarno, javno izražavanje seksualnih želja i praktična seksualna akcija pred prisutnima, čak pred tv kamerama, sasvim se isključuje potiskivanje nedopuštenih osećanja već „što na um to na drum”, praktično – manifestuje se život bez pravila i bez ograničenja.
Sve je dopuštano, nema nedopuštenog osećanja i nedopuštenog ponašanja, nema stida i griže savesti. Jednostavno, menja se odnos super ego/društvena nadgradnja. To više nismo mi, to je nova ličnost kod koje je sve promenjeno i drugačije, kao kada bi se u mehanizam ugradili pogrešni delovi.
Oni koji nisu bili u istim okolnostima tj. osobe iz normalne sredine teško prepoznaju i razumeju one iz bolesne društvene sredine, među njima je onemogućena usaglašenost jer im je krajnje izmenjena individualna svest i identitet (poznato je da su islamizacijom i janičarskim vaspitanjem identitet i svest janičara bili ekstremno izmenjeni, da su janičari krvoločno mrzeli svoje roditelje i svoje poreklo).
Jasno je kao dan da je ovo čin srpskog neprijatelja usmeren da se razori zdrava porodična i društvena sredina i izmeni moral i duševni život naših građana.
Zapaža se da je u Srbiji sve više čudovišnih kriminalnih akcija, umorstava među srodnicima, moralnih incesta, silovanja srodnika, rodoskrnavljenja, nastrane seksualnosti, promiskuiteta, supružničkih neverstava, patoloških navika, alkoholnih i narkotičnih zavisnosti, promena morala bez pravila društvenih normi. Pubertet sa telesnim seksualnim odlikama se sve ranije javlja bez psihičke maturacije, zrelosti, sve je više maloletničkih trudnoća. Nećemo dugo čekati da se pojedinci počnu pojavljivati na javnim mestma u Adamovom i Evinom kostimu. Svi zapažamo da se mlađi ženski svet sve slobodnijem erotski, oblači i ponaša, čak i u službenim odnosima.
Laž je da je takav život izraz novog modernog doba. Naprotiv, radi se o bolesti društva kao rezultat neprijateljske aktivnosti zloupotrebom medija koja se najsnažnije vrši posredstvom televizijskih emisija.
Predlažem da se organizuje kampanja zaštite društvenog morala i duhovnog života građana Srbije od ovakve moralno i duševno razarajuće javne „školske televizijske nastave”, da se promoviše zdrav duševni život i jasan porodični i društveni moral.
Inicijator ove aktivnosti bi bila Srpska razvojna akademija RAS Beograd, a na praktičnom delovanju važna bi bila uloga SPC, ministarstva prosvete, ministarstva unutrašnjih poslova, republičkog javnog tužioca, javnih elektronskih medija. Kampanja bi se realizovala i putem primerenih predavanja, umetničkih predstava i svim drugim mogućim dopuštenim sredstvima i prikladnim načinima.
Mislim da bi trebalo da se pošalje službeni zahtev pomenutim subjektima da preduzmu odovarajuće aktivnosti u predloženom smislu.
Dopušteno je da se ovaj tekst kritikuje, menja, dopunjava, dorađuje i čak da ga prisvoji kogod želi. Ovo je samo kroki inicijativa u dobroj nameri.
(dr Dobrosav Nikodinović, akademik Srpske razvojne akademije RAS Beograd)