Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Šri Lanka u nemogućnosti da otplati dug prema Kini koji je akumulirao, zvanično je u decembru prošle godine predala Pekingu svoju stratešku luku Hambantota. To je bila veliko stečeno dobro za kineski inicijativu „Pojas i put“, koju predsednik Si Đinping naziva „projektom veka“, i dokaz koliko efikasna može da bude kineska diplomatija.
Za razliku od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i kredita Svetske banke, kineski zajmovi su strateško obezbeđeni važnim prirodnim dobarima sa visokom dugoročnom vrednošću, čak i ako im nedostaje kratkoročna komercijalna održivost. Habanota, na primer, širi trgovinske puteve Indijskog okeana koji povezuju Evropu, Afriku i Bliski istok do Azije.
U zamenu za finansiranje i izgradnju infrastrukture koju siromašnijim zemljama treba, Kina zahteva povoljan pristup njihovoj prirodnoj imovini, od mineralnih resursa do luka, piše „Livemint“, poznati dnevni list o finansijama u Indiji.
Iskustvo Šri Lanke jasno ukazuje da kinesko finansiranje može da okuje svoje „partnerske“ zemlje, piše list. Umesto da pruži grantove ili koncesione zajmove, Kina pruža velike zajmove vezane za projekte po stopama baziranim na tržištu, bez transparentnosti, bez razmišjanja o uticaju na životnu sredinu ili socijalnog uticaja. Bivši državni sekretar SAD Reks Tilerson jednom je rekao da Kina ima za cilj da definiše „svoja pravila i norme“.
Da bi dalje ojačala svoju poziciju, Kina je podstakla svoje kompanije da se zatraže za potpunu kupovinu strateških luka, gde je to moguće. Mediteranska luka Pirej, koju je 2016. godine kupila kineska firma za 436 miliona dolara u Grčkoj, poslužiće kao „glava zmaja“ u Evropi projektu „Pojas i put“.
Koristeći svoj finansijski uticaj na ovaj način, Kina traži da ubije dve muve jednim udarcom, piše indijski list. Prvo, želi da reši prekomerne kapacitete kod kuće povećanjem izvoza. I drugo, nada se da će unaprediti svoje strateške interese, uključujući širenje njenog diplomatskog uticaja, obezbeđivanje prirodnih resursa, promovisanje međunarodne upotrebe svoje valute i dobijanje relativne prednosti u odnosu na druge sile.
U svojim odnosima sa manjim zemljama poput Šri Lanke, Kina odgovara praksi koju su imali pre prema njoj u evropsko-kolonijalnom periodu, koji je počeo sa opijumskim ratovima 1839-60. i okončan komunističkim preuzimanjem 1949. godine – period kojim se Kina ozbiljno naziva njen „vek poniženja“.
Baš kao što su evropske carske sile kosristile diplomatiju oružanih snaga za otvaranje novih tržišta i kolonijalnih ispostava, Kina koristi državni dug da druge države povinuje svojoj volji, a da ne ispali nijedan metak.
Kina bira svoje projekte prema svojoj dugoročnoj strateškoj vrednosti, koji mogu doneti kratkoročne prinose koji nisu dovoljni da zemlje otplate svoje dugove. To daje Kini dodatnu moć, koju može da iskoristi, recimo, da primorava zemljoradnike da zamene dug za kapital, čime će proširiti svetski uticaj Kine tako što će zarobiti sve veći broj zemalja u dugove, piše list.
Kao nekada Hong Kong, kada je bio pod 99-godišnjim protektoratom Velike Britanije, sada Kina primenjuje isti koncept zakupa u udaljenim zemljama. Kineski ugovor o zakupu luke Habantote, zaključen prošlog leta, uključivao je da će Kina smanjiti dug Šri Lanke od 1,1 milijardi dolara. Takođe, 2015. kineska firma je uzela u 99-godišnji zakup australijsku luku Darvin, dom 1.000 američkih marinaca, za 388 miliona dolara.
Kina je, nakon pozajmljivanja milijardi dolara dubokom zaduženom Džibutiju, prošle godine napravila svoju prvu vojnu bazu u inostranstvu u toj maloj, ali strateškoj državi, samo nekoliko kilometara od američke pomorske baze. Zarobljen u dužničkoj krizi, Džibuti nije imao drugog izbora nego da iznajmljuje zemlju u Kinu za 20 miliona dolara godišnje. Kina je takođe iskoristila svoj uticaj nad Turkmenistanom kako bi obezbedila prirodni gas uglavnom po kineskim uslovima.
Nekoliko drugih zemalja, od Argentine do Namibije i Laosa, uhvaćeno je u „zamku“ kineskog duga, tereajući ih da se suoče sa izborom kao iz agonije kako bi izbegli neizvršenje obaveza.
ZABRINUTI AMERIČKI SENATORI
Grupa od 16 američkih senatora zabrinuta je zbog potencijalnih zahteva za spasavanje MMF od zemalja koje su prihvatile kinesko „predatorsko finansiranje infrastrukture“.
– Kako SAD, kao najveći kontributor u MMF, mogu koristiti svoj uticaj kako bi osigurale da uslovi za spasavanje spreče nastavak tekućih „Pojas i put“ projekata ili početak novih? – pitaju senatori u pismu predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Senatori su tražili od Trampove administracije da im odgovori i kako planiraju da se bave opasnostima koje donosi kineska inicijativa „Pojas i put“ čiji je cilj, kako su ocijenili, stvaranje svjetskog ekonomskog poretka u kojem dominira Kina.
Takođe, kineska državna naftna kompanija, CNPC, preuzeće pet milijardi dolara vredan energetski projekat u Iranu, South Pars 11 (SP11), nakon što su Trampove nove sankcije islamskoj republici izgurale dosadašnjeg „vođu“, francusku naftnu kompaniju Total.
