Home / TEMA DANA / KAKVA SE ZAMKA KRIJE U HONGKONGU? SVE VEĆA RADIKALIZACIJA PROTESTA, KINA SPREMNA DA IH PREGAZI TENKOVIMA..

KAKVA SE ZAMKA KRIJE U HONGKONGU? SVE VEĆA RADIKALIZACIJA PROTESTA, KINA SPREMNA DA IH PREGAZI TENKOVIMA..

Zaustavljanje nasilja i haosa je potrebno pod hitno i zbog toga je neophodno primeniti „snažne mere“, poziva državna kineska novinska agencija „Sinhua“ u uredničkom komentaru povodom demonstracija koje već mesecima potresaju Hongkong, a koje su ove nedelje eskalirale blokadama aerodroma i pruga i napadima na policiju.

„Hongkongu je dosta nasilja“, tvrdi i „Global tajms“, napominjući da je proteklih dana skoro 80.000 stanovnika te specijalne administrativne oblasti potpisalo peticiju kojom se zahteva „povratak reda i zakona“, optužujući istovremeno Džimija Laja, izdavača prosecesionističkog lista „Epl dejli“, da je „izvor haosa u Hongkongu“.

Interesantno, taj borac za demokratiju, kako ga često opisuju u zapadnoj štampi, prošlog meseca sastao se s američkim potpredsednikom Majkom Pensom, šefom diplomatije Majkom Pompeom i savetnikom za nacionalnu bezbednost Džonom Boltonom. S tim u vezi, napomenuće portal „Blumberg“, veoma je neobično da jedan nevladin posetilac dobije takav pristup najvišim zvaničnicima američke administracije.

Zbog toga su poprilično očigledni razlozi zbog kojih Ministarstvo spoljnih poslova Kine optužuje Vašington za „zaveru s radikalnim kriminalnim elementima“ s kojima se „ludački upušta u antikineske kriminalne aktivnosti u Hongkongu“. Sa svoje pak strane, Vašington preko Odbora Kongresa za spoljne poslove preti „opštom osudom i žestokim posledicama“ ukoliko Peking odluči da nasilne demonstracije okonča na podjednako nasilan način.

Nasuprot tome, direktor Instituta za studije Hongkonga i Makaa na Šangajskom institutu za međunarodne studije Žang Đijan predlaže da Peking preduzme mere kakve se primenjuju na demokratskom Zapadu — one koje je primenio francuski predsednik Emanuel Makron protiv „žutih prsluka“.

Koji su pravi razlozi nereda u Hongkongu, imajući u vidu da su demonstracije nastavljene, iako je u međuvremenu povučen predlog zakona o izručenju građana te oblasti Kini, zbog kojeg su protesti i započeli? Zbog čega demonstracije postaju sve nasilnije? Kako će Kina odgovoriti i kako na to mogu da uzvrate Sjedinjene Države i njihovi saveznici?

Pokušaj provociranja Pekinga

To su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili dr Jovan Čavoški sa Instituta za modernu istoriju Srbije i diplomata Zoran Milivojević.

„Demonstracije su tokom juna poprimile značajne razmere — preko milion po tvrdnjama organizatora, oko 500.000 po policijskim procenama, a Hongkong ima nešto preko 7 miliona stanovnika. Međutim, s radikalizacijom protesta koja je počela tokom jula broj okupljenih je počeo da opada i više nije dostigao te brojke, jer mnogi nisu želeli da podrže tako radikalizovane proteste“, objašnjava Jovan Čavoški. „Vođstvo su preuzele nasilne grupe. Nisu bili blokirani samo aerodrom i železnica, već su korišćeni i Molotovljevi kokteli, kamenice, huligani su čak opkoljavali zgrade u kojima žive porodice policajaca i gađali ih kamenicama i flašama…“

„Peking je na te postupke do sada reagovao suzdržano, ne želeći da reaguje na odlučniji način i upotrebi legitimna sredstva koja ima na raspolaganju, pokušavajući da izbegne zamku koju mu spremaju spoljni centri moći, pre svega London, s namerom da Kinu dovedu u nezavidan međunarodni položaj i nateraju je da se okrene rešavanju tih unutrašnjih problema, umesto širenju svog uticaja u svetu i uspostavljanju multipolarnog svetskog poretka“, kaže Zoran Milivojević.

Sagovornici „Sputnjika“ uvereni su da događanja u Hongkongu imaju i dublju pozadinu od proklamovane.

„Imajući u vidu da je sporni zakon o ekstradiciji, koji je i pokrenuo proteste, povučen još u junu, a protesti su svejedno nastavljeni, jasno je da pravi razlozi sadašnjih dešavanja u Hongkongu leže negde drugde i da im je meta zapravo sam integritet Kine i koncept ’jedna zemlja — dva sistema‘“, smatra Čavoški.

„Isto tako, ni sadašnja radikalizacija protesta svakako nije spontana, jer su se povlačenjem spornog zakona stekli uslovi za njihov prekid, a ne za radikalizaciju koja je usledila. Uveren sam da je sve ovo pokušaj provociranja kontrareakcije Pekinga nalik na Tjenanmen“, dodaje Milivojević.

Kinu više nije moguće izolovati

Kineski „Global tajms“ ocenjuje i da je ovde reč o specifičnoj vrsti „obojene revolucije“, uz ocenu da je cilj protesta paraliza institucija Hongkonga, zbog čega bi on mogao da izgubi status jednog od svetskih finansijskih centara. Ako se to dogodi, navodi se u analizi, „opadanje grada je neizbežno i izazvalo bi dugoročne nemire u Hongkongu, što bi povećalo političke i ekonomske teškoće same Kine“.

„Finansijska destabilizacija Hongkonga odrazila bi se i na čitavu Kinu, budući da taj grad u dobroj meri predstavlja svojevrsni prozor u svet preko kojeg se ostvaruju mnoge strane investicije“, komentariše Jovan Čavoški, koji skreće pažnju i na to da se sve ovo dešava usred trgovinskog rata SAD i Kine, a demonstranti su dobili finansijsku podršku, vrednu preko 60 miliona dolara, od Tajvana i SAD, o čemu je savetnik Pentagona i jedan od vodećih američkih autoriteta za pitanje Kine Majkl Pilsberi govorio i potpuno otvoreno.

„Radikalizacija protesta povezana je i sa pitanjem ekonomskih odnosa SAD i Kine. Ovo je još jedan kanal pritiska na Peking da pristane na ’kompromis‘, koji će biti po volji Vašingtona, a koji je za Kinu neprihvatljiv“, ističe Čavoški.

Neredi u Hongkongu, ipak, uvereni su sagovornici „Sputnjika“, neće moći da proizvedu planirane efekte obuzdavanja Kine, sve i ako Peking na kraju bude primoran da upotrebi silu, jer, naglašava Zoran Milivojević, „Kinu više nije moguće izolovati iz globalnih procesa, i kao tržište i kao investitora i kao zemlju koja je već ostvarila određeni uticaj u svetu“.

„A pri tome treba imati u vidu i da ni sam Zapad danas nije monolitan u odnosu na Kinu, jer vidimo da iz Berlina ili Rima, na primer, nisu stigle reakcije kakve su stigle iz Londona ili Vašingtona“, dodaje Milivojević.

„Zapad je Kini posle Tjenanmena 1989. godine uveo sankcije, ali ih je već posle tri godine ukinuo, a Kina je tada bila daleko slabija nego što je danas. Zato je sasvim sigurno da nekakav pokušaj izolacije Kine, ma šta se dogodi u Hongkongu, neće uspeti“, kaže Jovan Čavoški i ukazuje na kontraefekat koji će zapadno mešanje u unutrašnja pitanja Kine proizvesti u toj zemlji.

„Zapadna umešanost u događaje u Hongkongu i Kini će raspršiti i poslednje preostale iluzije, ako ih uopšte i dalje ima, da neće biti tretirana kao strateški suparnik. Peking sad može da razume kakva su pravila igre uspostavljena i u budućnosti će se ponašati u skladu s tim. Odnosi Kine i Zapada možda se neće drastično pogoršati, ali će se sigurno u mnogo čemu u svom fundamentu promeniti“, zaključuje Čavoški.

Nikola Vrzić (Sputnik)

Check Also

NEMAČKI GENERAL UZDMAO REGION: PONOVO NAM JE POTREBNA 1999. GODINA

Nemački general u penziji Johen Bot je nezadovoljan. Za „Bild“ kaže: „Priželjkujem avijaciju koja bi …