Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Pitanje je, međutim, da li je Vučićeva reč o vojnoj neutralnsti i NATO-u pouzdana bar do časa (koji se pretvorio u blagorodnu večnost) ulaska Srbije u EU? Da li se može desiti da Srbija uđe u NATO a ne uđe u EU, budući da se njen današnji put u EU može nazvati putem bez kraja, ili, pristupanjem bez članstva?
Pošto smo u temi o Vučećevoj reči, treba podsetiti da se taj čovek više puta u životu zakleo pa slagao: svom stranačkom šefu, V. Šešelju, i svojoj stranci (radikalima); svom „političkom ocu“, T. Nikoliću.
Nikoliću, kome je oduzeo stranku (naprednjaci); svom Kosovu zaklinjao se više puta pa mu nije smetalo da ga izruči Albancima putem Prvog briselskog sporazuma; svojoj zemlji Srbiji zakleo se na Ustavu i Miroslavljevom evanđelju, a sad hoće da je „razgraniči“ unutar njenih pravno važećih granica. Kad neko prekrši tolike zakletve, može i po neku reč koju izgovori u punom kapacitetu njene verodostojnosti, recimo, Vladimiru Putinu i recimo, da Srbija neće u NATO.
Najzad, treće pitanje, koje se tiče postojeće faze razgovora o Kosovu. Ovo pitanje u potpunosti aktualizuje teme iz prethodna dva. Naredni sastanak Vučića i Tačija biće posvećen finalnoj temi svih prethodnih, a to je priprema za potpisivanje priznanja Kosova od strane Srbije. Ovo pravo finale poslednja dva meseca medijski je zamućeno pričom o „razgraničenju“. Ali, ako to i bude tema predstojećih razgovora, a sva je prilika da će biti, to će biti u funkciji onog osnovnog cilja, potpisivanja pravno važećeg sporazuma o priznanju.
Posle toga sledi serija vrlo verovatnih događaja: Kosovo će, kao definitivno nezavisna zemlja priznata od Srbije, vrlo brzo formirati svoje oružane snage; to će biti uslov da se promptno primi u NATO savez; to neće sprečiti, već naprotiv omogućiti, pretenziju Albanaca ka širenju u pravcu njihovih zamišljenih prirodnih granica, najpre u pravcu ostatka Srbije.
NATO neće imati posebne razloge da ovo spreči, naročito ako Srbija i dalje nastavi da ponavlja priču o vojnoj neutralnosti; Rusija neće ulaziti u spor sa zapadom, sem retorički, u vezi ovih aktivnosti, pre svega zato što je Srbija sama priznala Kosovo; najzad, Srbija će morati da uđe u NATO da bi sačuvala svoje krnje granice.
Ne znam da li se u Rusiji razmišlja o ovakvom razvoju događaja. Putinovo odbijanje da prihvati Vučićevu politiku „razgraničenja“ nagoveštava kraj igre zvanične Srbije sa Rusijom, ili tog zajedničkog igrokaza za srpsku javnost. Na prvi pogled deluje da se Rusija kasno konsolidovala u pogledu svog najvažnijeg cilja, da Srbija ne uđe u NATO. Kažemo „kasno“, jer u slučaju odvijanja ovakvog scenarija ispašće da je Rusija, dajući višegodišnju podršku srpskom rukovodstvu, delovala protiv svojih interesa.
Ali, najveći gubitnik biće Srbija, jer će definitivno izgubiti svoju državnu nezavisnost. Svrstaće se u red iza Crne Gore, Albanije, Kosova i Makedonije, povlačeći za sobom i Bosnu i Hercegovinu, i postaće poput svih njih jedan mali beznačajni dominion.
Slobodan Samardžić (stanjestvari.com)
