Moskva Beogradu ne nameće izbor ili Rusija ili EU, kao što to radi Brisel. Takav stav Zapada je odavno prevaziđen i održava stari kolonijalni pristup, ocenio je šef ruske diplomatije.
Rusija nikad neće ucenjivati Srbiju, poručio je juče ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je naglasio da Moskva ne nameće izbor ili Rusija ili EU, kao što to radi Brisel, i ocenio da takav stav Zapada održava stari kolonijalni pristup.
Nepristojan stav
Lavrov je na godišnjoj konferenciji za medije o ruskoj spoljnoj politici naveo da se Moskva protivi nametanju izbora „ili-ili“.
– Već sam navodio primer kad je EU išla tim putem jednostranih zahteva i logikom „ili-ili“. Ministar inostranih poslova Belgije je 2014. otvoreno zahtevao da Ukrajinci moraju da izaberu da li će biti sa Rusijom ili sa Evropom. Provokativni pristupi, koji odražavaju raspoloženje velikih sila, ne odgovaraju onim odlukama koje smo donosili u sklopu OEBS i EU. To je mentalitet koji je odavno prevaziđen i održava stari kolonijalni pristup – rekao je Lavrov.
On je dodao da se sada Srbiji nameće takav izbor.
– U toku su pregovori o članstvu u EU. Pregovara se o raznim poglavljima. Evropska unija se ne libi da kaže da Srbija, pre svega, mora da prizna Kosovo da bi postala članica. Drugo, od Srbije se traži da se pridruži politici EU prema Rusiji, uključujući i uvođenje sankcija. Nepristojno je zauzimati takav stav – istakao je šef ruske diplomatije.
Prema njegovim rečima, politiku prema Moskvi diktira agresivna manjina, koja zahteva da i ostale članice zauzmu stav, koji je je pun predrasuda i diskriminatorski je prema Rusiji.
– Od te logike „ili sa Rusijom ili sa EU“ mora da se odustane. Hajde da se vratimo na ono vreme kad su veliki Evropljani, uključujući i De Gola, promovisali svoj san, svoju viziju jedinstvenog prostora od Atlantika do Urala i Tihog okeana, što je potvrđeno dokumentima. Međutim, u praksi se ti dogovori ne sprovode – rekao je Lavrov.
Opasna pravila na Balkanu
Kako je naglasio, Rusija se zalaže za povratak saradnji, ali na osnovu balansa interesa svih strana, što Zapad uporno odbija. Lavrov je kao primer za to naveo problem na Balkanu, gde Srbe optužuju da igraju destruktivnu ulogu u Bosni i Hercegovini zbog odbijanja da pristupe NATO.
– Nedavno sam čitao da se u SAD piše da Srbi u BiH igraju destruktivnu ulogu. Takođe, nedavno je neki američki nevladin centar objavio da treba da se odustane od Dejtonskog sporazuma jer će Srbi da koče stupanje u NATO. Kao cilj, dakle, opet nije postavljeno blagostanje BiH i tri njena konstitutivna naroda, već stupanje u NATO – naglasio je ruski ministar.
Rusija, kako je dodao, ne može da se složi sa ulaskom BiH u NATO.
– Pravila koja se promovišu na Balkanu veoma su opasna i odražavaju maniju da sve balkanske države budu gurnute u NATO što je pre moguće kako bi se zaustavio svaki uticaj Rusije u regionu – kazao je ruski diplomata.
Sporan legitimitet promene imena Makedonije
Sergej Lavrov je rekao da Moskva nije protiv novog naziva Makedonije, već da postavlja pitanje legitimiteta procesa promene imena te zemlje.
– Nismo protiv naziva, koji se na kraju pojavilo. Samo pitamo koliko je taj proces legitiman i koliko je zaista uslovljen težnjom da se postigne konsenzus između Grčke i Skoplja, ili je uzrokovan težnjom SAD da sve balkanske zemlje što pre uvuče u NATO i zaustavi ruski uticaj u regionu – istakao je šef ruske diplomatije.
On je dodao da se u Skoplju, umesto pravnog pristupa koji pretpostavlja donošenje zakona uz potpis predsednika Makedonije, primenjuje pristup izmišljenog pravila.
– Izmišljeno je pravilo prema kojem, u suprotnosti sa ustavom Makedonije, rešenje može da bude potpisano na nivou ministara, a ne na nivou predsednika – rekao je Lavrov.