Home / TEMA DANA / LAZANSKI OTKRIVA šta stoji na putu pomirenja Trampa i Putina..

LAZANSKI OTKRIVA šta stoji na putu pomirenja Trampa i Putina..

lazanski

Piše: Miroslav Lazanski
Donald Tramp se već dokazuje da je predsednik-biznismen. Em je sirotim Meksikancima pokušao da naplati podizanje zida na granici SAD i Meksika, pa je meksički predsednik odustao od posete Vašingtonu, em je sada i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu ponudio veliku trampu.

Naime, nekoliko dana pre inauguracije Tramp je u intervjuima za britanski „Tajms“ i nemački „Bild“ izneo ponudu oko daljeg američko-ruskog nuklearnog razoružavanja koje bi, ukoliko bi Moskva na to pristala, moglo da dovede do ukidanja ekonomskih sankcija SAD prema Rusiji.

Tom prilikom je novi američki predsednik rekao da želi da vidi „da li je sa Rusijom moguće postići nekoliko dobrih dogovora“.

Iz Moskve su na tu Trampovu trampu zvanično i poluzvanično odgovorili vrlo suzdržano izjavama da Rusiji ne odgovara dalje nuklearno razoružavanje, posebno ne u kontekstu ukidanja ekonomskih sankcija koje i nisu same po sebi cilj, da ekonomske sankcije Rusiji i nisu ta cena za rusko nuklearno razoružavanje.

Jer američke sankcije nisu uvedene Rusiji zbog nuklearnog oružja, već zbog Krima.

Naravno da se u politici velikih sila razne stvari i pitanja mogu povezivati, ali za ponudu trgovine tipa „sankcije za atomsko oružje“, Moskva nije oduševljena, ali nije ni potpuno zatvorila vrata.

Glavna prepreka bilo kakvom novom američko-ruskom sporazumu u oblasti nuklearnog razoružanja pre svega je američki antiraketni štit u Evropi, širenje američkog oružja u svemiru, izgradnja NATO infrastrukture i raspoređivanje NATO snaga na ruskim granicama.

Nuklearno oružje danas je glavni garant ruske državne i nacionalne bezbednosti i ako nova administracija u Vašingtonu nastavi sa izgradnjom antiraketnog štita u Poljskoj i u Rumuniji, onda od resetovanja rusko-američkih odnosa neće biti ništa.

Možda bi Rusija i pristala da broj svojih nuklearnih bojevih glava smanji sa 1.550 na 1.000, ali to je samo naizgled jednostavna ideja koja, priznajem, poseduje prirodnu privlačnost. Jer kada bi Rusija i SAD prepolovili svoje strategijsko nuklearno naoružanje, svet bi bio daleko bezbedniji.

Naime, tako misle laici, dok je nuklearna strategija vrlo suptilna aktivnost. Odnosno, rizici novih nuklearnih strategijskih pregovora SAD i Rusije mnogo su veći od onoga koji proističe iz ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa.

Broj i brojanje nuklearnih bojevih glava nije jedino pitanje, važno je i gde su te glave raspoređene, na kojim lokacijama i na kojim sredstvima za lansiranje. Da li su, „nuklearnim žargonom“ rečeno, u „stanju da prežive i opstanu“? Da li su te bojeve glave dobra ili loša meta za protivnički nuklearni udar, jesu li upadljive ili ne?

I Rusija i SAD imaju trijadu strateških nuklearnih borbenih snaga: kopneni silosi sa interkontinentalnim raketama sa nuklearnim bojevim glavama, nuklearne podmornice sa istim takvim raketama i strateški bombarderi koji nose atomske bombe, ili rakete s nuklearnim bojevim glavama.

Rusija i SAD nemaju podjednako raspoređen broj nuklearnih bojevih glava po segmentima te atomske trijade: Amerikanci imaju 90 strateških bombardera, 20 B-2A i 70 B-52H, imaju i 14 nuklearnih podmornica klase „ohajo“ sa po 24 interkontinentalne rakete „trajdent D-5“; Vašington ima 450 interkontinentalnih projektila kopnenog baziranja tipa „minitmen-3“, dok Rusi imaju 12 nuklearnih podmornica s interkontinentalnim raketama, 76 strateških bombardera, 16 Tu-160 i 60 Tu-95MS, a u jedinicama kopnenog baziranja, u podzemnim silosima i na specijalnim vozilima, a sada i na specijalnim vozovima, ukupno 332 rakete interkontinentalnog dometa.

No, Amerikanci imaju veći broj nuklearnih podmornica i brodova sa kojih mogu da lansiraju krstareće projektile, kako sa konvencionalnom bojevom glavom tako i sa nuklearnom.

Te američke krstareće rakete spadaju u kategoriju srednjeg dometa, ali ako se ispaljuju sa područja Baltika, ili Crnog mora, iz Poljske ili Rumunije, one su za Ruse strategijske rakete i strategijska pretnja.

Ni broj bojevih glava na interkontinentalnim raketama nije isti, kao ni snaga bojevih glava u kilotonama, ili megatonama. Posebna je priča čije su rakete preciznije, ko ima takozvani manji CEP.

Sve to američko-rusku nuklearnu jednačinu čini vrlo komplikovanom, jer imamo „plafone“ u pojedinim kategorijama nuklearnog oružja i lansirnih sredstava tog oružja, ali imamo i „potplafone“ u bojevim glavama, što sve stvara određenu nuklearnu „nestabilnost“.

Zapravo i Rusija i SAD su manje spremne na redukciju „potplafona“, Amerikanci u pogledu bojevih glava na svojim atomskim podmornicama, Rusi oko bojevih glava na svojim kopnenim mobilnim lanserima.

Logika oba SALT sporazuma izrodila je prave nuklearne nemani: ograničavajući broj raketnih lansera, a ne broj bojevih glava, obe supersile su natrpale što veći broj bojevih glava na svaku raketu u kopnenom silosu, ili na podmornici.

To je automatski stvorilo i problem da protivnik uništavanjem jednog silosa, ili jedne podmornice uništava i veliki broj bojevih glava.

Prava glavobolja za nuklearne stratege i Rusije i SAD i težak teren za dogovor Putina i Trampa.

(Politika)

Check Also

UDARNO! KORONA SE „VRATILA“ U KINU: NOVI EPICENTAR ZARAZE, MILIONI LJUDI U KARANTINU! OVO SE DEŠAVA..

Kina se poslednjih dana suočava sa porastom broja zaraženih virusom korona nakon višemesečnog zatišja tokom …