Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji poruka je da Srbija može da računa na rusku pomoć i deo je šireg procesa promene odnosa na globalnom nivou, i dobro je što će naša zemlja postati deo tog procesa.
U emisiji „Na nišanu Lazanskog“ novinari Siniša Ljepojević i Đuro Bilbija govorili su o značaju posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji.
Potencijalno, Putinova poseta, posebno u kontekstu rešenja kosovskog problema za Srbiju, znači dosta, smatra Bilbija, urednik portala „Fakti“.
„Putin ne samo da je omiljeni strani političar kod Srba, nego, kako je u svoje vreme dosta tačno rekao Tomislav Nikolić, i najpopularniji političar, računajući i naše političare. Putin je, zapravo, personifikacija nekih naših mogućnosti, ali mogućnosti koje mi, iz raznoraznih razloga, ne možemo do kraja da koristimo, između ostalog zbog razvojnog puta od 5. oktobra naovamo“, kaže Bilbija.
Srbija, prema Bilbijinom objašnjenju, ne koristi dovoljno svoje oslanjanje na Rusiju, kao što to radi Belorusija. Prema njegovim rečima, Srbija bi sa Rusijom trebalo da izgradi odnos sličan onom koji Izrael ima sa Amerikom.
Ljepojević, dugogodišnji dopisnik agencije Tanjug iz Londona, kaže da zapadnim političarima „nije drago“ što će Putin posetiti Srbiju. Na tu posetu, prema njegovom mišljenju, treba gledati kao na deo dugoročnog procesa. Sama poseta je poruka da Rusija želi da pomogne Srbiji, odnosno da Srbija može da računa na rusku pomoć.
„To se ovom posetom i pokazuje. Na šta Srbija može da računa? Pa, pitanje je šta Srbija želi, jer da bi se nešto desilo, Srbija mora da kaže šta je njen interes da bi Rusija mogla u tom smislu da pruži podršku. Ja ne znam šta je interes aktuelne vlasti u Srbiji, sem toga da im je potrebna pomoć. I Rusija je tu da pruži tu pomoć“.
S druge strane, dodaje Ljepojević, Rusija je krenula na jedan put, koji je put političke budućnosti sveta.
„Ono što Rusija govori već godinama i što sada radi, biće realnost u celom svetu za vrlo skoro vreme. I za Srbiju, ma koliko ona bila mala, bilo bi vrlo važno i korisno da se uključi u taj proces političke budućnosti sveta, čiji je jedan od nosilaca i Rusija“, smatra Ljepojević.
Sama činjenica da lider jedne od tri najveće sile na svetu dolazi u Beograd, prema Ljepojevićevim rečima, veoma je važna. Šta će biti rezultat, deo je procesa, ali sama činjenica da Putin dolazi važna je kao poruka o mestu Srbije u međunarodnim odnosima.
Američka poruka političkim liderima kosovskih Albanaca da ukinu takse na srpsku robu ili će im Amerika uvesti sankcije, dva dana pred Putinovu posetu Srbiji, sračunata je da baš u ovom trenutku Amerika pokaže da vodi računa i o Srbima, kaže Ljepojević, što su laži, jer su kosovski Albanci takse uveli na američki savet.
Dok Ljepojević smatra da Srbija treba da se što pre odrekne evropskog puta u korist čvršćeg savezništva sa Rusijom, Bilbija predviđa da će naša zemlja i dalje levirati između EU i Rusije, u čemu vidi i pozitivnu stranu, pod uslovom da Srbija ne izgubi strateške pravce odnosa sa Rusijom i jačanja sopstvene ekonomske snage i suverenosti.
„Mi smo jako ranjivi pred Zapadom zato što više od 65 odsto razmene imamo sa njima i zemlje koje nam se prodaju za najveće moguće prijatelje mogu da bitno pokolebaju našu ekonomsku stabilnost, da ne kažem neku težu reč“, kaže Bilbija.
Srbija ne može da otvori sva sporna pitanja sa Briselom, Vašingtonom i ostalim zapadnim centrima i stoga mora da vodi politiku kakvu vodi, dodaje on.
Ekonomska ranjivost Srbije je, prema Ljepojevićevim rečima, prostor u kome Srbija može da traži zaštitu od Rusije, kao što je uradila Mađarska.
„U ključnom momentu, Rusija je pomogla Mađarskoj kroz jeftinu energiju. Mađari gas plaćaju jeftinije nego Nemci. Tursko iskustvo je slično. Turska preživljava zahvaljujući sopstvenoj jeftinoj hrani i zahvaljujući jeftinoj energiji. U Istanbulu je gas jeftiniji od vode“, kaže Ljepojević.
Bilbija pak govori o potrebi koncipiranja nacionalnog strateškog plana sa doziranjem poteza, koracima koji su međusobno povezani. Srpske vlasti trebalo bi da sa Putinom otvore takvu vrstu razgovora, zaključuje on.
(Sputnjik)
