LAZANSKI ZABRINUT: Ne sluti na dobro!

Piše: Miroslav Lazanski

UN su na podsticaj Vašingtona uvele novi, još oštriji paket sankcija Pjongjangu zbog njegovih raketnih proba.

Da li najnovija severnokorejska interkontinentalna raketa „Hvasong 14“ može da dosegne do zapadne obale SAD, pa i dalje?

Rusi tvrde da je „Hvasong 14“ još uvek projektil srednjeg dometa, dok američki stručnjaci kažu da ima interkontinentalni domet.

Sudeći po televizijskim snimcima, mobilni lanser te rakete dosta liči na mobilni lanser ruskih interkontinentalnih raketa tipa „Topolj“, ili „Jars“. Čak su i neki uređaji sa spoljne strane kontejnera-lansera na istom mestu kao i kod lansera „jarsa“.

Da li je to unapređena verzija već postojećeg interkontinentalnog projektila „Hvasong 13“, odnosno KN-08, šest raketa je operativno, ili je to nova interkontinentalna raketa „Hvasong 14“, odnosno KN-14, teško je oceniti samo na osnovu TV snimaka. Ali da vozilo sa kontejnerom-lanserom deluje moćno, to svakako jeste.

Druga severnokorejska raketa koja izaziva pažnju Zapada svakako je podmornički projektil tipa „Bukeksong“, odnosno KN-11.

Njegov se domet procenjuje na 500 do 1.000 kilometara, i ta raketa je još u razvoju. Na dosadašnjim testovima, 23. aprila 2016. raketa KN-11 „bukeksong“ letela je 30km, 9. jula letela je 10km, a 24. avgusta 2016. preletela je 500km.

To su sve bili testovi sa motorom na tečno gorivo. Kako su takvi raketni motori prilično opasni za upotrebu na podmornicama, Severna Koreja sada testira motore sa čvrstim gorivom.

Podmornički projektil „bukeksong“, KN-11, testiran na kopnu 16. marta 2016. eksplodirao je na startu.

Strahovanje Zapada od podmorničkih raketa Severne Koreje su ipak preterana.

Naime, domet projektila „Bukeksong“ zasad nije interkontinentalni, a problem je i jedina podmornica na kojoj se testira ta raketa.

To je klasična dizel-električna podmornica klase „Sinpo“, koja s obzirom na pogon ima ograničeni borbeni radijus kretanja.

Bez nuklearnog pogona, ta podmornica nije nešto posebno borbeno vredna, jer dužina boravka izvan baze joj je ograničena na najviše mesec dana.

Osim toga, dosta je bučna, pa japanska, južnokorejska i američka flota mogu lako da je otkriju čim izađe iz matičnih teritorijalnih voda. Šanse takve, klasične podmornice da neopaženo priđe obalama Japana, ili Gvamu, i da lansira rakete „bukeksong“, vrlo su male.

No, ako Severna Koreja nastavi razvoj podmorničke rakete KN-11 to znači da je Pjongjang odlučio da napravi i nuklearnu podmornicu, što bi bio tehnološki strateški uspeh ravan proizvodnji atomske bombe.

Jer, napraviti atomski reaktor tako male veličine da se smesti u podmornicu dosada je uspelo samo SSSR-u, SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Kini.

Indija tek sada pokušava da napravi domaću atomsku podmornicu, dosada je koristila rusku na lizing.

Sve to pokazuje da Severna Koreja možda ne zna da pravi dobre automobile, ali rakete raznih tipova i dometa „štancuje“ kao viršle. Tu i tamo poneka i eksplodira na startu, ali to ne zaustavlja programe razvoja, jer raketno-nuklearni projekti stvar su nacionalnog ponosa stanovnika Severne Koreje.

Usput su i dobar izvozni proizvod…

No, Pjongjang ubrzano razvija i nove jedinice komandosa, ta armija specijalaca broji sada 88.000 pripadnika, svi opremljeni vrlo modernim oružjem.

Komandosi sa domaćom verzijom „kalašnjikova“, sa novim šlemovima poput američkih sa optoelektronikom, novim pištoljima, pancirima i uniformama, svi namazani maskirnim bojama po licu i sa tamnim naočarima kao da su američki rendžeri.

I dok Vašington po stoti put šalje „101. najozbiljnije upozorenje“ Pjongjangu, koncentracija američke vojske na Korejskom poluostrvu se nastavlja. Ipak, po svemu sudeći, Kim Džong Un je dobio ovu rundu igre živaca i odmeravanja snaga…

Ipak, brine me koncetracija tri američka nosača aviona. Poslednji put je to bilo uoči napada na Irak 2003. godine. Pre toga u januaru 1991. pre „Pustinjske oluje“.

Ne sluti na dobro.

(Sputnjik)