„Makedoniju uvode u kontrolisani haos u kome ne dobijaju ni Makedonci ni Srbi“

Autor: Ivan SOILKOVIĆ, lider Demokratske partije Srba u Makedoniji

MEDICINA je poprilično uznapredovala, pa operacije promene pola polako ali sigurno postaju realnost, čak i kada su čitavi narodi u pitanju.

Ne treba naglašavati da su takve operacije dugoročne ne samo s aspekta njihovog efektivnog trajanja, nego i zbog terapijskog tretmana koji je posle istih potreban da bi imale uspešan efekat.

Ne znam kako drugačije opisati promene koje se poslednjih godina događaju u Makedoniji, odnosno lukavi pokušaj nasilne promene „pola“ celog jednog naroda radi njegovog uterivanja u duhovnu travestiju.

Sudeći po kontrindikacijama, biće ipak da su se „hirurzi“ malo preigrali.

I ništa čudnije od činjenice da operaciju pod prismotrom EU, sprovodi crvena oligarhija, nosioci komunističke vlasti i kasniji upravljači kapitala (koji su brutalno privatizovali) i njihova deca, koja su nasledila ne samo političku vlast nego i isti taj kapital, mnogostruko umnožen za vreme sankcija protiv Srbije.

Šta znači biti komunjara?

Sedamdeset godina se ljigave po Beogradu kako su oni prosrpski orijentisani i najveći prijatelji Srba, a pritom na najperfidniji način desetkuju nas Srbe u Makedoniji u svakom pogledu, svodeći nas na bezglasno

slovo dok ispod žita promovišu Albance za ključni faktor u državi na fonu antisrpske histerije, da bi danas hladno, onako mufljuski, preuzeli ulogu novih bugarskih administratora na teritoriji današnje Makedonije?!

Znači, uspeli su da ponovo, posle osamdeset godina otkad je bugarski fašistički okupator 1941. anektirao teritoriju današnje Makedonije, saglasno Protokolu koji su potpisali sa Bugarskom u funkciji otvaranja pregovora sa EU, preuzmu ulogu bugarskih administratora u sada već Severnoj Makedoniji, kojoj su u međuvremenu Prespanskim ugovorom zakačili odrednicu „Severna“ koju najveći deo Makedonaca smatra sramnom.

Istorija se ponavlja, ali ovog puta kao farsa.

Srećna nova 2022!

Nisam siguran da postoji bilo šta odvratnije od ovoga što se dogodilo!

Ali, to nije sve!

Dok je trajao fizički deo operacije, Prespanski ugovor, Tiranska platforma i Dogovor o dobrosusedstvu sa Bugarskom, iza zavese su se događali procesi koji mogu da imaju i imaće nesagledive posledice po političku stabilnost države.

Ohridski sporazum, koji je od strane SAD i EU postao zaštićen verbalno, doživljava drastične promene, opet ispod žita.

U tzv. Ohridskom sporazumu postoji nekoliko instrumenata za političku stabilizaciju i međuetničku toleranciju. Prvi je Komitet za odnose među zajednicama koji je bio predviđen kao drugi dom Sobranja, gde bi se razmatrale problematične situacije vezane za očuvanje mira, političke stabilnosti i međuetničke tolerancije. Isti posle dolaska ove vladajuće garniture takoreći i ne postoji, namerno je maknut na margine.

Utvrđena je tzv. Badenterova većina u funkciji zaštite prava zajednica, aludiralo se na odluke koje bi mogle da ugroze identitetska prava Albanaca, da bi sada kada se radi o identitetskim pravima Makedonaca,

Makedonci bili preglasani od Albanaca. Tako da je i taj instrument doveden do apsurda. Makedonci su tako u svojoj državi dovedeni u neravnopravni, ponižavajući položaj.

I treći instrument koji je produženje Ohridskog sporazuma, tzv. Majski sporazum koji predviđa koaliciranje pobednika sa pobednikom, misli se na makedonski i albanski politički blok, doživeo je istu sudbinu.

Kontrolisani haos u kojem dobija samo jedan, ali to nisu ni Makedonci, ni mi Srbi!
A Ohridski sporazum je u ono vreme postao deo Ustava.

Možemo li mi Srbi uopšte da uživamo njegove tekovine ako ih aktuelna vlast opstruira, i to namerno?

Niko nije naivan, svi znamo ko ispod žita ruši makedonski ustav i instrumente za političku stabilnost i međuetnički mir, i državu na najdirektniji način uvodi u dvonacionalnost, isto onako hladno i mufljuski pre svega prema svom narodu, a kamo li prema nama Srbima.

I neka ostane zabeleženo, u ovom dosad neviđenom pokušaju bugarizacije Makedonaca, od predstavnika ovdašnjih nacionalnih zajednica, Albanaca, Turaka, Roma, Bošnjaka i Vlaha, da sam jedino ja – Ivan Stoilković, predstavnik Srba – stao na stranu makedonskog naroda.

Tek koliko da se zna ko je na čijoj strani bio i ostao, a ostalo će reći istorija.