NEMAČKA PADA NA KOLENA: Gas je zavrnut- da li slede socijalni nemiri?

Nemačka, četvrta po veličini ekonomija sveta, sprema se za sve scenarije uključujući i kompletnu obustavu dotoka ruskog gasa. Naime, mnogi to očekuju nakon što se završi desetodnevno održavanje ključnog gasovoda Severni tok 1.

Danas su počeli radovi na održavanju gasovoda koji ruski gas dovodi direktno u Nemačku, ali u Berlinu strahuju da se to koristi u Kremlju za politički pritisak na Zapad, što zvanična Moskva negira, piše Rojters.

Britanska agencija pozabavila se rizicima koji bi se pojavili ako se prekid u snabdevanju produži ili gasovod nakon održavanja proradi smanjenim kapacitetom.

Zašto je Severni tok 1 tako krucijalan?

To je pojedinačno najveća ruta za dotok ruskog gasa u Nemački, sa 55 milijardi kubnih metara godišnje gasa. Poređenja radi, Nemačka je prošle godine potrošila ukupno 100 milijardi kubika gasa.

Tranzit ruskog gasa kroz Poljsku je prekinut ove godine a kroz Ukrajinu je ugrožen ratom.

Polovina nemačkih domaćinstava oslanja se na gas za grejanje, naročito od oktobra do marta i ako Severni tok 1 ne proradi to će ugroziti planove o punjenju podzemnih skladišta gasa za zimu.

U njima bi se, teorijski moglo smestiti gasa za oko 2-2,5 meseci nacionalnih potreba za tim energentom, ali su ona samo 64,6 odsto popunjena, dok je cilj za 1. oktobar da budu 80 odsto puna.

U međuvremenu je tražnja za alternativnim izvorima gasa skočila širom sveta a cena je uzletela, otkada se tražnja oporavila po prolasku pandemijskih ograničenja.

Kako i kada bi Nemačka mogla da ograniči potrošnju gasa?

Ako bi Nemačka pokrenula svoj plan za hitne situacije iz tri faze, regulator gasne mreže (Bundesnetzagentur) morao bi da obezbedi da se gas pravično raspodeli. Tu fazu bi pokrenula izuzetno velika potražnja gasa, ili značajno smanjenje snabdevanja, na primer, ako Severni tok 1 ostane zatvoren i nakon održavanja.

Nemačka je u drugoj fazi od 23. juna kada je protok tim gasovodom smanjen na 40 odsto kapaciteta, piše britanska agencija.

Koji sektori su najviše ugroženi?

Najugroženiji je hemijski sektor, ali i proizvođači čelika, stakla i papira jher su to najveći nemački industrijski potrošači gasa, ali bi efekti obustave snabdevanja zahvatili brojne druge grane, sve do proizvodnje hrane hrane i porcelana.

Industrija aluminijuma, sa obrtom od 22 milijarde evra i 60.000 zaposlenih, oslanja se na gas za topljenje i reciklažu sirovine. Tu je industrija papira, čiji je obrt 15,5 milijardi evra godišnje a ima oko 40.000 zaposlenih. Operateori kažu da su papir i karton pritom od vitalnog značaja za hranu, lekove i higijenske potrpštine.

Šta rade kompanije?

Najveći nemački uvoznik gasa Uniper zatražio je državnu pomoć za spasavanje za koju se može čuti da iznosi i do devet milijardi evra, a i druga javna preduzeća imaju slične probleme.

Vodeći proizvođač čelika Tisen Krup spremio je plan za slučaj prestanka snabdevanja gasom, jer prema rečima portparola firme, korišćenje nafte i uglja nije moguće. Ukoliko mu se određena minimalna količina gasa ne obezbedi, fabrike će morati da se ugase a moguća je određena, ne mala, šteta za pogone u tom slučaju.

Samnjivanje dotoka gasa za fabrike aluminijuma za 30 odsto značilo bi da polovina njih mora da ode u mirovanje, navodi industrijska grupa Aluminijum Dojčland. Glavni akteri su tu Hydro Aluminium, Speira i Trimet.

Hemijski koncern BASF mora da održi snabdevanje gasom makar na 50 odsto od svoje maksimalne tražnje pa bi rusko zavrtanje slavine pokrenulo plan kompanije za hitne slučajeve.

Šta bi bilo s ekonomijom?

U do sada najmračnijim predviđanjima, Bavarian vbw industry group navodi da bi Nemačka privreda izgubila 12,7 odsto u drugoj polovini godine u slučaju potpune obustave dotoka ruskog gasa.

Sociopolitički rizici

Očekuje se da bi socijalni pritisci zbog gasa dali krila populistima krajnje desnice i levice u političkom spektru, što bi potencijalno uticalo na nacionalni kurs ubuduće.

Zvanični Berlin je odobrio zakon koji zadržava otvorene opcije za direktno regulisanje previsokih cena ili alternativno nastojanje da se teret povećanja rasporedi među korisnicima.

(Tanjug)