Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Srbija ima temeljne probleme u ekonomiji i društvu, njome se upravlja personalno i manuelno, a ne institucionalno jer nisu uspostavljena pravila igre i zato se dešavaju čuda pa građani stalno čekaju spasioca, a oni se neprekidno nude, rekao je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miodrag Zec.
On je u intervjuu za agenciju Beta rekao da stanje u ekonomiji nije ružičasto što potvrđuje činjenica da višu prosečnu stopu ekonomskog rasta u poslednje tri godine imaju čak i Bosna i Hercegovina (BiH) i Albanija.
„Srbija je po stopi ekonomskog rasta, visini prosečnih plata i spoljnjem dugu na poslednjem mestu liste zemalja u jugoistočnoj Evropi, a visoke strane investicije u poslednjih godinu i po dana otvaraju pitanje čime su plaćene i kakvi su im efekti“, rekao je Zec.
Po visini prosečnih plata Srbija je, kako je rekao, samo ispred Makedonije i Albanije, a javni dug je veći nego što ga imaju Makedonija, BiH, Crna Gora i Albanija.
On je ocenio da se Srbija vrti u krug bez obzira na „medijski dinamizam ekonomske aktivnosti“ i rezultati su daleko manji od očekivanih, „a krem na torti je odluka vlasti u Beogradu da za novogodišnju jelku potroši 83.000 evra“.
„Nepristojno je da se novogodišnja rasveta uključi u septembru, kažu da su medvedi zbunjeni novim kalendarom. Na taj luksuz potrošiće se toliko struje, a smanjene su plate i penzije, nema elementarnih lekova na recept… Tužno je, nemamo se čemu radovati. Gde smo pošli tu smo i došli“, rekao je Zec.
Na pitanje da li u najveće slabosti sistema spada, kako ističe opozicija, i partijsko zapošljavanje, Zec je rekao da društvo nije razgraničilo dva važna principa, a to su kompetencija i lojalnost.
„Ovde vlada princip lojalnosti, ko uči i radi proglašava se budalom i štreberom, a oni koji do cilja idu prečicom sposobnim i na vrhu su liste“, rekao je Zec i dodao da se pravila u Srbiji doživljavaju kao smetnja.
Odgovarajući na pitanje da li su investitori koji u poslednje dve godine dolaze u Srbiju pravi ulagači, Zec je rekao da oni uglavnom dobijaju subvencije da bi doneli doradne (lon) poslove koji se plaćaju po 200 evra kojima ne mogu da se pokriju elementarne potrebe.
„Ti investitori su došli da naprave robu i izvezu je i uglavnom ne učestvuju u ukupnom životu države, pa ih zato i ne interesuje koliko traje naplata ili sudski procesi. Država mora da napravi pravni poredak, a ne da ide okolo i zvecka kasicom kako bi namamila ulagače“, rekao je Zec.
On je rekao da je i usvojeni budžet za narednu godinu slika države.
„Iz strukture prihoda i rashoda vidi se ko puni budžet, a kome se iz njega daje. Pune ga najviše građani porezima i akcizom, zatim carina, a najmanji je porez na dobit“, rekao je Zec i dodao da su izdvajanja za obrazovanje među najmanjima, ali da su ogromna za subvencije, takse i penali za izgubljene sporove.
Nije budžet razvojni kako se tvrdi, ako se firmama daju subvencije iz budžeta, već kako je rekao, kada se izgradi infrastruktura ili ustanova, kao što je Klinički centar u Nišu.
„Norveška ima obilje nafte, a najviše izdvaja za obrazovanje jer kupuje budućnost“, rekao je Zec i istakao da Srbija zbog obilja propusta i činjenice da se obrazovanje pretvorilo u biznis ima ogroman problem sa njegovim kvalitetom, koje je osnov jakih, stabilnih država.
Dodao je da bi država novcem koji izdvaja za obrazovanje, trebalo da ozbiljno restrukturira školski sistem i da se besplatno univerzitetski obrazuju samo oni koji imaju potencijal i za kojima postoji potreba i radno mesto u državnom sistemu.
Ostali koji žele diplomu, prema njegovim rečima treba da plate obrazovanje i „mora se uvesti rangiranje jer nisu sve škole iste“.
„Nije Srbija toliko bogata da besplatno ustupa drugima ljudski kapital“, ocenio je Zec.
Sada je Srbija, kako je rekao, izložena riziku da lekari, inženjeri i drugi stručnjaci odlaze u inostranstvo, a da njihova mesta zauzimaju ljudi sa neadekvatnim obrazovanjem što je opasno, posebno kada je reč o lekarima.
(Beta)
