NAJTAJNIJA SPECIJALNA SLUŽBA: PUTINA ČUVA MOĆNA ORGANIZACIJA KOJA KONTROLIŠE SVAKU 12. ULICU MOSKVE

Čime se bavi Federalna služba obezbeđenja (FSO)? Šta je sve dozvoljeno najtajnijoj specijalnoj službi Rusije i šta ona poseduje?

Federalna služba obezbeđenja (FSO) je moćna organizacija širokog spektra delovanja i krajnje zatvorena. Teško da se među ruskim oružanim strukturama može naći neka koja je pod većim velom tajne od ove. O delatnosti FSO mogu se samo praviti pretpostavke.

Javnosti nisu dostupni nikakvi podaci o operacijama niti bilo kakvi izveštaji. Na čelu ove službe 16 godina je bio general armije Jevgenij Murov, stari saborac Vladimira Putina. Jedan od najuticajnijih ljudi Rusije postavljen je na mesto direktora FSO samo 11 dana nakon Putinovog dolaska na čelo države. Kažu da je on od tada sve vreme bio na istoj poziciji.

Kao i ruski predsednik, Murov potiče iz oružanih struktura Sankt Peterburga. U maju 2016. predsednik je oslobodio Murova dužnosti (to se dovodilo u vezu sa činjenicom da je on već u godinama u kojima po zakonu ne može više raditi u državnoj službi) i na tu funkciju postavio njegovog zamenika, moskovljanina Dmitrija Kočnjeva.

FSO vuče svoje korene iz jedne uprave KGB-a. Pomenuta uprava je bila odgovorna za bezbednost prvih ljudi u državi, kao što sada za tu istu bezbednost odgovaraju službenici FSO. Najviše se zna o toj njihovoj obavezi da obezbeđuju „osobu broj jedan“. Već 15 godina se priča da za najrizičnije predsednikove poduhvate (poput ronjenja u batiskafu na dno Bajkala ili pilotiranja lovačkim avionom) službenici FSO koriste Putinovog dvojnika, piše Ruska reč.

Ti službenici su ponekad obučeni u crna odela i nose u ušima mikrofon, a ponekad su u običnom odelu umešani u gomilu. U ovoj službi rade najpoverljiviji ljudi. Doduše, ni oni ponekad ne odolevaju iskušenju da naprave selfi na radnom mestu i postave ga u društvene mreže. Novinari tvrde da su često nailazili na slične fotografije, a navodno i na ličnu informaciju o nekom bezbednjaku iz FSO.

Uzgred, FSO ne obezbeđuje samo predsednika nego i sudije, svedoke, zvaničnike, a takođe objekte državne administracije poput Kremlja i Državne dume. Pa ipak, to je samo jedan od mnogih zadataka (i mogućnosti) ove službe. Pod rukovodstvom generala Murova Federalna služba obezbeđenja se svim silama trudila da dobije nova ovlašćenja i status glavne specijalne službe Rusije. U tome joj je najveći rival bila Federalna služba bezbednosti (FSB), i u tome je, po svemu sudeći, pobedio FSO.

Kontrola milijardi

Sredinom 2000-ih je FSO pored ostalih specijalnih službi učestvovao u oštroj konfrontaciji oružanih struktura iz najbližeg okruženja ruskog predsednika. Skrivena borba se vodila za bliskost sa „osobom broj jedan“, ali i za kontrolu novčanih tokova, imovinu i resurse. Konflikt je 2007. godine ušao u otvorenu fazu i tada su o „sukobu među specijalnim službama“ govorili najpoznatiji mediji Rusije, ali i sami šefovi specijalnih službi.

FSO se sukobio sa FSB-om (i iz tog sukoba tada nije izašao kao pobednik), kao i sa administracijom predsednika, gde su „Putinovi čuvari“ odneli pobedu. Bitka se vodila oko državne imovine. Naime, pod vlašću administracije predsednika bili su sanatorijumi, građevinske i saobraćajne organizacije, kombinati koji obezbeđuju hranu za federalnu vlast, kao i državne nekretnine u inostranstvu i desetine developerskih projekata. Danas, međutim, kako piše izdanje RBK, prema Jedinstvenom državnom spisku, ni jedna predsednička rezidencija nije pod vlašću administracije predsednika nego je registrovana ili na Rusku Federaciju, ili na FSO.

Među stalnim „aktivama“ Federalne službe obezbeđenja je i preduzeće „Atэks“, kompanija-ćerka FSO koja je osnovana 2003. godine odlukom Jevgenija Murova. Ona je bila odgovorna za izgradnju objekata od federalnog značaja, rukovodila je državnim budžetom određujući s kim će se potpisivati državni ugovori i raspisujući tendere vredne milione i milijarde rubalja (na primer, tender za restauraciju zidova i kula Kremlja, Lenjinovog mauzoleja ili Konzervatorijuma „P. I. Čajkovski“).

Sociološka istraživanja za predsednika

Ni to, međutim, nije sve. FSO je zaista skoro svemoćna služba. Njeni ljudi imaju pravo da vrše operativnu istragu, da prisluškuju razgovore, otvaraju pisma, privode građane, pretresaju stanove i konfiskuju automobile.

Obezbeđujući odgovarajuće resore i objekte državne administracije, službenici FSO naravno, odgovaraju i za puteve duž kojih su ti objekti smešteni. Pod njihovom kontrolom je svaka dvanaesta ulica Moskve, a o svima koji imaju sreće da žive u tim ulicama uvek se vodi dosije.

Usput se FSO bavi sociološkim istraživanjima vezanim za stanovništvo. Podrazumeva se da su to istraživanja zatvorenog tipa. Ti podaci se prikupljaju za rukovodstvo zemlje i smatra se da se upravo na njih oslanjaju i predsednik i Savet bezbednosti Rusije i vlada, i da se na osnovu tih podataka donose odluke. Ispituje se popularnost stranačkih lidera i opozicije, vrši se monitoring socijalno-ekonom ske situacije u regionima… Na primer, ako je neki gubernator podneo ostavku zbog gubitka poverenja vlasti, onda je u to najverovatnije umešan i FSO.

Jedno od najnovijih proširenja ovlašćenja ove službe je stvaranje i razvoj ruskog segmenta interneta za državne službenike. Sada FSO odgovara i za zaštićene i šifrovane kanale veze.