Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Sve je izvesnije da će u narednom mandatu institucija Evropske unije (EU) biti imenovana posebna osoba koja će se baviti isključivo procesom normalizacije odnosa između Srbije i okupirane južne pokrajine. Prema nezvaničnim saznanjima u slučaju da nova Evropska komisija odluči da se imenuje specijalni izaslanik, osoba koja bi se našla na toj funkciji bi trebalo da bude iz Nemačke.
Izvori iz nemačke vlade su potvrdili da je zvanični Berlin veoma zainteresovan da potencijalni specijalni izaslanik dođe upravo iz ove države. Prema izvorima u Berlinu, u trenutku kada se zvanično pokrene ova inicijativa, nemačka vlada će insistirati da posrednik u blokiranom dijalogu takozvanog Kosova i Srbije bude njen predstavnik.
Kako objašnjavaju nemački izvori, time bi se „amortizovao“ proces koji je do sada vodila odlazeća šefica EU diplomatije Federica Mogerini, a koji je, kako kažu u Berlinu, „neizbežno vodio ka ‘razmeni teritorija’ „.
Sastav nove Evropske komisije, na čelu sa predsednicom Ursulom von der Leyen, koja takođe dolazi iz Nemačke gde je bila ministarka odbrane, do 1. novembra bi trebalo da potvrdi Evropski parlament.
Dva razloga za specijalnog predstavnika
Izvori iz nekih zemalja članica EU ističu da postoje dva razloga za imenovanje specijalnog predstavnika za “kosovsko”-srpski dijalog.
Prvi se tiče nedavne odluke američke administracije da imenuje Matjua Palmera kao izaslanika za Zapadni Balkan koji će se najviše baviti dijalogom Prištine i Beograda.
Druga okolnost koja vodi ka odluci o imenovanju specijalnog izaslanika jeste budući visoki EU predstavnik.
Sadašnji španski, a budući evropski ministar inostranih poslova Josep Borel dolazi iz zemlje koja ne priznaje takozvanu kosovsku nezavisnost, oko čega je on lično bio veoma kritičan (i posle imenovanja na čelo EU diplomatije, on je zbog učešća lažne države, doduše kao ministar inostranih poslova Španije, napustio sastanak šefova diplomatija EU i Zapadnog Balkana u Helsinkiju u avgustu).
Bez obzira što EU tvrdi da je statusno-neutralna prema takozvanom Kosovu, diplomatski izvori EU smatraju da je Borelova pozicija kao pomagača ili posrednika u dijalogu veoma delikatna.
Toby Vogel, stručnjak iz Saveta za politiku demokratizacije (DPC) smatra da je ideja o imenovanju izaslanika EU koji bi nadgledao dijalog Beograda i Prištine, razumljiva jer bi se time rasteretio Josep Borel koji bi se, prema njemu, onda bavio hitnijim dnevnim pitanjima.
„Dijalog takođe ne bi trebalo da nadgleda visoka ličnost iz zemlje članice koja ne priznaje Kosovo. Specijalni izaslanik bi pomogao na oba fronta. Da bi ovo funkcionisalo, izaslanik bi trebalo da bude iz zemlje koja ima uticaj na Zapadnom Balkanu. U trenutku kada Velika Britanija odlazi iz EU, a Francuska je odlučila da postane skeptična prema proširenju, preostaje da to bude neko iz Nemačke“, kaže Vogel.
Posebna energija za dijalog
Evropski zvaničnici, opciju mogućeg imenovanja specijalnog izaslanika obrazlažu obavezama koje donosi položaj visokog EU predstavnika, a manje Borelovim ličnim stavovima o “Kosovu”. Prema ovim zvaničnicima, dijalog između Prištine i Beograda zahteva posebnu energiju, vremensku investiciju i posvećenost, tako da je „mudrije da se imenuje jedna osoba koja će se baviti isključivo ovim pitanjem“.
Isti izvori najavljuju da, u formalnom smislu, ostaje na budućem visokom predstavniku Josepu Borelu da se izjasni da li će se lično baviti dijalogom ili, što se smatra verovatnijim scenarijom, da će on ovo pitanje delegirati specijalnom predstavniku.
„Josep Borel zajedno sa komesarima Evropske komisije, mora da smisli kako nameravaju da pristupe dijalogu između Prištine i Beograda. Ako Borel to preuzme, što je sasvim moguće, to znači obimna vremenska ulaganja. On je veoma kompetentan za to, ali on treba da razmisli i o obimu ovog posla“, izneo je procene jedan zvaničnik EU koji nije želeo da bude imenovan.
Prema nezvaničnim izvorima iz EU, Borel je već dao naznake da je raspoložen da se odrekne posredovanjem dijaloga, tako što bi imenovao specijalnog izaslanika.
Zvaničnici EU očekuju da će stvari biti kristalnije već u oktobru nakon rasprave u Evropskom parlamentu, kada bi trebalo da se diskutuje i o potvrđivanju imenovanja Josepa Borela na mesto visokog evropskog predstavnika za zajedničku spoljnu i odbrambenu politiku.
Nakon toga, ali svakako pre 1. novembra, kada on i novi saziv institucija EU preuzima dužnost, Josep Borel bi trebao da se formalno izjasni kako vidi upravljanje daljim tokom pregovora između Beograda i Prištine.
Razgovori dve strane, koji su u okviru Briselskog sporazuma sadrži osnovne principe normalizacije odnosa, praktično od njegovog potpisivanja 2013. godine, blokirani su od novembra prošle godine. Tada je takozvana Vlada Kosova kao odgovor na poteze Srbije kojima blokira prijem lažne države u međunarodne organizacije, donela odluku o uvođenju takse od 100 odsto na proizvode koji se iz Srbije uvoze na okupiranu južnu pokrajinu.
Međunarodna zajednica očekuje da će se naredna takozvana kosovska Vlada fokusirati na pitanje taksi te time stvoriti uslove za nastavak pregovora, pošto Srbija bez njihovog ukidanja odbija da se vrati za pregovarački sto.
Okolnosti su dodatno zakomplikovane raspisivanjem vanrednih izbora na Kosovu za 6. oktobar, tako da će eventualni evropski posrednik u proces obnove dijaloga morati da uđe sa takozvanom novom kosovskom vladom.
(Radio Slobodna Evropa)
