Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Vodeće evropske zemlje pokušavaju zajedničkim snagama da uzmu pitanje bezbednosti u svoje ruke.
Iz jedne od deset najjačih država članica Evropske unije – Francuske, stigla je vest da će Vlada te zemlje u junu formirati strukturu takozvane „krizne vojne sile“ koja će postojati izvan granica postojećih nadležnosti EU. Ideju o ovome izložila je radna grupa od 10 država, među kojima su Nemačka, Holandija, Velika Britanija i Danska.
Razlog zbog čega ovaj savez neće biti uvezan sa EU, jeste mogućnost da u njemu posle „bregzita“ učestvuje i Velika Britanija.
Da li je ovakav savez moguć i da li on može da se tumači i kao nagoveštaj nestanka EU?
Profesor dr Radomir Milašinović objašnjava da takva ideja nije nova i da datira još od vremena Šarla de Gola, od kada postoji latentna želja da se evropske države istrgnu iz diktata NATO-a, odnosno Amerike.
– Verovatno ima takvih ideja kao što je raspad EU, ali pazite jednu stvar: Nemoguće je u ovakvoj situaciji, izvan nečega što je obavezujuće za članice EU, praviti na separatni ili regionalni način, bilo kakav vojno-politički savez – uveren je naš sagovornik, navodeći da on ovde više vidi samo pokušaj ovih država da svoju nacionalnu bezbednost uzmu u svoje ruke.
Razlog zbog čega se ova stara ideja sad ponovo poteže, po rečima našeg sagovornika, ima svoj cilj, jer, kako kaže, ove države nisu ni planirale nikada da sve članice uvedu u taj mogući savez, već samo one koje imaju osnovu da iz takve pozicije pokažu svoju vojnu moć.
– Davnašnja je želja Evrope ili bolje da kažem jednog dela Evrope da se stvore odbrambene asocijacije, koje ne bi bile pandan bilo kome, već bi vodile pre svega brigu o svojim nacionalnim interesima – objašnjava naš sagovornik.
Pošto su granice, dodaje on, porozne, odnosno, nisu tako vidljive kao ranije, ova najava se može, bar za sada, podvesti pod „ispipavanje terena“ i reakcija onih koji još vode glavnu reč i na političkoj i na vojnoj sceni.
– Međutim, mala je verovatnoća da će se u skorije vreme stvoriti neki savez koji će imati odlike klasičnog vojno-političkog saveza. Jer u toj bezbednosnoj strukturi Evropske unije, iako ona postoji, ipak je vezana za nešto što postoji od 1949. godine (NATO). Ovo je verovatno posledica Trampove najave u vezi sa dažbinama u NATO-u, koje su obaveza za članice ove Alijanse. Tačnije, odvajanje od svake države po dva odsto od bruto dohotka za NATO, ali i to da Amerika nije ni dužna, ni obavezna da drži kišobran nad Evropom – ocenjuje naš sagovornik.
Iako su ovih deset država najavile da ovaj vojni savez ne bi imao nikakve veze sa EU, naš sagovornik kaže da je tako nešto u sadašnjoj postavi odnosa unutar EU – nemoguće. On kaže da ako se ovo i desi, očekivano je da će se pojaviti neka vrsta reagovanja u otvorenoj ili poluotvorenoj formi, posle čega bi se videlo da li je ova ideja kao koncept uopšte održiva.
Zagovornici ovog vojnog saveza veruju da evropske zemlje mogu da ujedine svoje vojne potencijale i da sarađuju u oblasti planiranja, analiziranja nastanka kriza i brzog reagovanja na njih.
