Portugalska energetska kompanija „Galp“ i švedski proizvođač baterija za električna vozila „Nortvolt“ najavili zajedničku kompaniju koju će izgraditi u Portugalu. Kako kažu, to će biti najveća fabrika za konverziju litijuma u Evropi. Ipak, lokalno stanovništvo protivi se ovoj investiciji vrednoj čak 700 miliona evra.
Iako je reč o velikom novcu, oni strahuju da će prerada litijuma uništiti okolinu i bajkovito okruženje gde se većina stanovnika bavi proizvodnjom organskih proizvoda.
Cilj kompanije „Galp“ je da fabrika isporuči dovoljno litijum hidroksida da obezbedi baterije za 700.000 električnih vozila godišnje počevši od 2026. godine.
Litijum hidroksid je ključni materijal u proizvodnji litijum-jonskih baterija za električna vozila. Kompanije su saopštile da se predviđa da će potražnja za litijum hidroksidom porasti više od 10 puta do kraja decenije, jer zemlje prelaze na čistu energiju u borbi protiv klimatskih promena.
Kompanije su u saopštenju navele da razmatraju nekoliko potencijalnih lokacija za fabriku u Portugalu. Najavljuju 700 miliona evra vrednu investicuju i 1.500 radih mesta.
„Ovo je prilika koja se javlja jednom u generaciji da se Evropa ponovo pozicionira kao lider u industriji koja će biti od vitalnog značaja za smanjenje emisije ugljenika“, rekao je izvršni direktor „Galpa“ Endi Braun.
Vlada za, narod protiv
Veruje se da se Portugal nalazi na nekim od najvećih nalazišta litijuma u Evropi, a vlada te zemlje ima nameru da to iskoristi bez obzira što je iskopavanje litijuma jednako ekološka katastrofa. Pre tri godine usvojili su „Nacionalnu strategiju za litijum“ kojim se predviđa posao vredan nekoliko milijardi evra.
Ipak, ova ideja nije naišla na odobravanje lokalnog stanovništva. Oni se protive bilo kakvoj aktivnosti koje bi mogle da promene njihov način života i naruše okolinu, prenosi Dojče vele.
Sa najavom vlade da će od sledeće godine početi da dodeljuje dozvole za iskopavanje litijuma, aktivirale su se i ekološke grupe koje tvrde da će rudnici uništiti prirodu.
Na severu Portugala poljoprivrednici i aktivisti opiru se otvaranju rudnika koji će ih, kako tvrde, ruinirati. Idilični predeli kod sela Kovaš du Barozu, koje se nalazi blizu jedne od potencijalnih lokacija za iskopavanje, sada su u opasnosti da budu potpuno uništeni.
„Na 72 hektara, najpre na četiri mesta, ovde bi trebalo da se na površinskom kopu vadi litijum. Nastaće ogromne jame i jalovišta, vodeni tokovi će se preusmeriti. Celi predeo i njegova ekološka ravnoteža biće razoreni i mi se tome protivimo“, kaže Nelson Gomeš.
Gomeš je na čelu građanske inicijative koja se tri godine bori protiv otvaranja rudnika. Njihova parola „Da životu, ne rudniku“ sve se češće vidi na zidovima kuća pa i na saobraćajnim znakovima, prenosi Dojče vele.
„Vekovima se ovde bavimo održivom poljoprivredom. Mala, ekološka porodična gazdinstva, bez veće pomoći od države. Nećemo dozvoliti da nam to uzmu. Borićemo se protiv rudnika do kraja!“, kaže Gomeš.
Portugalska vlada je dodelila dve licence za iskopavanje, a čak devet oblasti je odredila kao moguća nalazišta „belog zlata“. Skoro sve te oblasti su na severu Portugalije, dobar broj njih je u prirodnim rezervatima.
Neki među njima su deo mreže zaštićenih područja u Evropskoj uniji Natura 2000.
Najviše potencijalnih nalazišta su u području Traz-uš-Montiš na severu zemlje – naziv istorijske oblasti u prevodu znači „Iza brda“.
Reč stručnjaka
Američki hidrolog dr Stiven H. Emerman sa Univerziteta Juta i antropolog i specijalista za energetske projekte dr Aleksandar Danlap sa Univerziteta u Ohajo upozoravaju na različite opasnosti ovakvog projekta.
Na javnoj raspravi na temu „Uticaji rudaskih aktivnosti na životnu sredinu i društvu u EU“ početkom decembra dr Emerman rekao je da je možda reč i o nezakonitom projektu koji bi „mogao da dovede stotine života u opasnost“.
Dr Dunlap se fokusirao na društvene uticaje rudarskih projekata i ono što su eko-grupe opisale kao „psihološke kampanje koje često koriste rudarske kompanije“. Pomenuo je, između ostalih primera, strategije odnosa sa javnošću kompanija koje glume društveno odobravanje kroz akcije sponzorisanja.
Oba stručnjaka ohrabruju Evropsku komisiju da „preispita svoje planove, ne samo da bi izbegla dugoročnu ekološku i društvenu štetu, već da bi ispunila sopstvene principe transparentnosti, demokratije i svojih ekoloških standarda“.