Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ruska specijalna operacija u Ukrajini i informacije sa fronta samo na prvi pogled zamagljuju krizu u senci koju je stvorio rat: dugoročna šteta po globalni sistem ishrane koja će verovatno povećati glad, poremetiti tržišta, promeniti korišćenje zemljišta i vode, piše američki magazin Vajerd (Wired).
Ministarstvo poljoprivrede SAD, Služba za svetsku poljoprivredu, objavilo je mape prinosa osnovnih žitarica i uljarica po regionima u Ukrajini za period od 2016-2020. godine, koje najbolje oslikavaju koliko je poljuljano globalno tržište osnovnih namirnica, ako se uzme u obzir da je Ukrajina uz Rusiju u svetskom vrhu kao izvoznik pšenice, suncokreta i drugih žitarica i uljarica.
Naime, sudeći po regionalnim podacima o udelu prinosa, veći deo ukrajinskih oranica koje daju najveću količinu pšenice nalaze se upravo u zoni teških borbi ruske vojske i snaga Kijeva.
Slično je i sa područjima na kojima je kukuruz glavni usev, na osnovu prinosa.
Pogledajte i mapu prinosa suncokreta, Ukrajina je u svetskom vrhu kada je proizvodnja i izvoz ove uljarice u pitanju.
Rusija i Ukrajina su žitnice Evrope. Međunarodni institut za istraživanje prehrambene politike procenjuje da njihov izvoz predstavlja 12 procenata svih kalorija u hrani kojima se trguje u svetu.
Ove dve zemlje čine skoro 30 odsto svetskog izvoza pšenice, skoro 20 odsto izvoza kukuruza i više od 80 odsto svetske ponude suncokretovog ulja. Taj izvoz je u zastoju iz različitih razloga – u Ukrajini zbog ruske invazije, a u Rusiji zbog globalnih sankcija – ali neto efekat je isti. Kao da su Ajova i Ilinois, srce američke proizvodnje žitarica, strgnuti sa mape, upozorava američki magazin.
Ukrajinska vlada donela je zabranu izvoza pšenice, zajedno sa pošiljkama ovsa, prosa, heljde i stoke, čuvajući ih za potrebe svog naroda, ali čak i kada ta zabrana bude prestala, pitanje je koliko i kakvih useva će dolaziti sa ratom devastiranih područja i kada će Ukrajina moći da se vrati na izvoz u punom kapacitetu.
Kriza useva u Ukrajini ima nekoliko komponenti. Roba koja je već požnjevena – na primer kukuruz iz prošle jeseni – ne može se transportovati van zemlje; luke i brodske rute su zatvorene, a međunarodne trgovačke kompanije su prestale sa radom radi bezbednosti. (Osim toga, dok ti usevi leže u kontejnerima, uništavanje električne mreže u zemlji dovodi do kvara uređaja za kontrolu temperature i ventilacije koje sprečavaju da se usevi ubuđaju.) Ovogodišnja pšenica, koja će biti gotova u julu, ne može biti požnjevena ako nema goriva za kombajne i bez rada za njihovo pokretanje. Poljoprivrednici se bore oko toga da li da sade za sledeću sezonu – da li uopšte mogu da nabave seme i đubrivo. (Rusija je najveći svetski izvoznik đubriva; obustavila je isporuke prošle nedelje.)
Globalne cene hrane su skočile na najviši nivo pre nego što je rat uopšte počeo, zahvaljujući pritisku koji je pandemija kovida izvršila na lance snabdevanja, a cene pšenice su sada na vrhuncu od 14 godina. Analitičari brinu da će zemlje koje najviše kupuju pšenicu iz Ukrajine – pretežno u Africi i na Bliskom istoku – imati problem da plate kako cene rastu.
„Ne samo da te zemlje dobijaju veliki deo pšenice iz Ukrajine i Rusije, 80 odsto u nekim slučajevima, već je najveći deo ishrane u tim mestima hleb“, kaže Megan Konar, istraživač politike vode i hrane i vanredni profesor građevinskog i ekološkog inženjerstva na Univerzitetu Ilinois.
Egipat i Turska većinu svoje pšenice nabavljaju iz regiona Crnog mora, ističe ona, a Bangladeš, Pakistan i brojne podsaharske zemlje kupuju najmanje polovinu pšenice iz Ukrajine.
Vredi zapamtiti da je poslednji put kada su cene hrane bile ovako visoke 2008. i 2009. godine, regione širom sveta zahvatio talas građanskih nemira. Bilo je nereda na Haitiju, Južnoj Americi i Južnoj Aziji. Cena hleba bila je jedna varnica za Arapsko proleće, koji je počeo 2010. Stručnjaci se brinu da bi slični nemiri mogli vrebati u bliskoj budućnosti pošto siromašne zemlje nadmašuju ponudu za žito od onih bogatih.
„Već vidimo izvesno povećanje cena zbog sukoba, pored povećanja cena koje smo doživeli tokom kovida zbog poremećaja u lancu snabdevanja“, kaže Olena Sambuči, poljoprivredni ekonomista i naučnik na projektu u UC Davis. Održavanje zaliha, kaže ona, „zavisiće od toga da li će vlade zemalja koje su primaoci tog izvoza moći da organizuju zamenski uvoz sa nekog drugog mesta, a to će podrazumevati veće cene. Pristupačnost će biti problem“.
Da sve ovo bude još gore, Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija (FAO), verovatno najveći distributer pomoći u hrani za posrnule ekonomije, kupuje više od polovine žitarica koje distribuira iz Ukrajine i
Rusije. Agencija već plaća 30 odsto više za hranu nego pre nekoliko godina, napisao je njen izvršni direktor u ponedeljak u Vašington postu :
„Uticaj Ukrajine uništene ratnom olujom će se osećati na globalnom nivou u godinama koje dolaze.“
(Informer.rs/wired/usda)
