Home / TEMA DANA / OVO JE DOKAZ DA NAM SE NEŠTO STRAŠNO SPREMA– Američki mediji otkrivaju i najavljuju sukobe na Balkanu..

OVO JE DOKAZ DA NAM SE NEŠTO STRAŠNO SPREMA– Američki mediji otkrivaju i najavljuju sukobe na Balkanu..

balkan-rat

Volter Rasel Mid, 24. jul 2017.
Na skoro završenom savetovanju dobro obavešteni nemački zvaničnik postavio je pitanje koji problem u Evropi izaziva najviše problema. Odgovorio je benjz oklevanja: Zapadni Balkan, gde vri nova kriza kako Turska i Rusija vrše spletke.

Prema njegovom najgorem scenariju, Rusija i Turska će ohrabrivati svoje eksponente na Balkanu, Srbiju i Albaniju, da im pomognu u prekrajanju granica u reionu. Srpska vlada, uz rusku pomoć, mogla bi da anektira velike delove Bosne naseljene etničkim Srbima. Turska podrška mogla bi da pomogne Albaniji da preduzme sličan manevar, ne samo na pretežno albanskom Kosovu, već i u Makedoniji, gde bi većina pripadnika znatne albanske manjine volela da se ujedini sa matičnom zemljom.

Tok događaja je teško prednideti. Otkad pristalice stranaka koje se zalažu za Veliku Albaniju iskazuju pretenzije na neke teritorije koje se nalaze u Srbiji biće teško za dve zemlje da se dogovore oko nove mape. Ali ni to nije nemoguć ishod, iako će ta ideja pre dati inspiraciju zlikovcu iz filma o Džejmsu Bondu nego nekom ministru spoljnih poslova. A broj onih koji žele da budu zlikovci iz filmova o Džejmcu Bondu kao da ovih dana preplavljuje svetsku politiku.

Ozbiljna je realnost koja brine Nemačku. Situacija na Balkanu se raspleće, a Zapad moraju da brine o više stvari, a ne samo o ruskom mešanju. Turska sve više postaje NINO (NATO samo po imenu) snaga, a uprkos velikim turskim sumnjama prema u odnosu na Rusiju, predsednik Redžep Tajip Erdogan sve tešnje sarađuje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Turska i Rusija su se zbližile zahvaljujući svom opozicionom stavu prema Nemačkoj i Evropskoj Uniji. Rusi ne samo da mrze NATO; oni EU vide kao prepreku svojoj ulozi velike sile po pitanjima Evrope. I Turska se okrenula protiv EU i traži oslonac u sukobu protiv Nemačke i njenih saveznika u EU. Za Rusiju i Tursku mogućnost prouzrokovanja na Balkanu s relativno niskim rizikom i troškovima je suviše dobra da je propuste.

Mogućnost članstva u EU za države kao što su Srbija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Bosna je učinila mnogo više nego bilo šta drugo da sačuva krhki mir na Zapadnom Balkanu. Svaka balkanska država bi radije bila članica EU nego saveznica Rusije ili Turske.

Ali nade u skoro učlanjenje u EU blede. Evropa je izgubila Britaniju i imala teških momenata u sređivanju odnosa sa članicama kao što su mađarska i Poljska. Dvadesetosmorka će uskoro biti dvadesetsedmorka. Članice EU nemaju veliku želju da prime 5 novih buntovnih država, koje će otežati upravljanje Unijom i očekivati finansijsku pomoć i to tada kada će postbreksitski budžet EU već biti rastegnut.

I Srbi i Albanci nagoveštavaju da ako zapad ode oni će gledati u pravcu istoka, a to će značiti pomeranje ka nacionalističkoj agendi uz rusku i tursku pomoć.

Za EU nova runda balkanskog haosa će biti katastrofa: izbeglice, kriminal, radikalizacija balkanskih muslimana, velike prilike za protivničke snage da steknu uticaj na troškove EU. Ali Eu ne smatra da može samostalno da upravlja Balkanom. SAD će morati da budu deo rešenja, kažu Nemci.

Hoće li SAD učestvovati u igri? Angažovanje u sukobima na dalekom Balkanu da bi se Nemačkoj olakšao život nije ono što Donald Tramp smatra idejom mudre spoljne politike. Čak ni atlantistički predsednik kakav je bio Bil Klinton borio se dve godine da drži SAD van ratova u bivšoj Jugoslaviji. Gospodin Tramp je verovatno više skeptičan kad je u pitanju intervencija na Balkanu a mogućnost nove runde ratova na Balkanu posmatra krajnje rezervisano, onako kako je Barak Obama posmatrao sukob u Siriji. To bi bila velika greška.

Iako su sukobi na Balkanu trivijalni u porenjđenju s većim problemima na drugim mestima, ono što izbije na Balkanu neće ostai tamo, a NATO i EU bi mogli da budu potreseni do krvi u slučaju nove runde balkanskog krvoprolića. Ta kriza ima potencijal da redefiniše odnose između SAD i EU u sledećih nekoliko decenija.

Evropljani tvrde da relativno mala kratkoročna američka ulaganja, „aktivna diplomatija i pojačanje američkih trupa na Kosovu“ mogu dati dugoročne rezultate. Ali imamo predsednika koji smatra da taj arhument nije ubedljiv. Izgleda da je suština shvatanja spoljne politike gospodina Trampa da pusti saveznike da idu svojim putevima sledećih nekoliko decenija. Evropljani koji brinu za mir na Balkanu treba da misle o tome kako da ubede sumnjičavu Belu kuću da se angažuje. Stari apeli na NATO solidarnost, odbranu slobode, strah od Rusije verovatno neće biti dovoljni. Gospodin Tramp razmišlja o odredbama ugovora, a Berlin treba da misli o tome kako da ga dovede za sto.

Volter Rasel Mid je saradnik Hadson instituta (Hudson Institute), profesor spoljnih poslova na Bard koledžu (Bard College) i saradnik časopisa Američki interes (The American Interest).

(The Wall Street Journal)

Check Also

ŠOK PREDVIĐANJA AMERIČKIH SLUŽBI: Evropa se deli na tri dela, Srbija do 2020. ulazi u PRAVOSLAVNU UNIJU

Američka obaveštajna agencija, prema pisanju Novosti, kao i agencija Stratfor, predviđaju krupne promene na tlu Evrope. …