Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Rezultati parlamentarnih izbora u Francuskoj govore da je na zalasku model dosadašnje politike, oličen u ličnosti Emanuela Makrona. Drugo, govore da je francuska politička scena u procesu prekompozicije i da će imati velikih poteškoća u funkcionisanju.
Ovako profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miloš Jovanović komentariše rezultate izbora za francusku Nacionalnu skupštinu.
Prema njegovim rečima, rezultati su doneli dobre vesti jer se, kako kaže, konačno ideologija vraća u politiku.
Povratak ideologije u politiku
„Politika znači da imate izbor, da se ne svodi sve na menadžment nečega što je datost, kako je to Makron svojim ukupnim političkim delovanjem pokazivao“, objašnjava Jovanović.
Da su Francuzi izgubili veru u politiku, prema uverenju našeg sagovornika, pokazuje i broj glasača, koji je znatno manji od broja apstinenata. Tek 46,23 odsto Francuza iskoristilo je pravo glasa.
„Kada politiku predstavite kao menadžment, kada je predstavite kao upravljanje realnošću koju ne možete da promenite, a to je Makron radio, negirate esenciju političkog. Politika služi da se menja realnost. Mislim da je deo francuskih građana odustao od ideje da se politikom nešto može promeniti jer su sami političari od politike napravili polupredstavu, a svakako su od nje napravili nešto što građanima pokazuje da se stvarnost ne može menjati. Zato me raduje povratak ideologije i jakih ideoloških matrica“, ističe Jovanović.
Ideološke podele sprečavaju formiranje stabilne vlade
Bezbojna Makronova opcija sa 245 mandata, nasuprot ideološki podeljenim levičarskim NUPES-om Žan Lik Melanšona (131 mandat), 89 poslanika Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen i 61 poslanikom umereno desnih Republikanaca stvoriće poteškoće u funkcionisanju vlasti, smatra Jovanović.
Republikanci bi možda mogli i da podrže Makronovu koaliciju „Zajedno“, ali to bi bila komplikovana koalicija, jer Makronova opcija u svom delovanju ima i elemente levice.
Čvrsta Melanšnova levica i čvrsta desnica Le Penove ne mogu, zbog svojih ideoloških pogleda da ulaze u koalicije sa Makronom, niti međusobno. Međusobno ne mogu, prvo zbog manjeg broja od potrebnog za formiranje većine; drugo, njihove ideološke razlike toliko su duboke da je svaka pomisao na koaliciju ta dva politička bloka nemoguća.
„Sve će to, vrlo moguće, dovesti do određene vrste nestabilnosti, što me donekle i raduje, zato što mnoga pitanja nisu rešena, zato što Francuska odavno nije Francuska, zato što je od ukrajinske krize do pitanja
ekonomije sve rešavano na vrlo čudnovat način… I dobro je da se čuju različiti stavovi koji će to zaista i biti – pravi politički stavovi, što se nije čulo u toj „hermafroditskoj“ varijanti francuske politike u poslednjih nekoliko godina“, kategoričan je Jovanović.
Na koju će adresu Makron prvo zakucati
Pitanje je kako formirati vladu u ovakvoj konstelaciji snaga u Nacionalnoj skupštini pitanje je za Emanuela Makrona i predsednicu vlade Elizabet Born. Jovanović, kako kaže, pretpostavlja da će prva adresa na koju će se njih dvoje obratiti biti Republikanci, ali tu je i nekoliko umerenih levičara koji su u parlament ušli mimo Melanšonove liste.
„A pretpostavljam da će pokušati i ono što je još juče najavljeno, da će praviti asimetrične većine od slučaja do slučaja, od zakona do zakona. Ali verujem da će to biti teško“, navodi naš sagovornik.
Jovanović naglašava da se ovakav presedan nije desio u istoriji Pete republike – do sada su svi parlamentarni izbori preslikavali rezultate predsedničkih. Jedini izuzetak bili su izbori iz 1974, kada je za predsednika izabran Valeri Žiskar Desten, a njegova partija nije osvojila većinu u Nacionalnoj skupštini. Međutim, on je bio centrista u okviru desničarske većine.
Bez obzira na istorijski presedan, rezultati izbora ne predstavljaju šok – bili su najavljeni nekoliko dana pre održavanja kroz istraživanja javnog mnenja. Toga je bio svestan i sam Makron kada se pre nekoliko dana u, kako Jovanović kaže, trampovskom stilu, obratio novinarima sa govornice ispred aviona, kada je zatražio stabilnost u Francuskoj. Drugim rečima, zatražio je većinu koju ipak nije dobio, objašnjava Jovanović.
U tom smislu, rezultati izbora ne predstavljaju šok, jer nisu iznenađenje. Sa druge strane, oni će dobrano prodrmati francusku političku scenu, kao i način na koji su političke institucije u toj zemlji funkcionisale u poslednjih pet godina, zaključuje on.
Rezultate parlamentarnih izbora liberalni „Mond“ nazvao je „noćnom morom“ za francuskog predsednika jer, za razliku od 2017, nije uspeo da osvoji natpolovičnu većinu u Nacionalnoj skupštini. Istovremeno, Nacionalno okupljane i NUPES ostvarili su istorijski uspeh.
