Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Kolika je verovatnoća da bi prisustvo turskih vojnika u Iraku moglo da se pretvori u otvoreni sukob dveju zemalja? Pretnje Bagdada da će ovo pitanje podneti na razmatranje Savetu bezbednosti UN ako Ankara odbije da povuče svoje odrede, predstavlja samo komešanje koje treba da stvori utisak da je Irak jedinstvena država, smatraju stručnjaci.
Prema podacima iračke vlade, 4. decembra turski tenkovski bataljon ušao je u iračku provinciju Ninava pod izgovorom da treba da priprema borce kurdskih narodnih odreda koji se bore protiv terorista. Ministarstva inostranih poslova i odbrane Iraka prisustvo turske vojske na teritoriji te zemlje su okarakterisala kao „neprijateljsku akciju“ koja nije bila usaglašena s vlastima.
Danas ističe rok koji je irački premijer Hajder el Abadi dao Turskoj da povuče svoju vojsku, a ukoliko se to ne dogodi, Irak će se obratiti Savetu bezbednosti UN. Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je naglasio da Ankara u ovom trenutku ne namerava da povlači vojsku s teritorije Iraka, ali da će prestati da šalje nove vojnike.
Mogućnosti centralne vlade Iraka prema turskoj vojsci su veoma ograničene jer se one nalaze na teritoriji iračkog Kurdistana, smatra orijentalista Sergej Demidenko.
„Premijer Iraka može da kaže šta god želi, ali je problem u tome što ove teritorije kontrolišu Kurdi i ona Iraku faktički ne pripada. Stanje je takvo od 2003. godine, odnosno od ulaska SAD u Irak“, navodi Demidenko.
Prema njegovom mišljenju, ultimatum koji je Bagdad dao Ankari ima cilj da pre svega stvori sliku o jedinstvenoj državi koja faktički više ne postoji, a gromoglasne izjave iračke strane „nisu ništa više od komešanja“. Ekspert je uveren da moguće obraćanje Bagdada Savetu bezbednosti UN teško da može da ima bilo kakve perspektive.
Viši naučni saradnik u Ruskoj akademiji nauka Viktor Nadejin Rajevski takođe smatra da su ključna strana u sadašnjoj situaciji na severu Iraka upravo Kurdi. „Situacija je složena jer Turci tvrde da su pozvani, dok Iračani tvrde da ih nisu pozvali. Smatram da će ključni momenat biti kada iza Turaka stanu Kurdi“, naveo je ekspert.
On je podsetio da su Ankara i vlasti iračkog Kurdistana u poslednje vreme u prilično toplim odnosima. „Oni su Tursku i pre ovoga štitili, na primer, kada su saopštili da upravo njihova nafta ide u Tursku, iako je ruska avijacija pratila maršrute isporuka od terorista“, rekao je ovaj stručnjak.
„Kurdi će, najverovatnije, saopštiti da je bila reč o pozivu autonomne republike Kurdistan“, smatra Nadejin Rajevski.
Prema njegovim rečima, Bagdad nema posebno velike mogućnosti da odgovori vojno. „Jasna je stvar da iračka armija neće ići u sukob i da ne može to da učini. Od DAEŠ-a je ona već izgubila“, zaključio je Nadejin Rajevski.
(rs.sputniknews.com)
