Home / TEMA DANA / POMETNJA U BRISELU: PUTIN U BEOGRADU PRAVI DOGOVOR SA VUČIĆEM

POMETNJA U BRISELU: PUTIN U BEOGRADU PRAVI DOGOVOR SA VUČIĆEM

Diplomatski izvori u Briselu ocenjuju da Vašington želi „trajno rešenje“ odnosa Srbije i vlasti u Prištini, uključujući obostrano prihvatljivo „razgraničenje“, ali u krugovima Evropske unije nema dovoljno saznanja kako bi se to opipljivo moglo i ostvariti.

Ocenjuje se da će o tome bar kratko razgovarati i srpski predsednik Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin koji 17. januara treba da poseti Beograd, imajući u vidu da je nagodba oko Kosova nedavno bila i tema razgovora Vašington-Moskva na visokoj ravni.

Zbog novogodišnjih praznika još uvek malobrojni međunarodni i diplomatski EU zvaničnici navode da se tek idućih nedelja očekuje bliže razjašnjenje načela i osnova na kojima bi se mogla naći nagodba najpre unutar političkih snaga u Srbiji i Kosovu da bi se otvorio put „trajnom sveobuhvatnom sporazumu“.

Iako se smatra da je sad došlo do ozbiljnog zastoja u pregovorima, EU, kako se podvlači, nimalo nije odustala od posredovanja u dijalogu Beograda i Prištine, a tehnički razgovori s novoformiranim timom Prištine u utorak u Briselu treba da razjasne dve stvari. Najpre da li će taj tim značiti podršku glavnom pregovaraču Hašimu Tačiju, kao odraz većeg jedinstva unutar kosovskih političkih snaga, odnosno da novi sastav prištinskog tima neće biti delom i kočnica za Tačijeve poteze.

Iako se krajnje ozbiljno gleda na upozorenja Beograda da do nastavka dijaloga ne može doći ako Priština ne ukine ogromne carine na uvoz iz Srbije, da je, uprkos upozorenjima EU i NATO, počelo formiranje vojske Kosova, a granica s Albanijom jednostrano ukinuta, izvori u Briselu misle da se to postepeno može prevazići.

Činjenica je da, iako je to naknadno na dnevni red stavio kiparski predsednik Nikos Anastasijedes, šefovi država ili vlada EU na decembarskom zasedanju nisu raspravljali o Kosovu, niti Zapadnom Balkanu, a ministri EU su prethodno samo „opisali stanje“ u regionu, uz zahtev, doduše, Prištini da ukine ogromne carine Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Situacija unutar EU ne ide na ruku nekim većim naporima da se to „prelomi“ i zato se, štaviše, vidi kao dobrodošla inicijativa Vašingtona da se Prištini predoči da jedino i neodložno rešenje mora biti nagodba s Beogradom. Sporazum će pomno proučiti, pomoći da se postigne, kako SAD, tako i EU, a činjenica da on mora biti „međunarodno pravno obavezujući“ jasno ukazuje da će ga neizostavno „overiti“ Savet bezbednosni UN, dakle i Rusija i Kina.

Savetnik za nacionalnu bezbednosno američkog predsednika Džon Bolton i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov su o tome razgovarali, a izgleda da su neke obrise sporazuma predočili i srpski predsednik Aleksandar Vučić, isto kao i Hašim Tači. Tokom decembra su se jedino iskristalisali stavovi i EU i NATO, a to je da i carine i stvaranje vojske tzv. Kosova ruše i dijalog sa Beogradom, ali i regionalnu stabilnost.

Više članica obe organizacije ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost u Prištini, a EU i NATO, a, što je posebno naglasio i predsednik SAD Donald Tramp, odlučno predočavaju da se kosovski „gordijev čvor“ može rešiti samo ustupcima i nagodbom. „Van pameti je“, rekli su zvaničnici u NATO-u, da se bilo šta i u bilo čijem interesu može rešiti silom ili nasiljem, što uostalom nikako ne bi dozvolio Kfor i NATO u celini.

Uostalom, na zasedanju šefova diplomatija Atlantskog saveza u decembru je „iskazana ozbiljna zabrinutost zbog blokade dijaloga (Beograd-Priština) i porasta zategnutosti između dve strane“. Prema zvaničnicima koji su pratili zasedanje, stav je bio da postupak stvaranja armije tzv. Kosova može da se sprovede samo saglasno ustavu i uz saglasnost srpske zajednice.

Stav većine članica NATO je bio i da se „razgraničenje“, ako to znači promene granica, može ostvariti jedino tako da ne ugrozi bezbednost regiona, odnosno da je teško zamisliti da su pravi lek za rešenje „etničke granice“. Najpre, ako bi sever Kosova postao deo teritorije Srbije, znatan broj Srba bi ostao da živi na jugu, a to bi moglo podstaći i razmišljanja u tom pravcu i drugde u regionu.

Ipak, zaključak je bio da bi to morao biti ishod veoma temeljitog sagledavanja svih okolnosti i posledica i dovesti do rešenja koje će značiti „zaštitu manjinskih prava, zaštitu i bezbednost svih građana i sposobnost da se delotvorno sprovedi svi sporazumi“. Ako je reč o „korekciji granica“, onda se postavlja pitanje da li to jamči za stabilnost i bezbednost. „A snažan stav NATO je“, podvučeno je na ministarskom zasedanju, „što se pokazalo da ljudi svud u regionu odlaze jer nemaju posla i socijalne sigurnosti, idu u bogatije evropske zemlje, a njihov glas u njihovim zemljama ne dopire do političara“.

Check Also

EU POVLAČI POTEZ KOJI JE ZATRESAO SRBIJU: UVODE SE SANKCIJE ZBOG KUPOVINE RUSKOG ORUŽJA?!

Sankcije zbog kupovine ruskog oružja propisane su zakonom i vrlo su ozbiljne. One su usmerene …