POSLE PROMENE IMENA, MAKEDONIJA “NAGRAĐENA” NOVIM ZAHTEVOM KOJI VODI KA PONIŠTAVANJU DRŽAVE

Kada jednom odustanete od odrednice za koju smatrate da je bit vašeg nacionalnog identiteta, to se završava poništavanjem i nacionalnog identiteta i države. Najnoviji slučaj Severne Makedonije je pouka i za nas, smatra istoričar Miloš Ković.

Kandidaturu za pripajanje Evropskoj uniji tadašnja Makedonija je podnela aprila 2004. godine. Danas još nije dospela ni do datuma za otvaranje pristupnih pregovora, a da bi do njega stigla, prvo je morala da u dogovoru sa Grčkom preimenuje naziv države u Severna Makedonija. Po svemu sudeći, to nije dovoljno, pa će morati da se odrekne i makedonskog jezika. Tako je odlučio bugarski parlament, iznoseći brojne zahteve da bi podržao Skoplje na putu ka EU.

Veliko dostignuće EU

A nije bilo davno kada se početkom juna premijer Zoran Zaev pohvalio kako je Evropska komisija (EK) uvrstila Severnu Makedoniju na listu 20 najvećih dostignuća Evropske unije u prethodnih pet godina. Razlog je, naravno, bio Prespanski sporazum i dogovor sa Grčkom o nazivu države koja se prezvala u Severnu Makedoniju.

„U potpunosti smo spremni za početak pregovora. Sada su države-članice i institucije Evropske unije na potezu“, rekao je Zaev, a tadašnji šef EK Žan-Klod Junker dodao da će Severna Makedonija najverovatnije dobiti datum za pretpristupne pregovore sa EU u julu.

Danas, međutim, taj datum ne izgleda mnogo bliži nego pre promene imena države. Kako je i najavila, Bugarska je danas svoj glas za otpočinjanje pregovora Severne Makedonije i EU uslovila nizom zahteva koje Skoplje do tada mora da ispuni.

Džaba i ocena tadašnjeg evropskog komesara za proširenje i dobrosusedsku politiku Johanesa Hana da je otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom značajno ne samo zbog stabilnosti regiona, već i zbog kredibiliteta EU, koja bi tako nagradila zemlju zbog napora da se usvoji Prespanski sporazum sa Grčkom.

Među brojnim bugarskim zahtevima je i onaj da se naše južne komšije odreknu i naziva jezika kojim govore. Makedonci, dakle, više ne bi govorili makedonskim jezikom, nego „zvaničnim jezikom Republike Severne Makedonije“, a ako baš moraju da upotrebe izraz makedonski jezik, uz to bi morali da dodaju — u skladu sa ustavnom odredbom.

Stav bugarske vlade, koji je danas potvrdio i parlament u Sofiji, jeste da je ustavni jezik u Severnoj Makedoniji u stvari proizvod evolucije bugarskog jezika i dijalekata tog jezika. Drugim rečima — bugarski.

Kad jednom odustaneš…

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar Miloš Ković, kaže da je to očekivani sled stvari kada jednom odustanete od onoga što smatrate ključnom odrednicom svog nacionalnog identiteta.

Onda ni drugi neće prezati od svojih zahteva, a na pitanje gde to može da završi, sagovornik Sputnjika nema dilemu: Završava se poništavanjem nacionalnog identiteta i države.

„Danas, zaista, može da se govori o makedonskoj paradigmi. Zemlja i narod koji su praktično ispunili sve zahteve, pri čemu se narod drži sjajno, o čemu svedoči i poslednji referendum u Makedoniji, ali mi vidimo šta rade takozvane elite koje vode tu zemlju. Vidimo naciju koja savršeno brzo, praktično uprkos volji naroda, ispunjava sve naloge. I šta se događa, da li su oni za to nagrađeni? Naprotiv. Dovedeno je ime države u pitanje, ono je promenjeno, sad se dovodi u pitanje ime jezika, i ko zna kako će se sve to završiti“, kaže Ković.

Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)