Home / TEMA DANA / POSLE PROMENE IMENA, MAKEDONIJA “NAGRAĐENA” NOVIM ZAHTEVOM KOJI VODI KA PONIŠTAVANJU DRŽAVE

POSLE PROMENE IMENA, MAKEDONIJA “NAGRAĐENA” NOVIM ZAHTEVOM KOJI VODI KA PONIŠTAVANJU DRŽAVE

Kada jednom odustanete od odrednice za koju smatrate da je bit vašeg nacionalnog identiteta, to se završava poništavanjem i nacionalnog identiteta i države. Najnoviji slučaj Severne Makedonije je pouka i za nas, smatra istoričar Miloš Ković.

Kandidaturu za pripajanje Evropskoj uniji tadašnja Makedonija je podnela aprila 2004. godine. Danas još nije dospela ni do datuma za otvaranje pristupnih pregovora, a da bi do njega stigla, prvo je morala da u dogovoru sa Grčkom preimenuje naziv države u Severna Makedonija. Po svemu sudeći, to nije dovoljno, pa će morati da se odrekne i makedonskog jezika. Tako je odlučio bugarski parlament, iznoseći brojne zahteve da bi podržao Skoplje na putu ka EU.

Veliko dostignuće EU

A nije bilo davno kada se početkom juna premijer Zoran Zaev pohvalio kako je Evropska komisija (EK) uvrstila Severnu Makedoniju na listu 20 najvećih dostignuća Evropske unije u prethodnih pet godina. Razlog je, naravno, bio Prespanski sporazum i dogovor sa Grčkom o nazivu države koja se prezvala u Severnu Makedoniju.

„U potpunosti smo spremni za početak pregovora. Sada su države-članice i institucije Evropske unije na potezu“, rekao je Zaev, a tadašnji šef EK Žan-Klod Junker dodao da će Severna Makedonija najverovatnije dobiti datum za pretpristupne pregovore sa EU u julu.

Danas, međutim, taj datum ne izgleda mnogo bliži nego pre promene imena države. Kako je i najavila, Bugarska je danas svoj glas za otpočinjanje pregovora Severne Makedonije i EU uslovila nizom zahteva koje Skoplje do tada mora da ispuni.

Džaba i ocena tadašnjeg evropskog komesara za proširenje i dobrosusedsku politiku Johanesa Hana da je otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom značajno ne samo zbog stabilnosti regiona, već i zbog kredibiliteta EU, koja bi tako nagradila zemlju zbog napora da se usvoji Prespanski sporazum sa Grčkom.

Među brojnim bugarskim zahtevima je i onaj da se naše južne komšije odreknu i naziva jezika kojim govore. Makedonci, dakle, više ne bi govorili makedonskim jezikom, nego „zvaničnim jezikom Republike Severne Makedonije“, a ako baš moraju da upotrebe izraz makedonski jezik, uz to bi morali da dodaju — u skladu sa ustavnom odredbom.

Stav bugarske vlade, koji je danas potvrdio i parlament u Sofiji, jeste da je ustavni jezik u Severnoj Makedoniji u stvari proizvod evolucije bugarskog jezika i dijalekata tog jezika. Drugim rečima — bugarski.

Kad jednom odustaneš…

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar Miloš Ković, kaže da je to očekivani sled stvari kada jednom odustanete od onoga što smatrate ključnom odrednicom svog nacionalnog identiteta.

Onda ni drugi neće prezati od svojih zahteva, a na pitanje gde to može da završi, sagovornik Sputnjika nema dilemu: Završava se poništavanjem nacionalnog identiteta i države.

„Danas, zaista, može da se govori o makedonskoj paradigmi. Zemlja i narod koji su praktično ispunili sve zahteve, pri čemu se narod drži sjajno, o čemu svedoči i poslednji referendum u Makedoniji, ali mi vidimo šta rade takozvane elite koje vode tu zemlju. Vidimo naciju koja savršeno brzo, praktično uprkos volji naroda, ispunjava sve naloge. I šta se događa, da li su oni za to nagrađeni? Naprotiv. Dovedeno je ime države u pitanje, ono je promenjeno, sad se dovodi u pitanje ime jezika, i ko zna kako će se sve to završiti“, kaže Ković.

Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)

Check Also

Jeremić: Bojim se da sledi ekonomsko rasulo, inflacija i nestašice!

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je u Novom danu da je njegov prvi politički …