Home / TEMA DANA / PRAVI HAOS U FRANCUSKOJ POČINJE DANAS: ŠESTI DAN ŠTRAJKA- FRANCUSKI SINDIKATI POZVALI NA RADIKALIZACIJU!

PRAVI HAOS U FRANCUSKOJ POČINJE DANAS: ŠESTI DAN ŠTRAJKA- FRANCUSKI SINDIKATI POZVALI NA RADIKALIZACIJU!

Demonstranti, koji su u Parizu proteklih nekoliko dana prkosili ledenoj kiši, imali su jasnu poruku za predsednika: Ne odustajemo.

„Dobro došli u francusku stvarnost, gospodine Makron. Mi se nikada nećemo predati”, napisao je jedan demonstrant pozadi na svom fluorescentnožutom prsluku, koji je postao sinonim pokreta protiv establišmenta.

“Savez nedaća” između Žutih prsluka i štrajkača zbog reforme penzionog sistema u subotu možda nije izazvao očekivani haos u Parizu, ali slogan demonstranata zvuči ubedljivo: iako je predsednik Makron, od kada je 2017. došao na vlast, uspešno suzbijao druge sindikalne proteste, kao i pobunu Žutih prsluka, koja je trajala 13 meseci, najnoviji štrajkovi su mnogo opasniji za njega.

Štrajkovi sindikata i radnika, koji su počeli u četvrtak zbog planirane reforme penzionog sistema, prvo su Makronovo ozbiljno suočavanje s široko prihvaćenom nepopustljivošću, predvođenom sindikatima, kakva je osujetila mnoge reformističke ambicije francuskih predsednika u poslednjih trideset godina.

Francuski predsednik je u nedelju održao vanredni sastanak s premijerom Eduarom Filipom i drugim ključnim ministrima u Jelisejskoj palati kako bi procenio kakve ustupke može da učini, a ipak sačuva ugled neutrašivog reformatora.

Pobeda, ili makar nerešena situacija u sukobu oko reforme omogućila bi Makronu da se samouvereno približi drugoj polovini svog mandata i predsedničkim izborima 2022. Poraz bi ga značajno oslabio, kako u Francuskoj, tako i u Evropskoj uniji, koju teži da vodi i transformiše.

Mnogo toga će zavisiti od broja demonstranata drugog dana protesta u utorak, a na koji je pozvalo sedam ratobornih sindikalnih saveza. Ukoliko dođe manje od 800.000 ljudi – koliko ih je, prema vladinim podacima, učestvovalo u protestu širom zemlje u četvrtak, neki sindikati će možda biti spremni na kompromis.

Kako sada stvari stoje, tvrdokorne sindikalne vođe spremne su beskonačno da produžavaju štrajk radnika železnice i metroa koji je poslednjih dana paralisali Francusku. Oni su rešeni da poraze Makrona i da svet to vidi.

Mogućnosti za kompromis

Tokom vikenda se više puta činilo da će delovi Francuske skliznuti u društvenu anarhiju. Deset glavnih puteva blokirao je nezavisni protest kamiondžija zbog povećanja poreza na dizel gorivo od 0,02 odsto. Vozači motornih vozila shvatili su da mogu da prođu a da ne plate putarinu, nakon što su grupice Žutih prsluka proglasile prolaz slobodnim, da bi potom upali u zastoj, koji su prouzrokovale kamiondžije.

Pedeset šesti subotnji protest Žutih prsluka okupio je relativno mali broj ljudi: svega oko 1.000 učestvovalo je u maršu u Parizu, a u manjim gradovima ih je bilo još manje. Ali oni koji su došli bili su odlučni da izazovu haos u vreme uobičajenih kupovina pred Božić, pa je tako velika grupa mladića odevenih u crno razbijala izloge banaka i prodavnica u Nantu, u zapadnoj Francuskoj.

Kada je marš u Parizu već uveliko bio završen, grupe od 20-200 Žutih prsluka i tvrdokornih levičara divljali su gradskim tržnim centrima i bulevarima, igrajući se mačke i miša s policijom.

Dok su trajale demonstracije, vlada je izrazila spremnost na kompromis, naglašavajući da neće u potpunosti odustati od plana, što sindikati zahtevaju.

Premijer Filip je za nedeljnik “Žurnal de dimanš”izjavio da bi odustajanje od planirane reforme izložilo zemlju “veoma brutalnoj” reformi u budućnosti. Očekuje se da će Filip odložiti početak radikalne reforme sa 2025. na 2035. Takođe bi mogao da učini specijalni ustupak radnicima državnih železnica i Pariskog metroa.

Kako se saznaje, Makron i Filip razmatraju mogućnost oživljavanja ideje o “dedinoj klauzuli”, koja bi omogućila radnicima koji sada rade za železnicu i metro, ali ne i budućim zaposlenima, da zadrže pravo penzionisanja sredinom svojih pedesetih godina i pri tom imaju veće penzije od prosečnih.

Takođe, očekuje se da će premijer obećati veće plate negovateljima i nastavnicima, kao i da neće biti pokušaja kresanja penzionog budžeta, odnosno subvencija u iznosi od osam milijardi evra godišnje od opšteg poreza u narednih šest godina.

Ukoliko takav kompromis bude postignut, planirana reforma bila bi odložena i oslabljena, ali bi omogućila Makronu simboličnu pobedu.

Odlaganje do 2035. značilo bi da bi ljudi od 46 godina naviše bili izuzeti iz promena. Mladi bi odmah prešli na jedinstveni sistem bodovanja sa istim pravima, čime bi promena posla ili karijere postala manje složena. Princip da ljudi moraju postepeno da prihvate duži radni vek i na taj način plate što duže žive čvrsto bi se ukorenio u francuskim umovima.

Borba sindikata

Upravo iz tih razloga ratobornije sindikalne vože odbaciće takav kompromis. Oni opisuju i ponekad pogrešno predstavljaju Makronovu reformu kao “neo-liberalnu” zaveru za uištavanje principa solicarnosti, koji stoji iza francuske socijalne države.

– Makronov plan bi značio da će mladi ljudi poput mene raditi do sedamdesete za manje penzije – kaže Oreli (27), nastavnica u osnovnoj školi, koja je učestvovala na demonstracijama u subotu.

Check Also

MEDVEDEV OBJASNIO RAZLOGE ZAŠTO JE MORAO DA ODE

Bivši premijer Rusije Dmitrij Medvedev objasnio je zašto je doneta odluka o ostavci vlade. On …